Dejan Petrović, bivši australijski as, ekskluzivno za Telegraf o problemima na travi: Zašto se teniseri toliko povređuju i na čemu insistiraju Novak i ostali igrači?

Dejan važi za eksperta za tenis na travi, i brojni svetski igrači ga angažuju specijalno za ovaj deo sezone

Preporučujemo

Kad ste u sumnji – uvek valja pitati onoga koji – sigurno zna! Vođeni tom logikom, a podstaknuti skoro neverovatnom pojavom učestalih predaja mečeva na samom početku ovogodišnjeg Vimbldona – Telegraf je popričao sa proslavljenim australijskim igračem, a zatim i veoma uspešnim trenerom i bivšim Fed Kup i Dejvis Kup selektorom Srbije – Dejanom Petrovićem.

Specijalno za Telegraf iz Londona, Vuk Brajović

Kao izuzetan poznavalac igre na travi i svega što nadmetanje na ovoj podlozi čini znatno drugačijim u poređenju sa šljakom i betonom, Petrović nam je preneo svoje mišljenje o najaktuelnijoj “crnoj temi” na Vimbldonu (bez kojih ovaj i drugi Grend Slemovi, izgleda, ne mogu u poslednje vreme) – kao i predlozima za sistematska rešenja koja bi donekle umanjila ovu negativnu pojavu u svetskom tenisu.

Dejane, vaša teniska karijera je duga već nekoliko decenija – i, interesantno, započeta je upravo na travnatim terenima Australije, u kojoj se Grend Slem igrao na takvoj podlozi do 1987. godine na legendarnom Kujongu. Da li pamtite da se ovako nešto desilo na nekom Grend Slemu – čak osam predatih mečeva u prvom kolu usled povreda (ponajviše leđnih), a još nekoliko glatko izgubljenih poslednjih setova u ostalim mečevima iz istog razloga?

- Iskreno, ne pamtim da se ovako nešto desilo – a činjenica da je u pitanju najpoznatiji od svih Grend Slemova, Vimbldon, ovoj temi daje još veće značenje. Inače, na Vimbldonu je pojava “srećnih gubitnika” (Lucky Loser – eng.) u glavnom žrebu svakako češća nego na ostalim turnirima ove kategorije – što je skoro isključivo vezano za povrede igrača koji su se kvalifikovali za glavni žreb – ali mislim da ova negativna pojava nije zabeležena u ovoj meri dosta dugo.

Na koji način zahtevi igre na travi utiču na pojavu povreda kod igrača – što je evidentno mnogo učestalije nego kada su u pitanju druge podloge?

- Tenis na travi je znatno zahtevniji od drugih podloga u smislu da loptica odskače niže i brže, kao i nepravilnije. Te pojave neizostavno zahtevaju velike promene u igračkom stavu i kretanju, koje pred telo stavljaju mnogo drugačije izazove i drže ga u stanju napetosti i stresa. Da bi se adaptirao na odskok loptice, igrač mora da u znatno nižem stavu igra ceo meč, a sva kretanja koja se dešavaju tokom trajanja poena – prvi korak i split-step naročito – zbog bržih i nižih reakcija - refleksivno postavljaju ostatak tela u stanje većeg disbalansa, grča i stresa nego kada se igra na tvrdoj podlozi, a tek na šljaci.

- Samim time, mišići su pod mnogo većim opterećenjem, a stalne adaptacije u postavljanju prema loptici zbog neravnomernog odskoka loptice utiču na to da se svi zglobovi, laktovi, kukovi i kolena mnog više koriste i “izrabljuju” u tom procesu – što kroz samo ubzano kretanje, što pod pritiskom i vibracijama koje udarac prouzrokuje na ostatak tela. Povrede na travi su često prouzrokovane i proklizavanjem, što je posledica pravljenja velikih koraka u želji da se što pre postavite za udarac – a što je pristup kretanju na travi koji je izuzetno rizičan, jer je mogućnost kontrole postavljanja tela znatno umanjena u odnosu na beton i šljaku. Sve zajedno uzevši, mišići i kičmeni stub – koji je direktno pod štetnim uticajem ovakvih dodatnih napora na mišićni sklop – veoma često, brzo i ekstremno stradaju kroz igru na travi. U tenisu na travi – telo je skoro stalno napeto, u grču, nema prilike da se opusti – što često dovodi do grčeva, spazmi i kolapsa telesne motorike.

