Emocionalni potop na Rolan Garosu! Suze, polomljeni reketi i muk zbog Kirjosa, koji nikad nije bio ovako ranjiv pred svetom (VIDEO)

Da li je ovo neki imanentni pariski trend u komunikacijama za sezonu 2017, splet čudnih okolnosti ili spontani vapaj iz podsvesti igrača povodom toga da im je sve teže da izdrže profesionalne napore inače već izuzetno zahtevne sezone – možda bi najbolji odgovor glasio: sve od prethodno ponuđenog

Čak ni svetski priznati centar i sinonim za romantiku kao što je Pariz ne pamti ovakav izliv emocija – kao ni, naravno, prateće analize i prepričavanja – koje dominiraju diskursom o svemu što nisu goli rezultati i statistika tokom prve nedelje najvećeg turnira ATP i WTA teniske profesionalne turneje na šljaci, Rolan Garosa.

Specijalno za Telegraf iz Pariza, Vuk Brajović

Preporučujemo

Naravno, Pariz sam po sebi nudi bezbroj inspirativnih momenata za svaku vrstu i formu sentimentalnog izraza – bilo da se radi o delima umetnika ili samo o prijatnoj šetnji među brojnim impresivnim znamenitostima verovatno najlepšeg grada na svetu – ali da će baš teniseri biti ti koji će se prihvatiti ove teme sa skoro jednakom posvećenošću kao i “milje sa Monparnasa”– ne bismo rekli da je bilo očekivano.

Tek što se stišala bura posle proterivanja mladog francuskog igrača Amua posle trapavog i nasrtljivog “muvanja” TV voditeljke pred uključenim kamerama (Nadal: “Sve što mogu da kažem je da voditeljki očigledno nije bilo baš prijatno…”) i “lezbo-gejta” pokrenutim kritičkim izjavama prema istopolnim vezama unutar ženskog tenisa od strane legendarne australijske igračice Magaret Kort, emocije su opet iskočile u prvi plan – i to one ekstremne.

Dok je Borna Ćorić iskaljivao bes zbog poraza protiv Amerikanca Džonsona “rasturanjem” reketa o površinu terena u serijama koje će ući u TV špice i beleške o testiranju izdržjlivosti materijala od kojih se današnji reketi prave – sa druge strane je pobednik pao na šljaku u molitvenom položaju, i - zaridao.

To nisu bile suze radosnice zbog ostvarenog uspeha – već one kojima je javno oplakao svog nedavno preminulog oca. Stiv je plakao i tokom intervjua za TV medije, i u svlačionici (po rečima Džona Iznera), i možda i kasnije tokom dana – u kome mu se “sve skupilo” i “osetio se potpuno emotivno izgubljenim”.

Srećom, Amerikanac se i dalje (pro)nalazi u glavnom žrebu – i bilo bi za njega dobro da što pre povrati mentalni i emotivni fokus na zahteve takmičenja – jer ga beskompromisni Dominik Tim sigurno neće “štedeti” zbog prizora iz kadrova koji su obišli svet i više krugova pripovedanja unutar medijskih i stručnih kružooka u teniskom kompleksu na obodu Bulonjske šume. Komentar za Ćorića – zreo za “reset” – možda baš u spokojnom prirodnom ambijentu neke druge šume – pa tek onda za reket, pod uslovom da mu neki i ostane čitav.

>>> Ćorić konačno progovorio o tome kako se oseća kada ga porede sa Đokovićem

“Trendi” priči o emocijama na terenu se priključio i prvi teniser sveta – poznat po svemu osim naklonosti tome da elaborira svoje stavove na tu temu. Mari je – u maniru samoispovesti – nagovestio na konferenciji za medije cilj da svoje izlive emocija stavi “pod kontrolu”.

- Želim to da uradim da bih u komunikaciji sa mojim timom u boksu postigao viši stepen razumevanja, što bi trebalo pozitivno da utiče na naš zajednički rad i rezultate - parafraziramo “pokajnika” Endija – uz “fleš-bek” na stotine manifestacija neuroze, besa i ogorčenosti koje su (do sada bile) kod njega “obavezni deo programa” i očekivani “bonus” za zabavu teniske publike. Ipak, nije baš za očekivati da će Endijeva “emotivna renesansa” uslediti baš tokom sledećeg meča protiv opet izvrsnog Huan Martina Del Potra.

