Razum mi govori da navijam za Bufona u finalu LŠ, ali srce mu želi sve najgore zbog onoga što mi je uradio na Menadžeru!

- Niko me nikada nije upropastio tokom FM karijere kao golman Juventusa

Preporučujemo

Đanluiđi Điđi Bufon je čovek koji je svakako obeležio jednu fudbalsku epohu, i bio bi veliki greh da ode u penziju bez osvojenog trofeja Lige šampiona.

To je ono što mi moj razum govori skoro svaki dan otkako je Juventus pobedio Monako u prvom meču polufinala LŠ. Pogotovo u utorak veče i sredu ujutru, kada je definitivno bilo jasno da je Stara dama otišla u svoje deveto finale.

Iako igra za moj treći najomraženiji klub, Bufon je čovek čiju karijeru nisu pogađale kontroverze i neke nefudbalske stvari.

Za poštovanje je to što je ostao u Juventusu i dok su ovi igrali drugu ligu, a o kakvom se golmanu radi govori i podatak da je 2016. godine izabran za najboljeg golmana svih vremena po izboru renomiranog francuskog magazina "Frans fudbal''. Možda bi i za mene bio najbolji da ne brani u Juventusu...

Čak i preko toga moje srce može da pređe i razum bi sigurno nadvladao, jer Bufon u svoj trećem finalu zaslužuje ''ušati trofej.''

Međutim, zbog onoga što mi je ovaj Italijan uradio na ''Football Manageru'' srce mu i dalje želi sve najgore u sportskoj karijeri, naravno.

Da se vratimo nekoliko godina unazad...

Kao veliki ljubitelj Menadžera, te 2012. godine ponovo sam aktivirao FM 08. Menadžer koji mi je najviše prirastao srcu. Da pojasnim, bio sma jedan od onih igrača koji se teško odricao nečega što ti se sviđa. Tako i ja nisam želeo da idem u korak s vremenom...

Kao neko ko je godinama igrao FM 08, odlučio sam da uzmem Crvenu zvezdu i pokušam od nje da napravim stabilan evropski klub. Nešto što to crveno-beli u stvarnosti svakako nisu.

Titule u Srbiji nisu dolazile u pitanje, a u sezoni 2009/10 sam imao tako moćan tim da sam bio ubeđen da ću daleko dogurati. Na golu je bio Dišljenković, Tomović i Zlatković su igrali bekove, Međani, pavličuk i Filipenko (stranci) su se menjali na mestu štopera. Legendarni Timoščuk je sa Milijašem bio u vezi, a u napadu moćni Toto Tamuz.

Bio sam treći u grup LŠ i preselio sam se u nokaut fazu Lige Evrope. Tamo sam, zvuči neverovatno, dogurao do finala gde me je čekao Juventus.

Juve kao Juve nije bio problem, ali Điđi Bufon jeste. Od 27 šuteva ka njegovom golu, čak 21 je išao u okvir. SVE JE ODBRANIO. ČAK I PENAL. Izgubio sam 3:0, a da su crno-beli samo četiri puta šutirali ka golu Dišljenkovića.

Nisam stigao ni da tugujem, jer me je čekalo Svetsko prvenstvo sa Srbijom. Nekoliko sjajnih igrača koje je predvodio Dejan Stanković. Stigao sam do polufinala gde me je čekala Italija. Sa onim istim Bufonom na golu. Izgubio sam rezultatom 1:0, iako su samo dva šuta išli u okvir gola.

Naravno, Bufon je odbranio 12 uklljučujući još jedna penal. Priznajem, bilo je frustrirajuće. U tom trenutku setio sam mu se i uže, ali i šire familije. Mrzeo sam ga najviše na svetu, a pritom mi je uvek na pameti bilo da i u stvarnosti brani gol Juventusa.

Zvezdu sam napustio te sezone i otišao u Fjorentinu koja je ostala bez trenera. Dobar tim koji sam još više pojačao u tom prelaznom roku. Frej je bio na golu, Gamberini, Paskval, Noćerino, Donalde, Palombo, Montolivo, Ledesma, Mutu...

Za tri sezone koliko sma vodio Violu, uspeo sam samo jednom da dobijem Juventus. I to rezultatom 1:0. To mi je bio jedan od dva gola koliko sam postigao Bufonu, a od tri nerešena meča dva su završena rezultatom 0:0.

Jedna titula, jedan kup, jedna Liga Evrope i jedno polufinale LŠ. To je bio moj učinak sa Fjorentinom. A to polufinale sam izgubio od - Juventusa! Ponovo dominacija i ponovo Bufonu nisam mogao ništa. Samo jedan gol u dva meča (0:0 kod kuće, 3:1 u gostima).

U tom trenutku za mene su postojale dve opcije - da krenem novi ''sejv'' sa Juventusom i da Bufonu ''upropastim karijeru'' na FM ili da malo predahnem sa partijama?

Izabrao sam drugu, a dok sam kucao ovaj tekst odlučio sam da ću navijati za Bufona u finalu! Ne za Juventus, nego za Bufona. Ipak, bila bi velika šteta da ode u penziju bez trofeja prvaka Evrope.

(Mario Marić)