Da, i Viktor i Janko su bili primorani da predaju svoje mečeve zbog pojave spazme na išijasu – koja momentalno čini sve dalje sportske poteze – nemogućim. Stiče se utisak da su povrede igrača i igračica sve učestalije na teniskoj turneji – a naročito na travi, njenom delu koji je svakako najkraći po trajanju…

- To je sasvim tačno zapažanje, a ta pojava veoma zabrinjavajuća za psihofizičko stanje igrača i sporta u celini. Nije nikakva tajna da se igrači već duže vreme žale na to da je sezona predugačka, a zahtevi koje ona pretpostavlja da bi se ostvario dobar rang i napredovalo na lestvici – sve teži za odgovoriti. U tehničkom smislu, tenis se iz sezone u sezonu značajno razvija, ubrzava, postaje sve intenzivniji – i igrači, na neki način, moraju da se adaptiraju na promene koje tehnologija i savremena sportska oprema uvode u njihov život, treninge, nastupe. I nigde to nije tako primetno kao kada je sezona tenisa na travi u pitanju – jer je najkraća, a po svojim zahtevima, ujedno i – najintenzivnija. To znači da igrači imaju veoma malo vremena da se pripreme za igru na travi – ili skoro uopšte – od trenutka kada se završi sezona na šljaci.

- Oni su bukvalno izloženi situaciji gde odmah moraju da počnu sa takmičenjem – što veoma često dovodi do povreda usled potrebe da se što pre adaptiraju na ovu vrstu igre kod značajnog broja njih. I tako, povrede koje nastanu u ranoj fazi nastupa u ovom delu sezone se “vuku” kroz nekoliko narednih nedelja, a da igrač često ne može da se valjano oporavi od njih. Čini mi se da su skoro sve povrede zabeležene ovih dana na Vimbldonu posledica fizičkih problema koji su upravo ovako nastali. Ne zaboravite da je do nedavno – ako se uzme u obzir istorijat tenisa kao globalnog sporta – sezona tenisa na travi trajala znatno duže, i da su čak tri Grend Slem turnira – Australija, Engleska i SAD igrani na ovoj podlozi. To je igračima izuzetno pogodovalo i pružalo im dovoljno vremena da se u svakom smislu pripreme i adaptiraju svoju igru, tehniku i kretanje na sve izazove koji se ovde podrazumevaju.

Povrede veoma loše utiču i na psihu igrača, a pauza usled oporavka od povrede dovodi i do gubitka takmičarskog ritma, kondicije, snage, telesne motorike; negativno utiče na ishranu i zdrav san. Diskontinuitet u sezoni koji nastaje na ovaj način stvara velike probleme za igrače i njihov stručni tim – kao i poslovni deo cele jednačine koja definiše savremenog teniskog asa – a od toga nisu imune ni takve teniske veličine kao što su Federer i Nadal, što je bilo više nego jasno u poslednjih godinu i po dana…

S obzirom na to da je, ako se obrati dužna pažnja ovom problemu, stanje skoro alarmantno – da li se išta preduzima od strane svetskih teniskih organizacija i organizacije samih igrača da nešto promeni u ovom smislu?

- Otvorena diskusija o ovom i sličnim problemima traje već dosta dugo, i sam Novak Đoković je – u aktuelnoj funkciji predsednika udruženja ATP igrača – više puta istupao pred javnost sa apelom da se sezona i prateći elementi takmičenja i bodovanja adaptiraju kako bi igrači bili što manje podložni pojavi povreda i nužnosti da pauziraju radi oporavka. Po meni, ono što je potrebno da se što pre uradi je da se sezona skrati, a da se period tranzicije između nastupa na različitim podlogama produži barem na još jednu nedelju. Često nam se čini da nova sezona počinje – a da se prethodna tek završila, što igračima ne daje priliku da odmore svoje telo i glavu, obnove energiju i motivaciju za takmičenje i započnu svoj pohod ka boljim rezultatima u sveopšte boljem stanju. Improvizacije u tenisu ne daju nikakve rezultate, već samo privid stabilnosti – što može da bude višestruko i nesagledivo štetno za igrača koji je ovom sportu posvetio skoro ceo život do tog trenutka.

Promene koje predlažete bi sigurno izazvale i modifikaciju ostalih važnih elemenata u takmičenjima pod okriljem ATP, WTA, Grend Slem i ITF organizacija, zar ne?

- Zasigurno, i tu pre svega mislim na sistem bodovanja. Uvođenje promena u tenisu uopšte nije lako izvesti – jer je u pitanju sport koji se bazira na tradiciji - u svakom smislu. Uz to, promene koje su se progresivno uvodile i dovele do toga da danas imamo veoma dugu i napornu sezonu su išle ukorak sa sve većom komercijalizacijom sporta – koja sa jedne strane igračima i teniskim organizacijama donose sve veće prihode, a publici više tenisa na svim svetskim meridijanima. To je samo naizgled dobro za tenis, jer – i čak ako se uzme u obzir napredak nauke, tehnologije i medicine – granice fizičke izdržljivosti bivaju ozbiljno testirane, i dovodi do pojava kao što su osam predaja u prvom kolu Vimbldona – što je veoma loše za naš sport i opštu popularnost tenisa kod publike.

