PARTIZAN: Zvezdina saopštenja pišu Terzićevi trbuhozborci

"Nepojamno i u skribomanskom maniru panično uhvaćenog kleptomana na delu, svedoci smo danima pisanih saopštenja na reakciju i osvrt FK Partizan na službeno upućeni zahtev Skupštine FK Crvena zvezda Fudbalskom savezu Srbije", konstatuju crno-belih u novom obraćanju

Iz Fudbalskog kluba Parizan stiglo je još jedno saopštenje, kao odgovor na Zvezdino saopštenje, koja je odgovorila na Partizanovo...

Preporučujemo

Sada je, za crno-bele, sporno ono koje su potpisali Zvezdini veterani koji su, opet, reagovali na izjave predsednika kluba iz Humske Milorada Vučelića o "Partizanovom pravu da traži titule između 1941. i 1945. godine".

>>> Zvezda najoštrije do sada odgovorila Partizanu: Reprezentativci čije fašističke tvorevine su činili okosnicu nečijeg fudbalskog tima?

Nekoliko sati posle reakcije veterana Zvezde, imamo novi proglas "večitog rivala".

I njega, kao i sve prethodne, prenosimo u celosti.

Nepojamno i u skribomanskom maniru panično uhvaćenog kleptomana na delu, svedoci smo danima pisanih saopštenja na reakciju i osvrt FK Partizan na službeno upućeni zahtev Skupštine FK Crvena zvezda Fudbalskom savezu Srbije.

U vezi sa ovim pitanjem oglašavaju se razni trbuhozborci izvesnog Z.T.

Oni bi, međutim, trebalo da znaju (a bilo je više prilika da to u praksi nauče) da se inicijalima navode samo lica optužena za određena krivična dela.

A u FK Partizan ih nema.

Trbuhoborcima bi valjalo da budu jasne sledeće odrednice:

1. U FK Partizan se izuzetno dobro poznaje Ustav Republike Srbije i zabrana svih oblika diskriminacije pa tako držimo su ove nevešte i neuke zubate reči, kojima se imputira povezanost našeg kluba sa fašizmom, samo odraz pesničke slobode šta biva “kada topuzinu daš buzdovanu”. A kome zakon leži u topuzu, učili su to oni poodavno, tragovi mu smrde nečovještvom.

2. Da želimo da se izjednačimo, drage volje bi ukazali na pravne aspekte utapanja državnosti Srbije (kao jedine tada međunarodno priznate države) u stvaranju Kraljevine SHS 1918. godine, kasnije Kraljevine Jugoslavije 1931. godine, načela tzv. integralnog jugoslovenstva kralja Aleksandra Karađorđevića, zasedanja AVNOJ-a 1943. godine u Jajcu i ustavnopravnih odluka tada donetih, amandmana na ustav iz 1972, Ustava SFRJ iz 1974. i, najzad, Ustava Republike Srbije iz 1990. godine kojim je Srbija ponovo povratila elemente državnosti. Tada bi, premda bez garancije na uspeh, možda trbuhozborcima neke stvari mogle biti jasnije.

3. Da želimo da se izjednačimo, ponovili bismo pitanje na koje danima nema odgovora? Da li je istina da je Crvena zvezda svoju prvu prijateljsku utakmicu odigrala u Albaniji, neposredno nakon što je osnovana u martu 1945,

u jeku završnice narodnooslobodilačke borbe koju su krvlju vodile partizanske jedinice, ne stižući, pri tom, da oslobađaju Jasenovac i da se istovremeno osnuju i igraju u državi koja je ratovala na strani Trećeg Rajha?

4. Da želimo da se izjednačimo, ukazali bismo da pravosnažno presuđene stvari poseduju tzv. neoborivu presumpciju istinitosti i da smo uvek raspoloženi da, ne preko štampe, pravničkim argumentima a ne požutelim, izbledelim i nasumično izabranim hartijama, stručno i skrupulozno govorimo o stvarima za koje smo i aktivno legitimisani, kao nosioci titule iz 1986. godine.

5. Da želimo da se izjednačimo u davanju “malih lekcija prava” pomenuli bismo i slučaj Miralema Zjaja iz te iste sezone 1985/86. godine, koji je volšebno u istoj sezoni nastupao i za Iskru iz Bugojna i za Crvenu zvezdu a onda bi pravno analizirali nekolicinu odluka tadašnjeg FSJ i već pomenutog Slavka Šajbera i njegov dodatni kasniji doprinos pravnim tekovinama, gde se odlučuje na osnovu “sumnji i utisaka” a ne na osnovu dokaza i pravilnika.

6. Da želimo da se izjednačimo u podilaženju najnižih poriva navijača, pomenuli bismo i osvetlili lik i delo jednog predsednika Skupštine FK Crvena zvezda, koji je, gotovo deceniju, predsedavao ovim najvišim klupskim telom. Međutim, prethodno je “predsedavao” logorom Goli otok (a savremenici i svedoci su posebno govorili o njegovoj brutalnosti prema logorašima) na kojem je nesrećnu sudbinu našlo ubedljivo najviše Srba u Brozovoj Jugoslaviji.

7. Međutim, “ko na brdo ak’ i malo stoji više vidi neg’ onaj pod brdom”. Zato ne želimo da se izjednačimo jer – nismo isti. Ne bi to, u suštini, nigde ni odvelo, budući da smo svesni Ajnštajnove izjave da su ljudska glupost i svemir neograničeni, s tim što za ovo drugo još nema dokaza.

(Telegraf.rs)