Eho jučerašnjih metaforičnih “krokodilskih suza” kojima je eminentni italijanski novinar Ubaldo Skanjata duhovito “pecnuo” Lakostovog “novog krokodila” Đokovića i time spojio duh legende o neumoljivom pobedniku i ocu proslavljene robne marke Reneu sa konotacijama turbulentnog emotivnog perioda koji je obeležio Novakove nastupe od njegovog konačnog trijumfa na stadionu “Filip Šatrije” u 2016. do danas – čuo se i danas kroz najavu mečeva programa za petak.

Da li će Dijego Švarcman – teniski veoma kompaktni i energični Argentinac koji je ozbiljno namučio “kralja šljake” Nadala na Mastersu u Monte Karlu – završiti meč “u čeljustima kroko-Đoko-a” ili se izdignuti na onoj strani emotivne klackalice gde se suze ne rone – videćemo tokom popodnevnih časova – ako nas nebo bude poštedelo svojih (najavljenih) atmosferskih padavina.

Ako ne bude prikazao formu poput one iz meča protiv Dominika Tima u Rimu – Novaku ovaj meč neće lako pasti, makar u njemu na kraju i odneo pobedu. Jer – ono što je njemu preko potrebno je uspostavljanje pobedničkog ritma i kontinuiteta – šampionskih odlika i kvaliteta koji sigurno neće biti podcrtani odlaskom njegovog novog trenera Agasija i pre nego što je prva nedelja takmičenja na Rolan Garosu istekla.

I posle naširoke priče o “emotivnoj kompatibilnosti” Andrea i Novaka – teško je poverovati da će komunikacija putem Vajbera ili neke druge aplikacije pružiti ono što je našem asu preko potrebno – na predstojećim treninzima i mečevima - iz njegovog boksa. Odluka – za emotivni nespokoj.

Emocije su bile tema koje se dotakao i nestašni “bet noar” as sa kontinenta kengura i koala – Nik Kirijos – posle njegovog poraza u meču sa nekada desetim igračem sveta, Južnoafrikancem Andersonom. Doduše – ne one koje bi se možda očekivale od przničavog Nika u datoj situaciji, s obzirom na to da on i novi trener Grožan sigurno nisu oduševljeni ovakvim ishodom “pariske kampanje”.

Zapravo, Nik je na konferenciji za medije “servirao” dva emotivna iznenađenja: prvo – veoma trezveno i staloženo je opisao razloge zbog kojih je Kevin bio “bolji čovek na terenu” (“nedovoljno treninga I priprema za Rolan Garos ove godine”…) uz šalu da “opet nije ispao igrač za primer” mladima zato što je demolirao svoj reket “a la Ćorić” (dok su se skupljači loptica evidentno zabavljali tim prizorom) , a zatim i drugo – da ga je smrt dede izuzetno poremetila u svakom smislu u minulom periodu.

Muk među predstavnicima medija, potpuno zatečenim ovakvom izjavom – prekinut je kada je britanski kolega zamolio Kirijosa da proba da opiše šta mu je značio njegov deda – na način na koji je Džonson nešto ranije objasnio važnost koju je njegov preminuli otac imao po njegov život i karijeru.

Vidno uzbuđen, na granici suza, Kirijos je jedva izgovorio “Žao mi je, zaista ne mogu” i to je ujedno bio i kraj sigurno jedne od najčudnijih konferencija za medije mladog asa koji će ih imati bezbroj u njegovoj nastupajućoj karijeri.

Ipak, “Kralj Sunca i pozitivnih emocija” na pariskih 36 celzijusa bio je “dobroćudni div iz Tandila”, Huan Martin Del Potro – koji se “našao” maleroznom protivniku Almagru kao “rod rođeni” posle povrede kolena zbog koje je morao u trećem setu da preda do tada potpuno izjednačen meč. Prvo je Delpo “ophodio” Nikolasa – dok je on ležao na šljaci u strašnim bolovima; zatim ga je ispratio do klupe – uz prvu od više serija grljenja i tešenja “na ramenu” – a onda nastavio da ga umiruje i na klupi.

