Toni Nadal: Ne znam da li Đoković prati tog gurua, ali slušajte, znam da je i dalje najbolji na svetu

Stric i najveća snaga Rafaela Nadala u prestonici Grčke je pričao sa izveštačem Telegrafa

Preporučujemo

Šetali smo i pričali o tenisu sa Tonijem Nadalom u Atini...

- Ja nisam teniska legenda, niti posebno dobar trener. Imao sam samo veliku sreću da je moj igrač, moj nećak, Rafael – postao najbolji igrač na svetu! - reći će Toni Nadal skoro svakome ko upozna čoveka iza lika jednog od najviše praćenih profesionalnih trenera na svetu.

>>> Mnogo sam gladan: Možda i izjava godine Novaka Đokovića

A takvih upoznavanja između za svakoga uvek nasmejanog i pristojnog teniskog stručnjaka poreklom iz Katalonije i polaznika drugog zvaničnog seminara Globalne profesionalne teniske trenerske asocijacije (GPTCA), čiji je on suosnivač i član Upravnog odbora, bilo je na stotine u nepunih 48 sati koje je proveo u Atini prošlog vikenda. I ne samo na i oko terena čuvene teniske akademije “Ekali”, već i svugde gde je uspeo da stigne u želji da oseti duh kolevke naše civilizacije u svojoj prvoj poseti “uzvišenom gradu”.

Važno je napomenuti da su, uz Tonija Nadala, glavni predavači bili i globalni Predsednik te trenerske asocijacije, italijanski stručnjak Alberto Kasteljani, i naš Bogdan Obradović, Predsednik asocijacije za zapadni Balkan i bivši Dejvis Kup selektor Srbije.

Prijatnu šetnju i obilazak Akropolja u retkim sunčanim satima koje su nam Zevs i ostali grčki bogovi koji utiču na vreme podari tokom neočekivano kišnog radnog vikenda u Atini, uspeli smo da iskoristimo za kraći, opušteni razgovor sa Tonijem Nadalom, tokom kojeg smo čuli šta misli o stanju u aktuelnom svetskom tenisu, mogućoj smeni generacija, odnosu prema svom nećaku i protežeu Rafaelu, njegovim planovima za novootvorenu “Akademiju Rafael Nadal” u matičnom Manakoru i, nezaobilazno, o Novaku Đokoviću i temama koje u poslednje vreme okružuju našeg asa.

ZAŠTO NEMA MLAĐIH IGRAČA U VRHU SVETSKOG TENISA

Komentarišući aktuelni prikaz u vrhu svetskog tenisa, tendencije za postizanje uspeha i afirmacije u tako jakoj globalnoj konkurenciji – verovatno najjačoj u takozvanoj “Open eri”, Nadal nam kaže:

- U periodu kada su najbolji igrači bili Hjuit, Federer, Nalbandian, Koria, Ferero, Safin i Kuerten, među njima je najstariji bio Safin sa 24 godine, a ostali su bili 21 ili 22 godine starosti. Najbolji igrači današnjice su skoro svi preko 30 godina; Vavrinka puni 32 godine, Rafael ima 31 godinu, Federer 35, Berdih 32, Novak i Marej imaju po 30. Del Potro uskoro puni 29 godina, a od nešto mlađih asova među njima se nalaze Nišikori sa 26 godina, Raonić koji puni 27…

- Šta nam ovo govori? Veoma moguće je da je razlog za ovakav raspored u svetskom teniskom vrhu u kome primat imaju stariji igrači razvoj i raspoloživost profesionalnog kadra i znanja u oblasti fizičke i kondicione pripremljenosti, fizikalne terapije, pravilne ishrane, relaksacije i oporavka… - priča Toni, pa dodaje:

- Nije to glavni razlog. Današnji juniori se odlučuju da sve češće igraju celu “juniorsku karijeru”, što svakako duže traje i kasnije ih afirmiše na profesionalnoj ATP turneji i u teniskom vrhu i, eto, to možda nije dobro. Kad se Rafael “kalio” kao igrač, u poređenju sa današnjim mladim igračima on nije proveo puno vremena igrajući na juniorskoj turneji. Naravno, igrao je za španski nacionalni tim u tom uzrastu, učestvovao na evropskim šampionatima, turniru u Tarbu, ali nije igrao u juniorskim takmičenjima više od 2-3 puta godišnje. Mnogo češće je igrao protiv starijih igrača, takmičio se na fjučersima, ili, jednostavno, igrao mečeve kod nas na Majorki, za razliku od putovanja po juniorskoj turneji.

Naravno, i danas ima odličnih mladih igrača, Kirijos je jedan od njih, zatim Aleksandar Zverev, Dominik Tim. I biće ih zasigurno još.

JA SAM KATALONAC, NE VOLIM DA SE ODVAJAM OD PARA

Pitanja nisu bila potrebna...

