Zašto srpski klub više ne može da proda dres svom navijaču?

U romantična vremena, reke navijača su se slivale na stadione odevene u dresove voljenih klubova, ali danas, kako je pravih navijača sve manje, nema ni te "najfudbalskije" moguće pojave.

Dekadencija koja u širokom obimu zahvatila fudbal u Srbiji i traje bezmalo dve decenije, bez očiglednih, konkretnih i "opipljivih" promena sa tendencijom da još više nazaduje, neminovno je dovela i do kontinuiranog pada interesovanja ovdašnjih navijača, čak i onih zanesenjaka, za najvažniju sporednu stvar na svetu.

Preporučujemo

Tribine koje "plaču" za renoviranjem zvrje prazne, sem u slučaju derbija, infrastruktura je "srednjovekovna", prisutne su konstantne sumnje u regularnost, vladavina samo dva tima, nizak kvalitet igre i zabrinjavajuće marginalizovana uloga u Evropi, čine da je iz sezone u sezonu sve veći broj onih koji su "digli ruke" od praćenja Superlige.

>>> NEVEROVATNO! Partizan neće imati novi dres naredne sezone, a optužuju navijače za to! (VIDEO)

Nezainteresovanost navijača najviše pogađa same fudbalske klubove koji nisu sposobni da privuku ljude na tribine, a bez masovnosti nema ni priliva novca iz tog "fonda", što je jedan od najvažnijih faktora finansijske stabilnosti većine klubova širom Evrope. Navedimo primer Mančestera ili Reala čiji dresovi, sem u Evropi, idu kao alva na kineskom tržišu. Ali to je neki drugi svet.

U Srbiji, toga nema, jer nema ni navijača. Prosto.

Novac od prodaje godišnjih ulaznica, dresova i velikog broja artikala sa logom kluba, čini ozbiljan udeo klupskog budžeta svuda, sem u Srbiji gde klubovi mizerno zarađuju prodajom artikala svog brenda. Kad kažemo klubovi u Srbiji, mislimo isključivo na dva najveća Zvezdu i Partizan za koje navija najveći deo ljudi ovde - muka živa je crveno i crno-belima da zarade ozbiljan novac čak i kada su dresovi u pitanju. O drugima da i ne govorimo.

Skoro pa alarmantno zvuči podatak, što je i povod ove priče, koji je izneo na TV Partizan novinar tog kanala Željko Pantić, da je klubu uskraćena garnitura novih dresova za narednu sezonu od strane "Najkija", jer je slabo išla prodaja stare.

Prema njegovim rečima, prodato je samo 3.000 dresova (i 1.500 dečijih) za proteklu šampionsku sezonu, što je, imajući u vidu broj navijača Partizana u Srbiji, zaista poražavajući podatak. Ni činjenica da su crno-beli postali prvaci nije mnogo podigla interesovanje navijača ka odlasku u zvanične butike.

Zvezda u tom pogledu daleko bolje posluje, logično jer je i najpopularniji klub u zemlji odavno.

Iz marketing službe crveno-belih rečeno nam je da je godišnji prosek prodatih dresova između 10.000 - 12.000, što je impozantna cifra u odnosu na Partizan, ali opet je neozbiljna za klub za koji navija više od polovine ljudi u Srbiji.

- Nije ispod šest hiljada - "odokativno" procenjuje broj prodatih dresova direktor marketinga Zvezde Goran Broćić.

On napominje da trenutno nije upoznat sa tačnim brojem, mada je to, kaže, lako proverljivo uvidom "u knjige" Zvezdinih zvaničnih radnji i drugih koje prodaju ovaj artikal.

- Šest hiljada nije tačan broj, ali sigurno nije ispod tog broja. U proseku klub proda između 10.000 i 12.000 dresova - kaže nam Broćić.

Više je razoga što u Srbiji odavno ne vlada manija za dresovima omiljenih klubova.

Prvi je, rekosmo, "slobodan pad" kvaliteta takmičenja i svega što navijače odbija od fudbala, drugi je finansijska (ne)moć prosečnog navijača i treće cena dresa, a ona se kreće u rasponu od 50-60 evra. Govorimo o novom dresu. Stara verzija je kudikamo jeftinija.

U romantična vremena, reke navijača su se slivale na stadione odevene u dresove voljenih klubova, ali danas, kako je pravih navijača sve manje, nema ni te "najfudbalskije" moguće pojave.

Svedoci smo da najveći procenat onih koji su i danas, uprkos svemu na stadionu, "hardkor" navijači, čiji je uticaj na naraštaje koji dolaze na tribine postao ogroman, pa tako imamo slučaj da je potražnja za navijačkim majicama, šortsevima, jaknama u buticima koji su u vlasništvu tifoza, veća nego za dresovima igrača zbog kojih se ide na stadion.

Uprave klubova bi stoga i mogle da se ugledaju na organizaciju i način na koji navijači iz redova ultrasa uspevaju masovno da animiraju pristalice da kupuju u specijalizovanim navijačkim radnjama, i to primene na one koji na tribine dolaze isključivo zbog užitka igre i ljubavi prema klubu.

(Telegraf.rs)