DOSAD NAJVEĆA ISPOVEST NEMANJE VIDIĆA: Kako sam preživeo najteži trenutak u Zvezdi i životu, NATO bombe, i kako se spremam da budem trener

Legenda otvorila dušu i ispričala mnoge detalje iz svog života i karijere koji možda i nisu bili poznati

Nemanja Vidić je dao opširan intervju za ESPN u kome je pričao o mnogim detaljima iz svoje karijere, od početka u Zvezdi, selidbi u Moskvu, uz poseban osvrt na period u Mančester junajtedu, gde je i ostavio najveći trag.

Preporučujemo

Legendarni srpski defanzivac je otvorio dušu kao malo kada pre toga, a za početak je novinaru i javnosti otkrio da je ostao da živi u Milanu, ali i da se sprema za trenersku karijeru i da je upisao fudbalsku školu u Engleskoj, koja nije laka, ali ima sjajne trenere i predavače.

- Ostao sam da živim u Milanu, kada sam se povukao iz fudbala prošle godine. Sviđa mi se ovde. Hrana je dobra, vino je takođe dobro. Moraš da se razumeš u vina ako želiš da budeš fudbalski trener, jer o tome oni pričaju posle utakmica. Želeo sam da malo uživam u životu posle duge igračke karijere, pa sam igrao golf, malo tenisa, malo sam i putovao. Počeo sam da skijam, što mi ne ide loše, jer imam jake noge. Radio sam stvari koje nisam mogao dok sam igrao.

- Posle odmora, poželeo sam da se vratim fudbalu. Upisao sam fudbalsku školu u Engleskoj, teško je, ali je dobar kurs i dobri su predavači, od Gereta Sautgejta do Maurisija Poketina. Učimo o svojim slabostima i vrlinama, nigde ne žurim, polako sve studiram. Mnogo toga nisam znao o menadžerskom poslu, od odnosa prema medijima, odgovornosti prema igračima, psihologiji...

ZVEZDA NEIZOSTAVNA TEMA

Vidić je upitan da li je kao mali gledao kada je Zvezda postala prvak Evrope 1991. godine, što je on potvrdio uz reči da je znao ceo tim napamet.

- Imao sam 10 godina, svega se jasno sećam. Mogui sad da nabrojim ceo tim. U mom gradu, koji je 200 kilometara od Beograda, bilo je mnogo navijača Crvene zvezde i Partizana. Moj san je bio da igram za Zvezdu, obožavao sam njene napadače Pančeva, Savićevića, Prosinečkog...

- Zvezda je u polufinalu igrala sa Bajernom i pobedila u Minhenu 2:1. Kakva je to utakmica bila! A, u Beogradu je bilo 2:2. Snimio sam tu utakmciu na video kasetu i gledao je bezbroj puta. Izluđivao sam oca, koji nije mogao da gleda filmove od mene.

- Posle je Zvezda u finalu igrala sa Marsejom. Nije blistala na terenu, ali je pobedila i osvojila Kup šampiona. Tako nešto je nemoguće danas u srpskom fudbalu, iako i dalje stvaramo veoma dobre fudbalere.

I DALJE SAM U KONTAKTU SA RODITELJIMA VLADE DIMITRIJEVIĆA

- Svoj san sam ostvario kada sam imao 21 godinu. Igrao sam četiri godine za Zvezdu, postigao sam gol za pobedu na večitom derbiju u gostima protiv Partizana. Hteo sam da otrčim i uskočim među naše navijače, ali sam gol postigao na drugom kraju terena.

- Moj drug Vladimir Dimitrijević je umro nekoliko dana pre toga i nosio sam njegovu majicu. Došli smo zajedno u Zvezdu sa 15 godina, a on je preminuo od srčanog udara na treningu kada je imao 20 godina. Bili smo nerazdvojni, kao braća. Imali smo iste snove... I dalje sam u kontaktu sa njegovim roditeljima.