“Kad imate takve protivnike – šta će vam prijatelji?” reče neko iz publike.

Doduše – da scena ne bude skroz dirljiva – pobrinuo se i inače sklon izlivima besa – Španac, prosipanjem i bacanjem flašice sa vodom (svojeručno dostavio Delpo, naravno) na sred terena. Da bol nije bio tako jak, sigurno bi se pridružio duetu “reket-bastersa” Ćorić-Kirijos – jer je Almagru i inače mnogo manje potrebno da “napravi šou” ovoga tipa od još jedne u seriji veoma neprijatnih, baksuznih povreda koje ga prate prethodnih godina.

Svejedno, “svlačionica” i TV studiji svih prisutnih kanala su “u stihu opevali” lep gest Del Potra – uz konstataciju da će morati da bude “sve samo ne milostiv” u njegovom narednom meču protiv Endija Marija.

Iako Delpo opet igra sjajan tenis posle povratka sa oporavka od još jedne u nizu povreda – i njega ove godine prati “baksuz” u vidu strašno teškog žreba na skoro svakom turniru na kome je učestvovao (Đoković, Mari, Rodžer, Rafa u prvim kolima) – pa se njegovi obožavatelji nadaju da ova nelagodnost neće prerasti u frustraciju.

U sportu u kome su glavni akteri već godinama kritikovani zbog odsustva iskrenosti i pravih emocija na terenu, van njega i – verovatno najvažnije – na konferencijama za medije, ovakav serijal “novo-pronađene osećajnosti” pobudio je interesovanje skoro merljivo sa novom instalacijom proslavljenih “Tvin Piksa”. Sa izuzetkom Novaka – koji se ponekad i previše često za njegovo dobro – rado prihvata izazova elaboracije svojih emocija pred (na skepticizam naviknutim po ovom pitanju) međunarodnim medijima, zaista su retke prilike u kojima teniseri iskreno (ili sa najboljim mogućim prividom iskrenosti) pričaju na ovu temu.

Da li je ovo neki imanentni pariski trend u komunikacijama za sezonu 2017, splet čudnih okolnosti ili spontani vapaj iz podsvesti igrača povodom toga da im je sve teže da izdrže profesionalne napore inače već izuzetno zahtevne sezone – možda bi najbolji odgovor glasio: sve od prethodno ponuđenog. Šteta je što se ova uvek zanimljiva tema – inače i od izuzetne važnosti za dalji razvoj sportske psihologije – kreće unutar krajnosti krilatice “sve ili ništa” a najčešće negira ili potiskuje kao “potencijalno opasna zona” za “pogrešnu interpretaciju”.

A time se teniseri nepravedno i nepotrebno abstrakuju u nešto što ih sve više odaljava od “živih ljudi” – status koji je suprotan prirodi sporta i društvenog života, čineći ih možda “malim bogovima” i idolima danas, ali sutra ljudima koji sve češće teško usklađuju svoj emotivni život sa okolnostima i društvom oko njih po završetku njihove karijere.

- Kakav je bio odnos igrača i medija pre? Da li treba išta više da Vam kažem osim toga da sam lično vozio Džona Mekenroa na svojoj vespi u provod kroz Rim? Bio je – kakav bi uvek trebao da bude! - reče nam spomenuta vedeta teniskog novinarstva Skanjata na završnom Masters turniru u Londonu prošle godine. I pored svog evidentnog napretka u toliko puno važnih oblasti ovog vodećeg globalnog sporta i njegove prateće kulture – čini nam se da isuviše dugo nedostaje upravo ono što svaku pobedu čini - slađom, svaki izazov - strastvenijim, a svaki poraz – prirodnijim.

Nadajmo se onda da ova priča nagoveštava “nešto pravo” u pariskom vazduhu ovog ranog teniskog leta 2017…

Ovaj video je snimljen telefonom Motorola Moto Z.

(Telegraf.rs)