KOLUMNA Milojko Pantić: Kusturica svojim delom dokazuje da je Srbija večna

Srbija danas, to je jedna velika konfuzija. To je više ljudi koji su nezaposleni, nego koji rade. Valjda se zato i ne žene, ne prave decu, boluju, cenjkaju se oko svega, pljačkaju, tuku, hvale, spletkare, ubijaju i lažu

Vraćam se sa Mokre gore na čijoj je stazi "Iver" održana, posle ko zna koliko godina, prva međunarodna skijaška FIS trka u Srbiji. Učestvovalo 18 zemalja, među kojima su bili i predstavnici SAD i Irana, čije su se zastave vijorile jedna do druge, kao i grčka i makedonska.

Vozim snimatelja i svog druga Branimira Zogovića i razmišljam o novom predsedniku Skijaškog saveza Srbije Emiru Kusturici, koji je naslov svog filma "Život je čudo" pretvorio u stvarnost. Hoću reći da od srednjeg veka do danas, u Srbiji nije bilo arhitekte i neimara iliti graditelja, kao što je Emir Kusturica. On je tom, nekada napuštenom deliću Srbije, vratio život, napravivši Grad hotel (pod zaštitom UNESCA) "Mećavnik", u kojem je više od sto zaposlenika proteklih godina dobilo preko pedesetoro dece, pa je "profesor", kako voli da ga oslovljavaju, na Mećavniku napravio i dečje obdanište. Žurim ka Beogradu jer sam uveče jedan od učesnika u prestižnoj TV emisiji "Piramida" na Prvoj TV. U drumskoj krčmi između Užica i Sevojna tazgovaram sa dvojicom jedinih gostiju u lokalu. Mlađi, bez ustezanja konstatuje: "A, bio si kod Kuste, jesi li video šta mu je Srbija sve dala?" Stariji ga opominje: "Nemoj da lupaš gluposti, bio sam svedok šta je sve Kusta napravio. Gde bi Srbiji bio kraj da ima makar još nekoliko Kusturica."

Prilaze nam direktor svih selekcija i tvorac staze Miša Stojanović, kao i delegat FIS-a (inače Slovenac). Dive se i organizaciji i uslovima koje pružaju Mećavnik i Mokra gora. A predsednik skijaške Srbije im kaže da je to početak i da će u centar svake godine ulagati, sve do dobijanja organizacije Svetskog kupa. A onda nešto apsolutno netipično za Srbe. Na prvoj skupštini Saveza, kaže novi predsednik, dodelićemo zlatnu plaketu mom prethodniku Mlađanu Dinkiću. Učinio je sve da Srbija dobije ski centar gde god je za to bilo uslova i sada meni i ljudima iz Saveza preostaje da u njima i na mom Iveru stvorimo skijaške asove, ali i da omasovimo naš sport.

Dok Vesna Mališić i Slobodan Reljić s pravom opisuju našu turobnu stvarnost, ja zahvaljujući Emiru Kusturici i njegovom grandioznom delu, većem valjda i od svih filmova koje stvorio, od svih knjiga koje je napisao, od pank opera i muzičkih koncerata, a koje se zove Grad-hotel Mećavnik i nacionalni park i ski centar Mokra gora - sanjam Srbiju budućnosti. O remek delu pod imenom Andrićev grad u Višegradu nekom drugom prilikom. Sada i ovde samo ovo: Kusturica svojim delom dokazuje da je Srbija večna - dok su joj deca verna.