Osim je dobio drugu šansu, da li je zaslužuje i Miha?
Najbolji rezultat u poslednjih 30 i više godina naša reprezentacija, tad pod imenom Jugoslavije, ostvarila je sa selektorom koji je dobio drugu šansu posle neuspeha u kvalifikacijama za EP
Srpska javnost vrlo je nezadovoljna slabim rezultatima fudbalske reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu naredne godine. Selektor Siniša Mihajlović na meti je kritika od prvog poraza protiv Belgije 0:3 na "Marakani", a serija neuspeha, prekinuta pobedom protiv Škotske, samo je intenzivirala pritisak na selektora, kom bi mnogi već sad rado videli leđa.
Srbiji su ostale samo teoretske šanse da se domogne Mundijala, ali možda i nije sve tako crno. Ne u smislu da će se desiti čudo da mi sve dobijemo, a Hrvatska sve izgubi pa da se nekako nađemo u baražu, a onda i na SP, već da neuspešan ciklus kvalifikacija može da bude dobra škola za dalje.
U tom slučaju potrebno je strpljenje, a toga nam obično fali. Ipak, valja se podsetiti ponajboljeg nastupa naših reprezentativaca na međunarodnoj sceni u poslednjih 30 i više godina, tada pod imenom Jugoslavije, kada smo u Italiji na SP 1990. stigli do četvrtfinala i tek sa penala poraženi od Argentine, branioca titule i kasnijeg ponovnog finaliste.
Selektor je bio Ivica Osim, koji je posle neuspeha u pokušaju reprezentaciju da odvede na Prvenstvo Evrope u Nemačkoj 1988. dobio priliku za popravni, potpuno netipično za naše uslove. Možda bi sličnu priliku trebalo da dobije i Siniša Mihajlović, tom pre što je već napravio rez u reprezentaciji, pa bi imalo logike da zajedno sa igračima koje je zabrao sazri kao selektor, ma koliko to mnogim kritičarima izgledalo kao jeres.
Osima i reprezentativce javnost je često napadala tokom tog prvog neuspešnog ciklusa, a valja priznati da su tadašnji "plavi" totalno podbacili u dva meča sa najjačim rivalom u kvalifikacionoj grupi, Engleskom. Na Vembliju domaćini su slavili 2:0 bez da su Jugosloveni ozbiljno i zapretili, a odlučujuća utakmica i prilika za revanš ispostavila se kao jedna od najvećih katastrofa našeg reprezentativnog fudbala.
Englezi su trijumfovali 4:1 na Marakani, trebalo im je samo tri minuta da povedu, a do 25. natrpali su već četiri gola. Poraz je ublažio počasnim golom Srećko Katanec desetak minuta pre kraja.
Miljan Miljanić uložio je svoj autoritet da Osim ostane na klupi državnog tima i u retrospektivi to je bio odličan potez. Jugoslavija se bez poraza kvalifikovala za Mondijal u Italiji ispred Škotske, Francuske, Norveške i Kipra i uprkos startnom debaklu protiv Zapadne Nemačke 1:4 u svom prvom meču na SP ostavila veoma dobar utisak, propustivši "za dlaku" priliku da se umeša u borbu za medalje.
Raspad zemlje i sankcije onemogućili su da jedna od najtalentovanijih generacija dođe do punog izraza u reprezentativnom dresu, "plavi"su oterani iz Švedske 1992. bez prilike da se takmiče, a Ivica Osim zapamćen je kao jedan od naših boljih selektora, u galeriji svakojakih likova koji su prodefilovali na klupi nacionalnog tima.
Razlog za to je, što je dobio drugu šansu i veoma dobro je iskoristio. Da li novu šansu zaslužuje i Siniša?
(A. Č.)