Brat Nikole Jokića otvorio dušu Amerima: Živeo sam sa Miličićem, zbog žurki, alkohola i devojaka sam batalio košarku
"Pravio sam greške. Kada sam bio mlad, košarka mi nije bila prioritet broj jedan. Izslasci, žurke, opijanje, devojke - to su mi bile glavne preokupacije", približio je Nemanja Jokić Amerikancima svoje pasije...
Za one koji to možda ne znaju, Nikola Jokić je imao svojevrsnu izvidnicu u Ameriku, NBA, na tamošnji život i košarku - direktno iz redova svoje porodice!
Preporučujemo
Jokiću ostala samo matematička šansa za plej-of posle neverovatne partije Lilarda, Durent se vratio kad je najvažnije (VIDEO)
BOBINATOR: Marjanovićeva partija karijere u NBA ligi, Jokić ponovo ostvario dabl-dabl učinak (VIDEO)
Možda košarkaški svet danas ne bi imao ovakvog Nikolu kakvog ga sa uživanjem gledamo, da njegov stariji brat Nemanja nije osetio čari boravka "preko bare" sa istim zadatkom - da uspe. Za razliku od Nikole, radnog, odgovornog, koncentrisanog samo na igru, Nemanja je u Americi živeo "punim plućima". Košarka mu je bila poslednja stavka na listi prioriteta, a u vrhu te liste: žurke, devojke, opijanje...
Svet raskoši i lagodni život Nemanji je obezbedio niko drugi do njegov prijatelj na čiji je poziv i otišao u SAD - Darko Miličić!
Upravo je ta veza jako zainteresovala američke novinare za koje je Nemanja pričao o svom druženju sa Darkom uz neizbežan osvrt i na njegov odnos i na Nikolino detinjstvo.
- Živeo sam život NBA igrača - počinje priču Jokićev najstariji brat o vremenu kada se odomaćio u kući tadašnjeg drugog pika sa drafta, koji je u tom trenutku imao gotovo sve što mladom čoveku treba u životu.
- Propuštao sam neke od najboljih žurki u kampusu, jer sam bio kod njega (Miličića) kući - dočarava Jokić sve ono čime je raspolagao kao Miličićev cimer u kući lociranoj u predgrađu Detroita Ročester Hilsu.
Darko je novac trošio u nenormalnim količinama. Kupio je i drugu kuću, jahtu... Svega je bilo u izobilju. Ipak, zabava je trajala samo godinu i po dana, sve dok Miličić nije trejdovan u Orlando, pa je i Jokić bio primoran da krene da živi studentski život, tamo gde i svi studenti - u domu.
Nemanja Jokić je tri sezone ulazio sa klupe u koledž ekipi Detroit Mersi, potom su usledile selidbe na druge manje atraktivne košarkaške destinacije gde baš i nije imao čime da se pohvali. Jednostavno, nije bio dovoljno "zagrejan" za košarku.
- Pravio sam greške. Kada sam bio mlad, košarka mi nije bila prioritet broj jedan. Izslasci, žurke, opijanje, devojke, to su mi bile glavne preokupacije. Sam sam donosio odluke tipa "neću ili hoću da treniram". I dalje mi je bila potrebna podrška porodice. To mi je nedostajalo tamo.
U međuvremenu, karijera Nemanjinog privremenog domaćina u SAD, Miličića, nastavila je da ide nizbrdo. Da se survava. Iz Orlanda je trejdovan u Memfis, odatle u Njujork, pa u Minesotu, potom u Boston. Bio je to nesumnjivo početak kraja karijere koja je mnogo obećavala.
- Veliki pritisak se svalio na njega - smatra Jokić.
- Ali i on je sebi nametnuo preveliki pritisak. Mislim da se mnogo toga dešavalao u njegovom životu: kuće, kola... Nije bilo nikoga da mu kaže da mu sve te stvari nisu potrebne.
Konačno, u sezoni 2012-2013. Miličić je odigrao poslednji meč u NBA, u dresu Seltiksa, baš kao i Jokić svoj negde u to vreme. Privodio je kraju svoju epizodu za Skrenton/Vilks-Ber Stimerse (Pensilvanija) u okviru PBL-a (Premier Basketball League) i došlo je vreme da obojica krenu nazad, u Srbiju. Jokić se vratio u rodni Sombor prvi put posle sedam godina i pridružio se braći, starijem Strahinji i mlađem Nikoli, koji je imao samo 10 godina kada se Nemanja otisnuo "preko bare".
Nemanjino sećanje na Nikolu iz tog vremena (kada je krenuo za Ameriku) je bilo vezano za maltretiranje koje je nad njim sprovodio srednji brat Strahinja.
- Jednom sam morao da držim spuštene ruke i gledam kako mi (Strahinja) baca noževe oko glave. To je bila kazna jer sam odbio da se popnem na drvo tokom piknika. Bilo je to malo ludo - opisao je u jednom intervjuu Nikola američkim medijma neke "pikantne" detalje odrastanja sa starijom braćom.
Najstariji, Nemanja, po povratku kući imao je šta da vidi: debeljuca se izdužio. Zatekao je 17-godišnjeg Nikolu - sada većeg od obijice braće. Nisu više mogli da ga maltretiraju, makar ne tako lako kao nekada. Nemanja priča da je Nikola voleo košarku, ali voleo je i fudbal i vaterpolo, odbojku. Imao je samo jednu manu - bio je gojazan. Pio je tri litre koka-kole dnevno, a burek je bio nezaobilazan za doručak. Kada je potpisao prvi ugovor sa Mega leksom, imao je skoro 135 kila. Jedan jedini sklek nije bio u stanju da uradi.
- Samo je hteo da se zabavlja. Želeo je da bude na visokom postu, sa loptom, i proigrava saigrače. Kada sam ga prvi put video kako igra, bacao je takve asistencije iza leđa da niko nije mogao ni da zamisli da ih izvede. I svi su ga puštali da to radi. Imao je slobodu. Nikad mu nisu rekli da to ne radi. Svi su videli da ima taj jedinstven dar - ispričao je Nemanja Amerikancima košarkaške početke svog brata.
Ostalo je, kažu, istorija...
(Telegraf.rs)