MALEROZNI BAJERN! Nemcima se "Zvezda" baš često dešavala! (VIDEO)

Najtrofejniji nemački klub na međunarodnoj sceni pokazuje često nedostatak glavne vrline koja karakteriše nemačke sportiste, upornosti i neretko zbog toga gubi velike utakmice

Ako se nešto pripisuje kao vrlina nemačkim fudbalerima, to je upornost. Nebrojeno puta viđeno je kako nemačke ekipe, naročito reprezentacija, „ustaju iz mrtvih“, prave preokrete i stižu do trijumfa u situacijama kada su već prežaljeni.

Za očekivati bi bilo da isto važi i ubedljivo najtrofejniji nemački klub, Bajern. Pa ipak, u prethodnim decenijama na evropskoj sceni, Bavarci su ponudili jednostavan recept svakom ko želi da ih savlada – da ne odustane pre kraja i tuče ih njihovim, nemačkim oružjem, upornošću.

Iako je klub iz Minhena jedan od najuspešnijih na svetu, bilans bio bi još mnogo bolji da nije tako često stradao u završnicama evropskih mečeva, sasvim netipično za Nemce. Malo je falilo da im se to ponovo desi protiv Arsenala u revanšu osmine finala Lige šampiona i to posle ubedljive pobede u Londonu 3:1, ali ovog puta Bajern se izvukao.

Hoće li slično izbeći u dvomeču sa Juventusom? Prvi meč je na programu večeras u Minhenu (20,45)

ZVEZDA OSETILA MALEROZNE BAVARCE

Srpskim ljubiteljima fudbala svakako je najvažnije čuveno polufinale Kupa šampiona 1991. u kojem je Crvena zvezda eliminisala bavarskog giganta. Beograđani su slavili u Minhenu 2:1 i to posle preokreta, poveli 1:0 u revanšu na Marakani, zatim dozvolili Bajernu da ovog puta on preokrene u drugom poluvremenu, a onda neverovatnom srećom provukli se u finale, autogolom defanzivca Augentalera u 90. minutu, posle centaršuta Siniše Mihajlovića i loše intervencije golmana Aumana.

Po završetku spektakularnog revanša viđena je retka scena, šokirani fudbaleri nemačkog šampiona popadali su na travu od neverice i očajanja zbog propuštene šanse. Da se popnu na krov Evrope Bavarci su čekali još tačno deceniju, tako da je prošlo četvrt veka između trećeg (1976) i četvrtog (2001) trijumfa Bajerna u najcenjenijem klupskom takmičenju.

U međuvremenu bilo je još gorkih pilula. Od beogradske eliminacije nemački gigant oporavljao se više od godinu dana, te jeseni pregažen je od danskog B 1903 rezultatom 6:2 u drugom kolu Kupa UEFA, dok je u Bundesligi 1991/92. zauzeo tek deseto mesto, pa u narednoj sezoni nije ni izašao u Evropu.

Sledeći bolan poraz u završnici desio se 1997/98. u četvrtfinalu Lige šampiona u dvomeču sa velikim rivalom, Borusijom Dortmund. Prikazan je razočaravajući fudbal, viđen je samo jedan gol, postigla ga je Borusija u 109. minutu revanša u Dortmundu preko Švajcarca Šapuize.

Nezaboravan šok Bajern je pretrpeo naredne sezone, u finalu u Barseloni protiv Mančester junajteda. U jednom od najvećih obrta ikada Junajted je golovima rezervista Tedija Šeringema u i Ole Gunara Solskjera u nadoknadi vremena preokrenuo na 2:1 i po drugi put popeo se na kontinentalni tron, osvojivši te godine triplu krunu, Ligu šampiona, prvenstvo i FA kup. Bajern je vodio od šestog minuta, trofejni trener Otmar Hicfeld bio je previše siguran u pobedu, u 89. minutu povukao je na klupu strelca vodećeg gola i ponajboljeg igrača dotadašnjeg toka meča, Marija Baslera, napravivši najveću grešku karijere, a kazna je usledila posle nepuna dva minuta.

Kao da Bavarci nisu mnogo naučili iz tog poraza, 13 godina kasnije opet im se desila slična stvar. Protivnik je i u ovom slučaju bio engleski klub, Čelsi, koji je bitno oslabljen (bez Baneta Ivanovića, Ramireša i Džona Terija) nastupio u finalu Lige šampiona odigranom na Bajernovoj Alijanc areni.

Bajern je dominirao tokom meča, prospustio nekoliko odličnih šansi, da bi poveo tek u 83. minutu golom Tomasa Milera. Slično Hicfeldu, Jup Hajnkes odlučio je da strelca vodećeg gola i jednog od najboljih igrača zameni defanzivcem Van Bujtenom. Zažalio je samo minut kasnije kada je Didije Drogba posle centaršuta Huana Mate iz kornera sa sedam-osam metara glavom „zakucao“ loptu u mrežu.

U produžecima Bajern čak nije iskoristio ni jedanaesterac, šut Robena odbranio je Petr Čeh. Posle 120 minuta, odlučivali su penali, nemački klub došao je u prednost tokom prve serije, da bi do pete to proćerdao, a presudio mu je Drogba.