- Još jedan izuzetno važan faktor koji utiče na stvaranje i afirmaciju mladih igrača u tenisu danas je to što je postalo izuzetno skupo igrati na profesionalnoj turneji, nešto što stalno spominjem svim nadležnima za organizaciju i razvoj profesionalnog tenisa u svim nocećim asocijacijama. Jedne nedelje ste u Portugaliji, pa ste sledeće u Americi, a one tamo u Australiji, i kako to sve finansijski izdržati?

- Kada je Rafa stasavao, i kada su nam nudili da idemo da igramo u Australiji, ja tada nisam mogao tome da se načudim. Zar moramo da idemo čak u Australiju da bismo igrali takmičarski tenis, umesto da to radimo u Evropi? Zar stalno i svugde moramo da igramo sve više, i ko kaže da je takav diktat ispravan?

- Znate, ja sam Katalonac, a mi se nerado odvajamo od para ako to nije potrebno, i šta će nam onda još i ti troškovi? - šali se Toni Nadal, dok ujedno ističe pravu “boljku” u sporom procesu afirmacije mladih igrača danas.

SLUŠAJTE, NOVAK JE NAJBOLJI

Na pitanje o tome da prokomentariše ono što je njemu poznato o stanju u kome se trenutno nalazi Novak Đoković, kao i o pričama koje okružuju tu temu, Toni Nadal je saglasan sa ocenama koje je nešto ranije, na konferenciji za grčke medije, izneo Predsednik Trenerske asocijacije GPTCA, Alberto Kasteljani:

- Novak Đoković je veliki šampion ovog sporta, i njegovi uspesi su nastali kroz težak i temeljit rad. Ono što se spominje u medijima, da je počeo da prati nekog gurua, da ima privatne probleme, time se uopšte ne želim baviti, jer nemam nikakve neposredne informacije ili iskustva po kojim bih mogao da donosim neke zaključke. Pritisci sredine i teniske javnosti su veliki, svi žele da najbolji igrači samo pobeđuju, a to stvara veoma stresan ambijent.

-Mislim da bi mu bilo korisno da, ako tako oseća, uzme predah, posveti se i nekim drugim stvarima i interesovanjima kao što su kultura, muzika, umetnost, radi osveženja motiva, nalaženja novih vrednosti koje će ga pokrenuti dalje. To se dešavalo velikim igračima, poput Mustera, Agasija… Ništa novo, rekao bih - konstatuje Kasteljani.

- I ja se slažem da bi Novak trebalo da napravi pauzu, barem jedno pet, šest godina, što bi bilo veoma korisno za sve nas ostale! - ponovo će šaljivo Nadal.

Potom je uozbiljio priču.

- Slušajte, dobro je poznato da sam više puta izjavio da je Novak Đoković najbolji teniser na svetu, i to sa valjanim razlozima. Gledao sam njegov meč protiv Kirijosa u Akapulku: jednostavno, Australijanac je sjajno servirao u važnim momentima, nije dao Novaku šansu, i iako je odlično igrao taj meč ipak mu sreća nije bila naklonjena u datim momentima.

- Na isti način je izgubio protiv Kverija na Vimbldonu prošle godine, igrajući protiv još jednog velikog servera, što na travi može da dovede do svih mogućih iznenađenja. Na Ju-Es Openu je takođe mogao da osvoji trofej, ali mu se jednostavno nije dalo u meču protiv uvek neugodnog Vavrinke.

- U poslednje 2 godine, Novak je ostvario fenomenalne, ma neverovatne, rezultate, igru, pobede. Ipak, desilo se to da je njegova igra u jednom periodu bila toliko bolja od njegovih najvažnijih direktnih protivnika, a to ume da utiče negativno na igrača. U istom periodu, Federer i Rafa nisu igrali dobro, nisu bili spremni - niti zdravi. Marej nije predstavljao pravog konkurenta, polako se “budio” da bi tek u drugoj polovini prošle godine ušao u sjajan niz, pritom odigravši baš veliki broj turnira kako bi postao svetski broj 1.

- Vidite i sami kako je prošao na do sada najvažnijim turnirima sezone – u Australiji, u Indijan Velsu; ni taj vrtoglavi uspon Mareja ne prolazi bez posledica, kontraefekta.

- Pomno sam pratio Novakove mečeve na početku ove sezone. U Dohi je bio odličan, pobedio je Mareja u tri seta u finalu, iako je to mogao da reši i u dva seta. Osvajanje tog trofeja je mogao da bude dobar znak za Australijen Open. Doduše, mogao je i da izgubi od Verdaska u polufinalu, i takvo iznenađenje se, umesto u Dohi, desilo u Australiji. Činjenica je da njegova igra nije tako impozantna kao pre, da nije na tako izuzetno visokom nivou, da je nešto pasivniji u pristupu, iako je čuven po tome da mu ni jedan igrač ne može prići blizu kada nametne svoj ofanzivni stil, čini propuste mogućim.

