Još se trese! 19 godina se svakog 29. juna setimo ovog šuta i šta smo propustili

Tada je skovan izraz "u prečku materinu"

Tu-luz. Izgubiti.

Preporučujemo

Izgleda da je bilo suđeno da u tom francuskom gradu imena koje ne sluti na dobro, pre 19 godina, odemo neslavno sa velike scene. I ta prečka. Mijatova prečka. Najčuvenija prečka u istoriji našeg nacionalnog tima. Eno je, stoji tamo u Tuluzu i još se trese. Samo mi vidimo kako se trese, drugi ne primećuju koliko nas njena vibracija i dalje iritira i seća na poraz.

I tako, evo, skoro dve decenije, smenjuju se slike, vraćaju se kroz "fleš".

>>> Mijat posle 18 godina otvoreno o prečki: Osetio sam mučninu kada sam opet gledao penal (VIDEO)

Države se raspale, reke se isušile, internet nas uzeo pod svoje i ne pušta, ostario je i večito mladi Ole Gunar Solskjer, ali je svake godine 29. juna isto: sećamo se prečke nad prečkama koja je, pored promaje i hladnog betona, zvanično uvrštena u redove najvećih neprijatelja srpskog naroda - prečka u Tuluzu.

I danas, sa setom, sećamo se...

Zalet zalizanog Mijatovića, Van Der Sar nikad nije delovao tako nemoćno i zabrinuto, Srbi i Jugosloveni iskolačili oči, vide loptu u golu, zateže mrežu. Jako. Najjače je Mijatović "zategao", ali prečka je tog 29. juna u Tuluzu bila previše "debela". Sigurno koji centimetar šira od standarda. Lopta se odbila tolikom silinom da je busen iščupala. Ostade 1:1...

Ne zaboravlja se i da je sudija Garsija Aranda svirao jedan od najčudnijih penala na Mondijalima (Stam držao za dres Jugovića, koji nije pao), čovek odjednom postao naš najveći saveznik ikada, veći i od 300 miliona Rusa, sve nam se otvorilo: četvrtfinale, ma i polufinale, "boginja" na dohvat ruke.

Samo da nije bilo te zle prečke...

Da nevolja nikada ne ide sama dokaz je baš taj epski meč. Kao da nam prečka nije dovoljna da nam istanji nerve, nego je i Davids morao da "dosoli" u 90. minutu, matira Kralja i baci nas u stanje totalne depresije.

Danas kada je uzombiranost prošla, pitamo se iznova šta bi bilo da je Mijatović postigao gol? Da li bismo uopšte pobedili, dokle bismo dogurali?

Pokušali smo da se poigramo sa mogućim ishodima meča da je naš tada najbolji napadač bio staloženiji sa "kreča".

1. Repezentacija Jugoslavije bi povela 2:1, u nastavku utakmice branila bi se svim sredstvima, Santrač bi zacementirao defanzivu i Jugoslavija bi proslavila jednu od najvećih pobeda na Mondijalima.

2. Mijatović daje gol, vodimo 2:1, ali Holanđani ubrzo preokreću i slede produžeci. Nemamo snage za više od 90 minuta, Holandija nas pritiska, ali ipak uspevamo da izborimo jedanaesterce. U penal seriji, ponovo Mijatović šutira i pogađa prečku. "Lale" idu dalje.

3. Neposredno pred Mijatovićev penal, naš tim dobija hitno obaveštenje od FIFA da se penal mora promašiti kako bi se izbegao sudar sa Hrvatima u nokaut fazi, što bi dovelo do nezabeleženih nemira. Mijatović, teška srca, maši kazneni udarac. Ostalo je istorija... Hrvati su na putu do polufinala izbegli uvek neugodne Srbe (i Crnogorce) i došli na kraju do trećeg mesta.

4. Jugoslavija prvak sveta!!! U četvrtfinalu dobijamo Argentince, u polufinalu tučemo i Brazil golom Perice Ognjenovića u kontri posle neviđene ofanzive Južnoamerikanaca i nadljudskih napora naše odbrane, a onda, u finalu, čerupamo galske petlove pred šokiranim Sen Denijem.

(Telegraf.rs)