BIO SAM TUŽAN TOKOM NATO BOMBARDOVANJA, SAMO SAM MISLIO NA SUTRA

- Bio sam u Zvezdi 1999. godine i znao sam da će bombe doleteti dan dva ranije. Čuo sam sirene. Nije bilo prijatno. Fudbal je zaustavljen i čekao sam jednu noć tokom bombardovanja i zatim sam otišao u moj grad na dva meseca. Bio sam veoma tužan, zgrade u mom gradu i Beogradu su bile pogođene.

- Oni su za strateške ciljeve uzeli zgrade koje su bile u centru grada. Telekomunikacioni centar je bio na 200 metara od moje kuće. Čuo sam veoma jak prasak jednog dana. Srećom, niko nije poginuo. Moj otac nije bilo daleko i ja sam bio van grada. Pozvao sam ga da vidim da li je dobro i bio je. Imao sam samo 18 godina i razmišljao sam samo o sebi i sutrašnjem danu. Da se to dogodi danas, bio bih prestravljen kao otac.

MOJA ŽENA JE PREGOVARALA SA LIVERPULOM, JUNAJTED IH JE PRETEKAO U REAKCIJI

- Bio mi je potreban novi izazov u karijeri, želeo sam da napredujem. Mogao sam da pređem u Italiju, ali Zvezda nije prihvatila ponudu. Ruska liga je jača od srpske i to je bio korak napred za mene. Rusija i Srbija imaju jake kulturne veze, bilo je i dosta drugih naših igrača u Rusiji i oni su mi pomogli da se adaptiram. Igrao sam tamo godinu i po dana, bilo je to baš ono što mi je trebalo, bolje nego da sam odmah otišao u Englesku.

I onda vam se javio Liverpul, došao je po vas?

- Jeste, razmenio sam nekoliko reči sa Rafom Benitezom. ''Zdravo, kako si'' ''Hvala''. Ali, moja žena je pričala engleski i ona je razgovarala sa Liverpulom. Bili su zainteresovani, javili se, a onda ih nije bilo nekoliko nedelja.

- U međuvremenu Mančester junajted je došao po mene. Prvi i jedini put Ferguson je polako pričao sa mnom. Razumeo sam ga nekoliko reči... Rekao je da me prati, da mu se sviđam, gde želi da igram. Bio je jasan i precizan. Junajted je sve uradio brzo i posle tri dana sve je bilo gotovo.

Da li vam se sviđala navijačka pesma: "Nemanja, wooah, on dolazi iz Srbije, on će da vas je*eno ubije"!

- Sviđa mi se! Nije me vređala. Navijači su time pokazali da poštuju mene i ono što radim. Nisam ni znao da je reč o meni kada sam je prvi put čuo, jer sam potpuno fokusiran na utakmicu. Naravno da nisam ubica, niti su Srbi ubice, ali cenim to što su mi navijači spevali. Uvek sam imao dobar odnos sa fanovima Junajteda, jer su strpljivi, pevaju igračima čak i kada se izgubi utakmica.

- Na jednom od mojih prvih mečeva smo izgubili i kada sam krenuo u svlačionicu, navijači su počeli da nam pevaju. Rečeno mi je da im otpozdravim, ali me je bilo toliko sramota da to učinim jer smo igrali mnogo loše.

PRED FINALE LŠ 2008. GODINE TRENIRAO PRVI PUT, FERGUSON GA ODMAH STAVIO U STARTNU POSTAVU

- To finale u Moskvi je bilo posebno za mene, jer sam živeo tamo i igrali smo na stadionu mog bivšeg kluba. Uz to, nisam znao da li ću igrati, jer sam dve nedelje pre toga bio povređen i trenirao sam prvi put noć uoči finala. Fergi mi je prišao i pitao me: "Kako se osećaš?" Rekao sam da sam ok. Pitao me je: "Možeš li da igraš sutra?" Rekao sam da mogu, a on je dodao: "Ok, onda ćeš igrati".

Imali ste tada okršaj sa Didijeom Drogbom na terenu.

- Ne sećam se, možda nisam bio svestan toga (smeh). Hteo je da me udari. Moja prva pomisao je bila: "Šta ovaj hoće?" I onda sam ja krenuo na njega. Bilo to glupo sa obe strane. Nismo pričali nikad posle toga. Ne znam ni šta bih rekao osim da sam te noći osvojio Ligu šampiona.

(Telegraf.rs)