To je bio već treći put da gigant iz Minhena finale Kupa ili Lige šampiona gubi na sličan način, ne teba zaboraviti senzaciju koju je priredio Porto 1987. u Beču. Na takoreći domaćem terenu, stadionu punom svojih pristalica, Bajern je poveo 1:0 u prvom poluvremenu, da bi Porto u furioznom finišu preokrenuo golovima Alžirca Mađera petom (!) u 78. minutu i Brazilca Žuarija u 81. Za gol Mađera slavni Pele rekao je da je jedan od najlepših koje je video.

Upornost se isplatila i slavnom Realu narednog proleća, do pet minuta pre kraja Bajern je vodio 3:0 u prvom meču četvrtfinala Kupa šampiona, da bi Madriđani sa dva gola skoro sigurnu eliminaciju pretvorili u sasvim prihvatljiv poraz. Šansu koja im se neočekivano ukazala nisu propustili, sa 2:0 u revanšu, golovima Milana Jankovića, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde, i španskog reprezentativca Mičela, plasirali su se u polufinale, gde ih je eliminisao PSV.

Jedan od najsvežijih primera je eliminacija od Intera u osmini finala Lige šampiona 2011. kada je Bajern pobedio u prvom meču u Milanu 1:0, da bi u revanšu bio poražen 2:3, uprkos vođstvu na poluvremenu 2:1, a odlučujući gol Bavarci su primili u 88. minutu. Strelac je bio Makedonac Pandev.

I u Kupu UEFA i Kupu pobednika kupova slavni klub iz Minhena doživljavao je slomove u završnicama. U sezoni 1979/80. Bajern je polako počeo da se vraća na staze uspeha posle ogromne praznine koju je ostavio odlazak najvećih zvezda iz zlatnog perioda, Gerda Milera, Bekenbauera, Majera...

Sa povratnikom Paulom Brajtnerom i Karl Hajnc Rumenigeom, kao glavnim igračima, osvojena je Bundesliga posle šest godina, stiglo se i do polufinala najmasovnijeg evropskog takmičenja, eliminisana je Crvena zvezda u trećem kolu (2:0 i 2:3), a onda se desio Ajntraht.

Pred svega 15.000 gledalaca na Olimpijskom stadionu Bajern je pobedio 2:0 u prvom meču i činilo se da je to dovoljna prednost. Tako, međutim, nisu mislili u Frankfurtu, Ajntraht je golom u 87. minutu izborio produžetke u kojima je pregazio Bavarce za konačnih 5:1 i plasman u finale gde je savladana Borusija iz Menhengladbaha.

Početkom proleća 1983. Aleks Ferguson bio je još mlad trener, ali njegove ekipe već su demonstrirale požrtvovanost do isteka 90 minuta. U četvrtfinalu Kupa pobednika kupova Fergusonov Aberdin odigrao je 0:0 u Minhenu, a zatim dočekao Rumenigea i drugove.  Bajern je dvaput vodio i imao prednost gola u gostima, što Škote nije sprečilo da desetak minuta pre kraja u kratkom razmaku postignu dva gola za preokret i trijumf 3:2. Aberdin je u nastavku takmičenja osvojio pehar, a Fergusonu če se slični kvaliteti isplatiti i 16 godina kasnije.

Londonski Totenhem jednu od najvažnijih međunarodnih pobeda izvojevao je baš protiv Bajrena u trećem kolu Kupa Uefa 1983/84. U prvom meču odigranom u Minhenu Englezi su se uspešno branili da 86. minuta kada je Mihael Rumenige, Karl Hajncov mlađi brat, doneo minimalnu pobedu svom timu.

U revanšu red je bio na fudbalere Totenhema da napadnu, što su i učinili, početkom drugog poluvremena postigli su prvi gol, a kada su se već očekivali produžeci Mark Falko presudio je u 88. minutu, revanširavši se za eliminaciju iz KPK godinu ranije.

Pobeda nad Bajernom obično daje velike šanse svakom klubu da na kraju osvoji trofej, Totenhem je baš to i uradio, savladavši redom Austriju iz Beča, splitski Hajduk i, u finalu, Anderleht na penale.

Pa, da li je Bajern uošte imao neku stvarno veliku pobedu u Evropi u kojoj je čuvena nemačka upornost došla do izražaja? Definitino, nije ih bilo previše.

Kada je osvojen prvi evropski trofej, Kup pobednika kupova 1967. Bajern je u četvrtfinalu i finalu pobeđivao u produžecima. U finalu Franc Rot, specijalista za golove na velikim utakmicama, doneo je pobedu nad Rendžersom 1:0 u 109. minutu.

Ipak, ništa u bogatoj istoriji najtrofejnijeg nemačkog kluba ne može da nadmaši pogodak centarhalfa Hansa Georga Švarcenbeka koji je u 120. minutu finala Kupa šampiona 1974. protiv Atletiko Madrida šutem sa skoro 30 metara doneo izjednačenje, 1:1, pet minuta pošto je Atletiko poveo. Po tadašnjim pravilima u finalu nisu šutirani penali, pa je odigran novi meč dva dana kasnije u kojem je Bajern slavio 4:0 protiv rivala demoralisanog propuštenom prilikom i tako započeo niz od tri uzastopne titule najboljeg u Evropi.

(A. Čolović)