U čemu se sportska ishrana razlikuje od uobičajene?

Ishrana sportista, kao i ishrana drugih ljudi, treba da se sastoji od obilja voća i povrća, žitarica, posnog mesa, ribe, mlečnih proizvoda.

Vrhunski sportisti i njihovi treneri su odavno shvatili značaj ishrane za postizanje sportske forme i željenog rezultata. Skoro isti principi ishrane se preporučuju i rekreativcima, a sa konačnim ciljem očuvanja zdravlja. Ishrana sportista, kao i ishrana drugih ljudi, treba da se sastoji od obilja voća i povrća, žitarica, posnog mesa, ribe, mlečnih proizvoda.

Preporučujemo

Ishrana mora biti izbalansirana u pogledu pravilnog odnosa hranljivih materija (55 - 70% ugljenih hidrata, 15% proteina, 15 - 30% masti), i u pogledu pravilne periodizacije u odnosu na vreme treninga, takmičenja ili rekreacije. Takođe je vrlo važno naglasiti da sportista, posle fizičke aktivnosti, treba da izvrši i adekvatnu mineralnu nadoknadu (u sportskoj medicini ovo se naziva remineralizacija).

Najvažniji obrok sportista je obrok posle napornog treninga ili takmičenja. Pravilno odabrana hrana će obnoviti zalihe glikogena, glavnog goriva koje telo koristi za mišićni rad. Pravilno odabran obrok će smanjiti rizik nastanka umora, iscrpljenosti i tzv. sindroma pretreniranosti, što sve vodi padu sportske forme i lošijem sportskom rezultatu.

Savremene preporuke glase: odmah posle nadoknade vode (posttrenažna rehidracija), u prvih sat vremena posle treninga, potrebno je da sportista ima obrok koji se sastoji od složenih ugljenih hidrata. Zna se i koja je to količina ugljenih hidrata: 1 - 1,5 g po kilogramu telesne težine. Na ovaj način telo se stimuliše na obnovu zaliha glikogena u mišićima.

Dr Olga Hadžić

specijalista higijene

Dom zdravlja Dr Ristić

Članica MEDIGROUP

(Telegraf.rs)