VEČITI SPIKER PARTIZANA: Ljuba je 36 godina u Humskoj, generacije "grobara" znaju njegov glas!

Ljuba Perić je preko Partizanovog "Vesnika" i "Studija B" stigao do spikerske pozicije u Humskoj. Tu je od 1976. i ne priča o povlačenju. Njega niko ne zove na posao, jer dobro zna kada igra Partizan. Vraćao je Duška Radovića iz nesvesti kada je Borota primio gol, ali i jurio Đukića da mu objasni ko je Zvezdaš, a ko Partizanovac

LEGENDA! Mnogi će reći da je spiker na stadionu u Humskoj živa legenda. U rangu sa večnim Manceom, Mocom, Šoletom, Golcem… E, baš zato što svi znaju da je legenda, ali mu malo ko od redovnih posetilaca u Humskoj zna i ime, navaljivali smo na Ljubomira Perića da nam ispriča o životu i svemu što ga krasi tokom 36-godišnje spikerske karijere.

Preporučujemo

Njega znaju klupski funkcioneri, legende kluba a, kako kaže, nema sekcije u Sportskom društvu Partizan u kojem nema prijatelja. Nekako logično, sami zaljučujemo da mu je Partizan najveći prijatelj, ali i ljubav, jer sve što radi za "crno-bele" radi praktično volonterski (zaposlen je u gradskoj bolnici na Zvezdari u administrativnom sektoru).

Iz današnjeg ugla deluje neverovatno da neko sa 20 godina kapariše mesto u "vođenju" utakmica Partizana. Nekada je to moglo, doduše ništa Ljuba nije kaparisao, ali je uspeo da navikne sve na sebe. I klub i igrače i navijače. Toliko da se danas utakmica u Humskoj ne može zamisliti bez njegovog glasa.

Njega godinama ni ne zovu da mu najave kad radi, on sam dolazi i svi znaju da je tu. Ali, mnogi ne znaju kako izgleda, iako je veći deo svog života proveo u Humskoj, na stadionu, restoranu…

- Ivica Kralj mi je posle jedne evropske prišao i iznenađeno rekao: "Slušaj, ja sam toliko godina branio, a nisam znao da si ti spiker." - kaže Ljuba Perić, koga svi navijači znaju, a opet niko ga ne zna.

Sledi objašnjenje…

- Ja pre utakmice odem gore, odradim šta imam, posle možda preslušam konferenciju za štampu, odem kuci, ne dolazim da se družim sa njima. Više ne idem u Zemunelo. Ne stižem.

- Ceo život sam radio volonterski, moj honorar je isti kao onome u žutom markeru, kome nestane 30 lopti za utakmicu. Da, da 30 lopti - dobro smo startovali sa Ljubom.

Međutim, ultra popularnog "Perketa", kako ga je nazvalo desetak prijatelja u klubu sportista na stadionu Partizan dok se radio ovaj intervju, počeše u poslednje vreme da “startuju” i navijači. I vreme je bilo, posle tri decenije.

- Poslednjih godinu dana vodim utakmice sa atletske staze. Uglavnom se iza naše klupe sa igračima nalazim, pa onda nastupaju situacije sa Zapadne tribine kad me čuju ljudi: "Ej, pa ti si, 'ajde da se slikamo". Ili kada sam gore u kabini "Ej, pa ti si taj".

Ne vodi preciznu evidenciju mečeva koje je vodio, ali tvrdi da je oko magične hiljadarke. Penzija, odnosno da li će ga naslediti sin Bojan, poznatiji kao Stošić iz serije "Vojna akademija", za sada nije u najavi…

- Mnogi me pitaju. Onoga trenutka kad neko iz kluba kaže da ja ne mogu to da radim, prestaću. Najteže mi je od kako nosim naočare za čitanje. Kad su izmene, pa ko izlazi, ko ulazi. Toga se jedino bojim, u jednom trenutku cć doći do toga da se mora reći dosta je bilo.

Večnom spikeru Humske nekoliko utakmica će ostati u posebnom pamćenju. Po težini prednjači ona protiv Armedije 2005. godine, kada je kako kaže "preuzeo ulogu vođa s Juga".

- Kad je počeo nastavak protiv Artmedije, preko razglasa sam poručio:"Ajmo, ostalo je još 15 minuta. Idemo ili ne idemo dalje!" Tada je publika krenulo najfrenetičnije da navija.

- Najdraža mi je ona protiv KPR 6:2, tad sam došao dva sata ranije. Doduše, slab sam na tu generaciju, bila mi je omiljena. Sedim sat vremena pre meča na svom mestu. Pamtim i onu Hajduk 1:6, ili kad smo Hajduk razbili 4:0.

Ljuba, međutim, ne shvata današnje spikere. Ima mnogo prigovora.

- Sad bre gledam ove na tenisu, rukometu... Ne znaju. Čitaju gol, gol, gol, za oba tima, ma katastrofa. Ljudi ne znaju koji je zadatak spikera.

(Stefan Milošević)