KOLUMNA MILOJKO PANTIĆ: Počelo je srpsko samouništavanje!

Napad na Vladimira Vermezovića početak je onoga što je zapisano u Kremanskom proročanstvu: Samouništavanje posle kojeg će Srba biti "za pod šljivu"

Prošle nedelje, neposredno posle utakmice svih naših utakmica, između C.zvezde i Partizana, na kojoj je minutom ćutanja odata pošta svim žrtvama zločinačkog hrvatskog poduhvata zvanog „Oluja“, a povodom skandalozne odluke Haškog suda da oslobodi realizatore tog zločina, hrvatske generale, vandali koji se lažno predstavljaju kao navijači Zvezde, ofarbali su crvenim sprejom automobil trenera Partizana Vermezovića, a na ulazu u njegovu zgradu ispisali poruku: „Grobaru, marš iz Senjaka“.

Oni koji od prošlog leta uređuju naše živote po sopstvenim kriterijumima a ne po Božijim i ljudskim zakonima, to će reći novoizabrana „narodna vlast“, samo je, kao uostalom i sve predhodne vlasti, evidentirala slučaj izjavom da se traga za nepoznatim počiniocima, i život je krenuo dalje kao da se ništa strašno dogodilo nije? Sportske redakcije naših medija (iako je to najmanje sportsko pitanje), bavile su se tim vandalstvom par dana, i sve je svrstano u kategoriju skandaloznog navijačkog incidenta.

Stvar je međutim mnogo dublja i kompleksnija. Jer, dogodio se, makar na simboličan način, početak onoga što je zapisano u čuvenom Kremanskom proročanstvu: počelo je srpsko samouništavanje posle kojeg će Srba biti „za pod šljivu“. Jer, posle svih ratova u kojima nismo učestvovali, posle svih zločina koje smo učinili drugima (i oni nama uzajamno), ostali smo kao društvo sami sa sobom i sada kreću naši međusobni obračuni.

Prvi znak istorijskog propadanja jednog naroda, jeste njegova nesposobnost komunikacije sa drugima. Pesnik Matija Bećković, u svojoj genijalnoj poemi „Gospode pomiluj“, kaže da smo mi kao narod "zatočenici Uma ogubana". A prozni pisac Dragan Velikić, u svom najnovijem romanu „Bonavia“ konstatuje: „Mi smo zatočenici nesrećne istorije i zamršene geografije", dodajući da "kada primitivizam, zlo i beda dođu do glasa - u društvu počinje rasulo". To je društvo, poručuju velikani naše književnosti, bolesno od neizlečive samodestrukcije ili samouništenja.

I zaista, zaneseni besmislenom nacionalističkom idejom o čistom srpstvu (i čekištvu - dodao bi Basara), opijeni neograničenom vlašću nad narodom, oni koji danas kreiraju naše živote, tu bolest ne vide, jer su zapravo - bolest sama.