Šekularac: Eh, da sam dao četvrti gol...

Legenda Crvene zvezde prisetio se čuvenih „Bezbijevih beba“, nezaboravne večeri s njima u "Metropolu" i propuštene šanse za gol koji bi Engleze zadržao u Beogradu

U ponedeljak 6. februara navršavaju se 54 godine od tragedije na minhenskom aerodromu, kada su na povratku s meča Kupa šampiona protiv Crvene zvezde (3:3) u avionskoj nesreći poginula osmorica fudbalera Mančester Junajteda i još 15 članova posade i ekspedicije.

Živote su izgubili Džef Bent, Rodžer Birn, Edi Kolman, Mark Džons, Dejvid Peg, Tomi Tejlor i Lajam Velan, dok je najveći biser engleskog fudbala Dankan Edvards preminuo 15 dana kasnije u bolnici.

Legendarni fudbaler Crvene zvezde Dragoslav Šekularac prisetio se čuvenih „Bezbijevih beba“ u izjavi za beogradske "Večernje novosti".

- Sve u vezi s tim danima neizbrisivo je urezano u moje pamćenje. Bili su to vrhunski fudbaleri i sjajni momci i prijatelji - kaže Šekularac.

Šeki kao da samom sebi pripisuje deo krivice za tragičnu sudbinu čuvene generacije „crvenih đavola“...

- Utakmica je bila neverovatna, Mančester je vodio sa 3:0, a onda smo mi uspeli da izjednačimo i imali smo prilike za potpuni preokret. Najbolja šansa je bila moja, ma stopostotna! Ali, promašio sam i oni su se plasirali u polufinale. Pošto nas je Junajted prethodno dobio na „Old Trafordu“ sa 2:1, da sam ja pogodio za 4:3 igrala bi se majstorica, najverovatnije tri dana kasnije u Italiji. Oni se u tom slučaju ne bi vraćali kući iz Beograda... Ma, ko zna koliko puta sam sebi rekao: „E, Šeki, kud bre nisi bio bolji golgeter, svi ti momci bi ostali živi da si zatresao mrežu“ - sa setom u glasu govori Šekularac.

Igrači Crvene zvezde i Mančester Junajteda nisu bili samo veliki rivali na terenu.

- Mi smo s njima ostvarili neverovatno prijateljstvo! Svi su bili prijatni i vaspitani, pravi engleski džentlmeni. Posle utakmice sam s Bobijem Čarltonom i nesrećnim Tomijem Tejlorom, koji je poginuo u tom kobnom avionu, izašao u „Metropol“ i proveo nezaboravno veče. Zbog te generacije celog života beskrajno poštujem Mančester Junajted i dan-danas u kući nemam svoju fotografiju, ali čuvam uramljenu sliku tima koji je nestao tog 6. februara u Minehnu. Tuga... Eto šta ti je život.