BAJERN OSVOJIO SVE ŠTO SE MOGLO: Zasenili i generaciju Bekenbauera! (VIDEO)
Bavarski gigant naplatio dugove iz ranijih sezona i ostvario nešto što nije uspelo ni legendarnom sastavu iz sedamdesetih koji je dominirao kontinentom
Pobedom nad Štutgartom 3:2 u finalu Kupa Nemačke fudbaleri minhenskog Bajerna osvojili su u ovoj sezoni triplu krunu (Ligu šampiona, prvenstvo i nacionalni kup) i postali sedmi klub u istoriji evropskog fudbala kojem je to uspelo. Nemački klub pokazao je karakter, oporavivši se od poraza u finalu Lige šampiona protiv Čelsija na svom terenu i debakla od Dortmunda u prethodnom finalu nacinalnog Kupa 2:5, kada je jureći tri pehara završio praznih šaka pošto je Borusija i u Bindesligi završila na čelu.
Najtrofejnija nemačka ekipa u poslednjih 14 godina triput je imala šansu za ovakvo postignuće. Predvođeni Otmarom Hicfeldom sa klupe Bavarci su se prošetali kroz nemački šampionat 1998/99, da bi zatim u finalu Lige šampiona u Barseloni doživeli neverovatan poraz protiv Mančester junajteda, primivši dva gola u sudijskoj nadoknadi. Demoralisani Bajern nekoliko dana kasnije izgubio je i finale Kupa Nemačke, na penale protiv Verdera, a tripla kruna umesto Bavarcima, pripala je engleskoj ekipi.
Bajern je 2001. uspeo da posle 25 godina osvoji Ligu šampiona, da bi u narednim sezonama u nekoliko navrata uzimao duplu krunu u Nemačkoj, ali uglavnom je podbacivao u Evropi sve do 2009/10. Sa peharima Bundeslige i Kupa već u „džepu" nemački gigant namerio se na italijanski Inter, koji je takođe već obezbedio domaće trofeje. Nekom je morala da pripadne tripla kruna, a to je bio Inter koji je u Madridu u finalu Lige šampiona slavio 2:0 golovima Dijega Milita.
Pokazala se još jednom istinitost izreke „treća-sreća", Bajern je pod vođstvom odlazećeg Jupa Hajnkesa 2012/13. odigrao najuspešniju sezonu u istoriji i ostvario nešto što nije uspelo ni slavnoj generaciji Gerda Milera, Majera i Bekenbauera, koja je triput zaredom pokoravala kontinent i činila okosnicu reprezentacije Zapadne Nemačke u njenom najblistavijem periodu. Bundesliga je osvojena šest kola pre kraja uz rekordan 91 bod, 25 više od drugoplasirane Borusije Dortmund koja je pobeđena 2:1 u finalu Lige šampiona.
Poslednjih godina učestali su ovakvi uspesi domimnantnih supertimova, ne treba zaboraviti Barselonu koja je 2009. osvojila trostruku krunu, a dve godine kasnije umalo to ponovila, sprečio je Kristijano Ronaldo pobedonosnim golom za Real u produžecima finala Kupa kralja.
Prva evropska ekipa koja je stigla do triple krune bio je škotski Seltik 1967. Tim sastavljen u velikoj meri od momaka iz Glazgova i okoline u finalu u Lisabonu nadvisio je 2:1 najpoznatiju generaciju Intera, predvođenu legendama Heleniom Hererom na klupi i Sandrom Macolom na terenu. Seltik je te sezone osvojio drugu od devet (!) uzastopnih titula prvaka Škotske, dok je u finalu nacionalnog kupa savladan Aberdin 2:0.
Rane sedamdesete donele su totalni fudbal i dominaciju Ajaksa koji je triput uzastopno osvajao Kup šampiona, a tokom 1971/72. postao je drugi klub koji je u najvažnijem klupskom takmičenju trijumfovao bez ijednog poraza, posle Intera iz 1964. U finalu u Roterdamu „kopljanici" su pobedili upravo „neroazure" 2:0, golovima slavnog Johana Krojfa. Najuspešniji holandski klub osvojio je takođe prvenstvo i kup, zabeleživši samo jedan poraz u sezoni. U šampionatu Holandije Ajaks je u 34 kola ostvario 30 pobeda i tri remija, a gol-razlika iznosila je spektakularnih +84 (104:20).
Nešto slično Ajaks je napravio i 1995. kada je četvrti put postao kontinentalni šampion, ponovo bez izgubljenog meča i čak tri pobede nad Milanom, po 2:0 u grupi, 1:0 u finalu, prvak Holandije sa 27 pobeda i sedam nerešenih utakmica u 34 kola, a jedini poraz u sezoni pretrpeo je od velikog rivala Fejenorda i to na svom terenu u produžecima četvrtfinala Kupa, pa je tripla kruna tad ostala nedostižna.
Definitivno najneuverljiviji tim kojem je uspelo da osvoji tri glavna trofeja u sezoni je PSV Ajndhoven. Paradoks je da im je to uspelo 1987/88. kada su bili igrački slabiji nego u prethodnim ili potonjim sezonama, jer su ostali bez Ruda Gulita koji je prešao u Milan, a Brazilac Romario još nije bio stigao.
PSV je bio moćan u nacionalnom prvestvu, sa čak 117 golova, skoro tri i po po utakmici, ali u Evropi je na devet mečeva postigao svega devet, pa je zapamćen kao najneefiksniji vladar kontinenta. Posle eliminacije Galatasaraja (3:0 i 0:2) i bečkog Rapida (2:1 i 2:0) holandski klub je u pet prolećnih mečeva svaki put odigrao nerešeno. Bordo u četvrtfinalu i Real u narednom kolu eliminisani su na isti način 1:1 u gostima, 0:0 kod kuće, da bi u bledom finalu protiv Benfike posle 0:0 u regularnom toku i produžecima holandski prvak slavio na penale 6:5.
Vredelo bi spomenuti i neke timove koji su došli nadomak velikog uspeha. Liverpul je 1977. osvojio Kup šampiona i prvenstvo, ali poraz od Mančester junajteda 1:0 u finalu FA kupa sprečio ga je da upotpuni bilans. Sedam godina kasnije Liverpul je uzeo tri trofeja, pokorivši Evropu i Englesku, ali nije pobedio u FA nego u Liga kupu, tako da to nije prava tripla kruna.
I Crvena zvezda 1991. bila je nadomak toga da pokupi sve što se može, sprečio je, međutim, uvek nezgodni Hajduk, golom Alena Bokšića, pa je poslednji Kup maršala Tita pripao Splićanima.
Porto je uspeo u dva navrata da se okiti triplom krunom, 2003. i 2011, mada ne baš onom pravom. Portugalski klub nije osvajao Ligu šampiona, već Kup UEFA, a kasnije Ligu Evrope.
Malo pre njih to je pošlo za rukom i Galatasaraju, 2000. godine kada je pobedom nad Arsenalom u finalu Kupa UEFA postao prvi turski klub osvajač evropskog pehara.
Nešto slično uradio je i Geteborg 1982, ali pošto se zbog klime u Švedskoj liga igra tokom kalendarske godine, osvajanje Kupa UEFA i prvenstva nije bilo baš u istoj sezoni. Isti je slučaj i sa CSKA iz Moskve koji je 2005. uzeo Kup UEFA, usput eliminisavši Partizan u osmini finala.
(A. Č.)