Promocija u Seriju B? Lepa je kao dva gola u Atini (FOTO)

Ovo nije priča o šampionu, nego oda klubu koji samo treba da se vrati tamo gde mu je najlepše, u Seriji B. Uspeo je. Sa Pipom Inzagijem

Kristijan Vijeri, Alvaro Rekoba Filipo Maniero, Marko Delvekio, Mauricio Ganc, čak je i Dejan Rambo Petković ako se sećate odigrao tamo 13 mečeva 1999. godine pre odlaska u Brazil, samo su neka od slavnih imena koja su nosila dres Venecije. Neki kao klinci, neki kao pojačanja u jeku karijera, a neki i kao povratnici, sa željom da u penziju odigraju i za ovaj klub neobičnog šmeka.

Preporučujemo

Nije puno puta igrala u Seriji A (12x), ali još manje u trećem rangu takmičenja. Ali, ekipa koju smo mi, odrasli na Kalču devedesetih simpatisali i po tome što znamo da igra u gradu na vodi ("pa, pobogu, kako ti navijači dolaze na stadion", dešavale su se gluposti u razgovorima tada), ne možemo, a da ne podelimo radost sa vama što se posle 12 godina Venecija vraća u Seriju B.

Svoje prirodno stanište, s obzirom da je uglavnom bila tim za koji ste sa sigurnošću mogli da kažete da će biti u sredini tabele druge italijanske lige. Bila je neka vrsta njenog simbola.

Naravno, ni ovog teksta ne bi bilo da sada već čuveni Alvaro Rekoba nije oduševljavao nas "klince Kalča" kada je kidao, rešetao i pokazivao zube tokom igranja u Seriji A upravo za tim koji igra na drugom najstarijem stadionu i Italiji, Pjerluiđi Penco građevini.

Kako je taj objekat doživeo 1971. godinu, kada ga je tornado skoro načisto oduvao i sveo kapacitet na svega 5.000 tako je i Venecija preživljavala evo više od decenije, bez svoje kuće, Serije B.

Od ispadanja iz Serije A 2002. godine, klub koji je kroz istoriju nekoliko puta menjao one italijanske prefikse u imenima, znate već, SS, AC, AS itd krenuo je u agoniju iz koje se tek sada izvukao.

Naravno i ova priča ima veze sa kontroverznim Maurisijom Zamparinijem, sadašnjim predsednikom Palerma, koji je najpre kupio Veneciju krajem osamdesetih i ekspresno je iz Serije C doveo do elitnog takmičenja, ali ju je tako i pustio niz vodu nezadovoljan 2002. godine zbog toga što mu gradske vlasti nisu pomogle da sagradi veći i moderniji stadion.

Da, Veneciju je pustio niz vodu, a ona onda ionako krhka na stubovima koji čitav grad održavaju nad vodom nije izdržala. Lagano se spuštala, tonula i stigla dosta nisko; 2005. do Serije C2, 2008. kada je ispala iz Lega Pro (bivša C1) klub je proglasio bankrot. Usledila je promena imena, sada u Foot Ball Club Unione Venezia. Još jedna finansijska kapitulacija i automatski, Serija D, najviši deo najnižeg ranga fudbala u Italiji, onog amaterskog 2011/2012.

Uoči sezone 2015/2016 godine nešto dobro je počelo da se nazire iako je Venecija odavno prestala da postoji u izveštajima Gazete, Korijerea i Tutosporta. Nekada se pisalo o golovima Vijerija, Rekobe i Manijera, sada samo s vremena na vreme o tome gde se sad nalazi ili iz koje je liga ispala.

Nije valjalo. Do oktobra 2015. godine i dolaska njujorškog advokata Džoa Takopina i grupe američkih investitora. Takopina je imao iskustva u fudbalskom poslovanju kao potpredsednik Bolonje, al i investitor u Romi.

Prve sezone, obezbeđena je Lega Pro, u drugoj, trebalo je da se održi pozitivan duh i pokuša ostvariti što bolji plasman. Usledio je plasman u Seriju B. Posle 12 godina.

VELIKI PIPO, NA VELIKU SUBOTU

Bilo je to na Veliku subotu. Veliki dan za grad u kojem su prema izveštajima italijanskih medija turisti bili prijatno iznenađeni zbog atmosfere ludila i slavlja na ulicama posle meča. Sve je bilo u narandžastim, zelenim i crnim bojama. Idealno za brojne selfije i postavljanje fotki na Instagram.

Trener je čovek koji je vešto izbegavao ofsajde igrajući u Juventusu i Milanu, Filipo Iznagi, kojeg češće nazivate Pipo. Da, onaj što je jednu sezonu u karijeri odigrao u toj Seriji B (a sve ostale u Seriji A, Ligi šampiona i Svetskim i Evropskim prvenstvima), taj je rešio da vrati Seriju B u Veneciju.

Uspeo je dominantno. Prethodnog vikenda klub je kod kuće obezbedio matematičko prvo mesto ispred takođe pomalo zaboravljene Parme. Zavoleo je Pipo ovo novo društvo. Vidi se i po snimcima na kojima igrači ne počinju pesmu u svlačionici dok on ne dođe. On i još jedan veteran Mauricio Domici (nekadašnja aždaja Udinezea) koji mu je u 36. godini produžena ruka na terenu.

Inzagi nije uspeo u debiju sa Milanom, sada je skoro od dna krenuo da zaobilazi rangove, kao što je to radio sa odbranama u milimetar pre ofsajda, a onda zabijao golove. Sad zabija lige. Njegova priča je tek počela.

- Promocija? Lepa je kao što su dva gola u Atini – podsetio se smeškom Inzagi svoje dve majstorije za Milan protiv Liverpula i evropsku krunu.

Četiri godine ranije pričao je ovako:

- Ne znam da li ću biti i koliko pobednički trener, ali želim da skromnošću budem bolji i duhom koji me je krasio kao igrača.

- Ja živim za trenutke.

Rekao je to kada je sa klincima Milana osvojio prestižni turnir Vijaređo. Sada je uspeo da duplira skok u viši rang kluba sa jednim seniorskim klubom. Venecija je tek treći klub koji je za 57 godina uspeo da duplira rang u samo dve godine (iz D u B su ranije uspele samo Padova i Mantova).

Danas je već postao trener Venecije sa rekordnim brojem pobeda u sezoni, u istoriji kluba (35).

Sutra će napasti Seriju A. Jer, njemu je prirodno stanište Serija A, koliko god se pozivao na skromnost u umerenost, kroz dobro poznatu "pričanje o sebi je greh ponosa".

Neka za njega govori i ova fotka sa vrha teksta na kojoj navijač u Veneciji plače i pokušava da napravi selfi sa njim.

S. Milošević