DIREKTOR ZVEZDE: Vaterpolo "drim tim" košta kao jedan dobar košarkaš
Za stvaranje vrhunskog vaterpolo tima koji može da se bori za titulu prvaka Evrope potrebno između 200 i 250.000 evra, za koliko igraju najbolji košarkaši u Srbiji
Ima li pomoći za vaterpolo klub Crvena zvezda, koji prolazi kroz tešku finansijsku krizu? Ove sezone skockali su jedan od najboljih timova u Evropi i imaju šanse da se bore za evropsku krunu, ali nemaju finansija da to isprate.
Igrači su dobili samo jednu platu od septembra i pitanje je kada će dobiti sledeću, ali su odlučili da igraju do kraja i ostvare šampionsku titulu, na koju su čekali 20 godina..
Prvi put u istoriji srpski vaterpolo je dobio najjaču ligu u Evropi, a za to su zaslužni Crvena zvezda i Radnički sa svojim "drim timovima", koji su ozbiljno pripretili Partizanu.
Osim borbe za titulu, Zvezda je već osvojila Kup Srbije, a ima i lepe šanse da se plasira na fajnal for Evrolige i bori za trofej prvaka i sve to za skroman budžet koji iznosi 250.000 evra na godišnjem nivou!!
Ako se zna da jedan vrhunski košarkaš poput Igora Rakočevića košta toliko na godišnjem nivou, vidi se koliko je ta cifra mala za jedan vaterpolo tim koji pretenduje na titulu šampiona Evrope.
SKUPE CENE TERMINA NA BAZENU
Direktor Crvene zvezde Igor Milojević istakao je da je najveći problem infrastruktura, jer su cene korišćenja bazena "paprene".
- Tačna je činjenica da jedan vaterpolo tim koji može da se bori za sam evropski vrh košta kao jedan dobra fudbaler ili košarkaš u Srbiji- rekao je Milojević za Telegraf i dodao.
- Sa malo ulaganja u vaterpolo tim možete da imate primat u Evropi i svetu. Mi ne očekujemo od države da nam plaća igrače, već da nam pomogne u drugim stvarima. Nama je infrastruktura najveći problem. Mesečno moramo da platimo 1.600.000 dinara za sve termine mlađih kategorija i prvog tima. Samo jedan sat treninga košta od 15.000 do 17.000 dinara na "11. aprilu", Tašmajdanu, ili 25. maju - objašnjava direktor Zvezde.
- Kada se igra utakmica tada dva sata na Tašmajdanu koštaju 81.400 dinara plus obezbeđenje i ostali prateći elementi. To su velike cifre za nas. Ne mogu da kažem da nemamo pomoć. Grad Beograd izdvaja veliku sumu za vaterpolo, ali u glavnom gradu imate 10 ekipa i onda se taj novac razvodni - kaže Milojević.
NISMO PRIČALI SA ŠAPIĆEM
Direktor "crveno-belih" je apostrofirao da je velika apatija u društvu i privredi i da se to odražava na sport.
- Teško je naći novac. Država dotira, ali je to malo, a privatnici neće da ulažu jer nemaju nikakve olakšice. Dogovori oko novca u avgustu i septembru sada padaju u vodu, jer ljudi nemaju para i to se sve odslikava i na nas. Kada bi država omogućila olakšice provrednicima za ulaganje u sport, drugačije bi bilo. Ali sve je to ljudski faktor, pojedinci su se nakupili, uzeli šta im treba i sada uživaju, a nama su bacili kosku da se bijemo - rezigniran je Milojević.
On je istakao da je neophodna kategorijzacija klubova.
- Mora da se napravi neki red. Ako igraš Evroligu, onda dobijaš određen broj besplatnih sati na bazenu, a ako si u nekom nižem rangu, dobijaš manje. Ovako ispada da mali klubovi super prolaze, dobiju od grada donaciju, uzmu članarine od dece i uživaju. Ogromno je interesovanje za školu vaterpola Zvezde, ali što više dece primamo, to nam je veće finansijsko opterećenje - kaže Milojević.
Na pitanje da li su se obratili bivšem vaterpolisti Zvezde i Srbije, a sada predsedniku Opštine Novi Beograd Aleksandru Šapiću za pomoć oko bazena "11.april", direktor Zvezde je rekao:
- Nismo imali kontakt do sada, niti smo komunicirali na tom nivou. Ljudi iz sportskog centra su nam rekli da je centar komercijalan objekat koji treba da privređuje - objasnio je Milojević, i dodao:
- Zvezda je potrebna srpskom vaterpolu. Posle toliko godina finale Kupa je pratilo 2.000 ljudi, a naši mečevi u Evropi i domaćem takmičenju su dosta gledani na TV B92. Pitanje je samo da li neko želi da imamo dobar vaterpolo u zemlji ili ne - zaključio je Milojević.
(Telegraf.rs/D. Stojmenović)