- Sigurno nikome ko je odvojio vreme i nabavio skupe karte za mečeve Đokovića i Federera na Centralnom terenu Vimbldona juče nije bilo pravo što su se njihova dva uzastopna meča završila na ovaj način, šta god bili razlozi za to. U pitanju je proces sa brojnim pratećim pojavama – i mislim da postoji svest o tome da se – uprkos imperativu i uticaju teniske tradicije koja je dugačka skoro vek i po – zdravorazumski pristupa praćenju, razmatranju i rešavanju ovakvih problema – koji bi, u slučaju njihove eskalacije – stvorili izuzetno velike probleme po tenis u celini.

Da li su igrači – na ovaj način – želeli da pošalju neku “skrivenu poruku” međunarodnim teniskim telima da su promene na Grend Slem turnirima nužne?

- Ne, mislim da tako nešto nije bilo posredi, iako forme “igračkog aktivizma” ovog tipa nisu bez presedana. Jednostavno, ako se igraču ukaže šansa da zaradi honorar za nastup u prvom kolu Grend Slema – koji je iz godine u godinu sve veći – sasvim je za očekivati da je on neće propustiti – jer su se on ili ona sasvim legitimno izborili za tu priliku, po svim postojećim pravilima ovakvog takmičenja. Troškovi su konstanta i u tenisu, kao i drugim oblastima života – a obaveze koje proističu iz bavljenja tenisom na najvišem nivou – redovne i često sve veće. Ono što svakako zagovaram je primena modela sa ATP turneje – po kome i igrač koji je ustupio svoje mesto u prvom kolu i “srećni gubitnik” koji nastavlja takmičenje sa te pozicije u žrebu dobijaju i primeren honorar i bodove. Na taj način bi se kontroverze oko etičkih i moralnih pitanja svele na minimum, a svi igrači bi bili zadovoljni i spokojni – bez potrebe da se objašnjavaju pred kolegama, organizatorom, medijima i javnošću.

Uprkos često spominjanim Marejevim problemima sa kukom, Rodžerovom “preskakanju” sezone na šljaci zbog mogućnosti obnavljanja povrede kolena, Rafinoj dobro poznatoj “bojazni od povreda” na travi usled dosta teško prilagodljivog stila igre i Novakovoj slabijoj formi i problematičnom laktu – publika je nesumnjivo srećna zbog ubedljivih pobeda koje je “velika četvorka” ostvarila na početku Vimbldona. Po čemu su oni drugačiji od ostalih igrača, i da li su zaista sposobni da svoje kvalitetete, prednosti i iskustvo bolje iskoriste tokom sezone radi postizanja boljih rezultata od drugih igrača?

- Radi se o eliti istorije našeg sporta, ne samo aktuelne teniske scene – i takav status je po svemu poseban. Spoj iskustva i uspeha koji su ostvarili im pruža niz prednosti u smislu planiranja i vođenja sezone, kao i vremena koje provode van tenisa – što je izuzetno važno za njihovu motivaciju, psihu, zdravstveno stanje. U poziciji su da, zbog bodovnog salda i koeficijenta uspešnosti na dosadašnjim nastupima na turnirima (što je, na primer, postavilo Novaka kao drugog nosioca Vimbldona 2017 uprkos četvrtom mestu na ATP tabeli – prim.aut.) - raspoređuju svoje teniske obaveze znatno svrsishodnije od slabije rangiranih igrača, što im pruža mogućnost da nastave kontinuitet trofejnih nastupa i visokih finansijskih primanja. To je bitno i zbog činjenice da ih opslužuju višečlani timovi vrhunskih sportskih, menadžerskih i medijskih profesionalaca – koji im omogućavaju da se usresrede na tenis, što je imperativ za sve. U ovim okolnostima, kada teniski svet i dalje priča o povlačenju čak osam igrača iz prvog kola – smatram da je odličan start “velike četvorke” – kao i današnje pobede Mareja i Nadala – nešto najbolje što je moglo da se desi na Vimbldonu 2017 – uz neizostavna iznenađenja koja su sastavni deo ovog izuzetnog turnira.

Svest i savest o potrebama za dodatnim promenama u svetskom tenisu, dakle, postoji – i čini nam se da je to važeće za sve nivoe organizacije jednog od najpopularnijih sportova sveta. Da li će se one odigrati brže ili nešto sporije posle nesumnjivo nepoželjnih događaja koji su bacilli dugu senku na duge, sunčane teniske dane koji teku na travnatim terenima Vimbldonskog okruga – trebalo bi biti poznato (najverovatnije) ne pre kraja poslednjeg Grend Slem turnira sezone, Ju-Es Opena.

(Telegraf.rs)