FRIENDS ARENA: Stadion kakav je potreban Srbiji i mesto na kom je ispunjen dečački san star 22 godine (FOTO)

Upoznajte stadion na kom se igralo finale Lige Evrope iz nešto drugačijeg ugla

Eto, prođe i više od pola meseca otkako je završeno finale Lige Evrope, a ja i dalje razmišljam o tom mestu gde su fudbaleri Mančester junajteda podigli jedini pehar koji im je nedostajao u klupskoj istoriji - o ''Friends Areni.''

Delom i zbog toga što sam u borbi za evrospki trofej gledao tim za koji navijam 22 godine, ali sigurno i zbog činjenice da za ovaj stadion u Stokholmu možemo reći da je ''prava bonbonica.''

Mislim da bih bio srećan da Nacionalni stadion u Srbiji, koji je u planu da se gradi, makar i upola bude onakav kakva je pomenuta ''Friends Arena.'' Ima sam tu sreću, zahvaljujući brendu Amstel, da stadion na kom igra AIK upoznam iz nekih drugačijih uglova.

Još i pre odlaska tamo pročitao sam da je pogled sa tribina na teren sjajan, a i lično sam se uverio u to iz lože kojom je Amstel ''gospodario.'' Čist pogled na svaki kutak stadiona, i jednostavno nije bilo prostora da ti išta promakne.

Moj prvi kontakt sa stadionom koji je izgrađen 2012. godine bio je već pri izlasku iz autobusa koji nas je transportovao severno od centra Stokholma, gde smo nešto ranije bili stacionirani. Parking za oko 300 autobusa i 4.000 automobila, dok je sa leve strane bila železnička stanica. Idealan način da se navijači prebace do stadiona.

Ispred su me dočekala dva ogromna banera koji su pokazivali ko će se boriti za trofej, a iz razgovora na licu mesta sam saznao da stadion menja boje u zavisnosti od događaja. Tako, na primer, bude obojen u žutu i plavu boju kada švedski nacionalni tim igra svoje mečeve.

Ono što takođe ''bode oči'' jeste veliki tržni centra pored stadiona koji je, prema informacijama sa švedskih medija, otvoren 2015. godine. Hoteli i restorani takođe okružuju ''Friends Arenu.''

Johan Krojf, Henrik Larson i Zlatan Ibrahimović su me ''dočekali'' tokom ulaza u Amstelov VIP prostor. Tačnije, fotografije pomenutih fudbalera i njihove misli.

A kakva bi to fudbalska žurka bila bez piva? I to onog točenog, najkvalitetnijeg. Kao da sam duha iz lampe poveo sa sobom. Kada god poželim pivo, ono mi se stvori u ruci. Tek natočeno, naravno. Gde je piće, tu je i hrana...

O tome ste svakako mogli da čitate na našem portalu još i pre utakmice Ajaks - Junajted, kada smo s našim čitaocima podelili deo iskustva iz Amstelove VIP lože.

Jedan od najlepših trenutaka svakako je i grljenje trofeja namenjen pobedniku Lige Evrope. Do 20.00 časova je bio u VIP loži, da bi se potom preselio dole na teren. Naravno da nisam propustio priliku da ga zagrlim.

Prekoputa originalnog trofeja nalazila se replika istog. Samo većih razmera. Pored njega nalazio se pano na kom su predstavljeni klubovi koje su Ajaks i Junajted izbacili u nokaut fazi.

Po odlasku pomenutog trofeja na teren, i ekspedicija u kojoj sam bio se uputila na tribine. Naravno, sa plastičnom čašom u rukama i pivom u njoj.

Pesma navijača oba tima je odzvanjala ''Friends Arenom'', pogotovo kada su preko razglasa puštene o dve pesme oba tima. Ogroman semafor, video bim ili šta god ''lebdeo'' je iznad terena i svih 90 minuta prikazivao šta se dešavalo na terenu ili tribinama.

Krov je bio otvoren, iako na ''Friends Areni'' postoji opcija da se zatvori. Oko 50.000 navijača gledalo je finalni meč, a ja moram da se pohvalim da je samo jedan red ispred mene sedeo legendarni holandski fudbaler Rud Gulit.

Golovi Pogbe i Mkitarijana bili su po mom ukusu, a moram da priznam da me je pesma navijača Junajteda ponela u jednom trenutku. Nije bilo lako sakriti emocije kada se začuo poslednji sudijski zvižduk.

Prosto je bilo neverovatno gledati kako se Pogba glupira nedaleko od tebe, kako Ibrahimović krije štake svojim povređenim igračima, Runija u zagrljaju Murinja, zajedničke pesme igrača i navijača...

Uživanje i učestvovanje u proslavi torfeja sa navijačima i igračima Junajteda, nakon pola sata od kraja meča, preselilo se ponovo u pomenutu VIP ložu. Na još ''jedno'' pivo, pre nego što je došlo vreme da se kaže zbogom ''Friend Areni.''

Možda više ''doviđenja'' jer se nadam da će me budućnost ponovo spojiti sa ovim divnim stadionom...

(M. Marić)