Lajović je imao posebnu psihološku pripremu za Federera: Po čemu je Švajcarac izuzetan?

- Mnogo bolje sam se osećao danas na Vimbldonu nego 2014. godine protiv Nadala na Šartrijeu - poručio je naš teniser

Dušan Lajović nije ustuknuo pred sedmostrukim osvajačem Vimbldona, i – uprkos porazu od 3-0 u setovima – stekao mnogo više od sećanja na meč sa najboljim igračem svih vremena – za sva vremena. Staložena, hrabra i na momente bravurozna igra redovno je bila nagrađivana aplauzima i povicima podrške inače skoro jednostrano opredeljene publike kada su nastupi Rodžera Federera na centralnom terenu u pitanju – ali je sve prikazano ipak bilo nedovoljno da se uzme jedan set u današnjem meču, što bi možda njegov dalji tok učinilo nešto više neizvesnim.

Specijalno za Telegraf iz Londona, Vuk Brajović

O zbivanjima na terenu, Dušan Lajović nam je rekao sledeće na konferenciji za medije:

- Veoma sam zadovoljan svojom igrom, uživao sam u ambijentu Centralnog terena Vimbldona, i smatram da je početak prvog seta period igre koji sam odigrao možda i najbolje u karijeri. Vraćao sam odlično oba njegova servisa, uspostavio dobar ritam. Ostaje žal za time što nisam uspeo da potvrdim brejk na 2-0 i dozvolio mu da povrati rezultatsku ravnotežu skoro odmah. Kad je došlo do taj-brejka na kraju prvog seta – očigledno sam mogao bolje da ga odigram. Prvi poen je imao veliku važnost, a kad ga je osvojio – Federer se dodatno opustio i pogađao sve što je želeo. Povrh toga, previše sam forsirao prvi servis – i time bukvalno odigrao ceo taj-brejk sa drugim servisom, što je on znalački iskoristio. Prednost koju sam stekao u prvom setu, a i u kasnijim gemovima – on je znalački umeo da anulira, jer on ima impresivno iskustvo koje koristi na najbolji način u takvim situacijama, uz činjenicu da sjajno poznaje uslove za igru na Centralnom terenu,” opisuje početak meča Lajović, i dodaje:

- Mnogo bolje sam se osećao danas na Vimbldonu nego 2014. godine protiv Nadala na Šartrijeu. Prizor travnatog terena me je podsetio na igru u svom dvorištu, a moje prvo tenisko štivo na početku karijere je bila knjiga o Vimbldonu 1991. – sezoni kada je Štih dobio Bekera u finalu. Danas sam napokon imao priliku da doživim te knjiške prikaze i uživo, što ovaj osećaj čini jedinstvenim u životu, kao ostvarenje najlepšeg sna.

Federerovu posebnost je opisao sledećim rečima:

- Ono što Federera čini izuzetnim, po meni, je – pre svega – servis. On toliko dobro koristi početni udarac – što prvi, što drugi – i time stiče veliku prednost, pogotovo na ovoj podlozi. Posle njega, veoma retko mi se ukazivala prilika da vodimo izjednačenu borbu tokom poena, i već posle dva udarca dovodi sebe u dominantnu poziciju za poentiranje – što na mreži, što putem vinera. Time najlakše moguće dobija gemove na svoj servis, i to je velika prednost u daljem toku seta nad protivnikom, kome refleksivno biva sve teže da se odbrani od takvog pritiska. Sa takvom strategijom i realizacijom prednosti, i uz i dalje impresivno kretanje na terenu čak i u 35. godini – Federerov nivo tenisa je, jednostavno, sasvim drugačiji.

Bilo je veoma zanimljivo i čuti koje savete je dobio od svog vrsnog trenera, Hoze Perlasa, stručnjaka velikog iskustva i jedinstvene tehnike u psihološkoj pripremi igrača:

- Da, Hoze je puno puta u svojoj trenerskoj karijeri bio u ovakvim situacijama, i njegov savet mi je izuzetno puno pomogao da postavim svoju igru i odnos prema protivniku. Rekao mi je da “dolazim kod njega u dvorište, prostor u kome on prati svaki pomeraj trave ili lista već godinama.” Za mene je u tom prostoru vizuelno i perceptivno sve novo, imaću doživljaj potpuno nove “teniske geometrije”, što će me primorati da imam još jači fokus na sve elemente igre – kao što su brzina kretanja loptice, njen odskok, brzina razmena udaraca – inače mnogo veća nego što sam inače navikao. Svojim stilom izvođenja udaraca kroz kupljenje loptice odmah po odskoku, Rodžer dodatno ubrzava igru, i naglašeno mi je da moram da obratim posebnu pažnju i na to.

- Ipak, ono što mi se činilo kao najvažniji savet i nešto što sam se najviše trudio da primenim na svojoj igri bilo je: “U situaciji kada ambijent i protivnik predstavljaju potpuno novo iskustvo, od naročite važnosti je biti koncentrisan na elemente sopstvene igre. U toku meča, kada se dešavaju greške u situaciji kada te protivnik isforsira – ili kada sam odigraš nešto što je van uobičajenog izbora udarca zbog toga što igraš protiv protivnika ranga i renomea Federera, treba se što pre vratiti na svoju igru. Ako te protivnik nadigra u razmeni udaraca u kojoj igraš svoju igru najbolje što možeš – onda – svaka mu čast. Ali, ako odjednom kreneš da po prvi put igraš nešto što nisi nikad pokušavao u svojih dvadeset i nešto godina bavljenja tenisom – onda će ti ostali noviteti u tom ambijentu još više otežati stanje. Jednostavno – ako to nisi trenirao, onda to i ne treba da radiš – i važno je verovati u svoje sposobnosti i dati sve od sebe da ih maksimalno prikažeš - zaključuje osvrt na nesumnjivo jedan od najvažnijih mečeva svoje karijere popularni Duci.

Uz dalju posvećenost ozbiljnom stručnom radu, kondicionim pripremama i unapređenju tehničkih elemenata svoje igre – pre svega servisa – sigurni smo da će Dušan Lajović sigurno biti u poziciji da barem još nekoliko puta oproba svoje tada novostečene moći protiv elite svetskog tenisa !

(Telegraf.rs)