- Videli ste šta je radio Federeru, na primer, prošle godine u Australiji, ili Rafaelu i Mareju proteklih godina, kada je igrao na svom nivou? Ipak, ono što očekujem od Novaka u Indijan Velsu je da opet prikaže vrhunsku igru, jer je on i dalje sjajan igrač i taj turnir mu izuzetno leži - optimističan je Nadal po pitanju Novakovog povratka u staru formu i dobrih rezultata u najpoznatijoj “teniskoj pustinji” na svetu.

Upitan da li će mu angažman oko “Teniske akademije Rafael Nadal” u Manakoru biti jednako ili barem slično inspirativan i uzbudljiv angažman kao i period koji je proveo trenirajući devetostrukog osvajača Rolan Garosa, Toni Nadal je jasan:

- Ne, ta dva angažmana se ne mogu porediti. Ja sam počeo da treniram Rafu od njegove treće godine, a pre njega sam trenirao trojicu od tada deset najboljih igrača u Španiji. Rafa je moj nećak, koji je postao svetski igrač broj jedan i samo po tom osnovu se ništa ne može uporediti sa tim mojim angažmanom. Ipak, ja izuzetno volim da radim sa decom, i čak mi je mnogo prijatnije da treniram decu nego igrače na profesionalnoj ATP turneji.

- Vidim kako najčešće stoje stvari u odnosima između igrača i trenera; igrači su ti koji su šefovi trenerima, oni ih plaćaju i nije baš ni prijatno ni jednostavno u takvom odnosu nekom igraču jasno staviti do znanja u čemu on greši u igri.

- Mnogo je jasnije i lakše stručno i pedagoški delovati u Akademiji, biti više uključen u napredak igrača. Nije u pitanju “šefovanje” nad bilo kim, već ambijent i atmosfera u kojoj se saradnički odnose grade. Takođe, naša velika sreća je što je Rafael izuzetno korektan i pristojan momak. Niko na turneji vam neće reći ništa osim da je Rafa prema njima bio kulturan, pun poštovanja, fer sa kime god pričali od čistačice svlačionice, preko njegovih najvećih konkurenata - do direktora turnira.

- Sa druge strane, isuviše često sam viđao scene u kojima igrači šalju trenere po vodu, po rekete, a to se, naravno, nikada nije dešavalo sa Rafom. Mislim da se takav njegov odnos prema ljudima očitava i u atmosferi i duhu koji vlada u Akademiji, i moja je velika sreća što imam priliku da tamo nastavim sa svojim angažmanom.

- Trenutno, preko devedesetoro dece živi i radi kod nas; naravno, nisu svi vrhunski talenti, ali ćemo metodičnim radom nastojati da od svakog od njih stvorimo najbolje moguće igrače, uz njihovu pomoć i trud. Nije sva draž u tenisu trenirati samo dobre igrače, već i one koji to isprva nisu. Ako su oni korektni, iskazuju želju za napretkom i poštovanje prema igri, angažmanu ljudi oko njih, takav odnos me takođe veoma motiviše i čini zadovoljnim kao profesionalnog trenera - opisuje svoju radnu etiku Toni Nadal.

- Mislim da nijedan moj uspeh ne može niti će moći da se meri sa onim što sam ostvario sa Rafaelom. Kada smo počinjali, iskreno sam mislio i nadao se da će on postati dobar igrač, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da će izrasti u najboljeg tenisera na svetu. Znate, kad sa nekim osvojite 14 Gren Slemova i još mnoštvo drugih turnira i nije realno očekivati da će vam se za života desiti išta što bi se na bilo koji načn moglo porediti sa takvim ostvarenjima. Još kad je ta osoba tako kvalitetan čovek kao što je Rafa, poseban po tome što je, posle svega toga, ostao pristojan, normalan, nepromenjen, moje zadovoljstvo je veće - kaže Toni Nadal.

IZNENADILA ME JE NOVAKOVA IZJAVA O TENISU

Na kraju našeg razgovora u podnožju Akropolja, u poslednjem osvrtu na pitanja o Novaku Đokoviću i priče koje okružuju njegovu trenutnu formu, Toni Nadal je, kao neko ko je toliko godina stvarao jednog  i sa posebnom pažnjom pratio još barem tri velika teniska šampiona, poželeo da prenese jedan iskreni, savet za našeg asa:

- U jednoj od Novakovih izjava posle nekog od nedavnih poraza sam pročitao izjavu, ili parafrazu, da za njega “tenis nije više najvažnija stvar u životu”. Uz poštovanje prema njegovoj ličnosti i kompletnoj ljudskoj dimenziji, pre svega misleći na očinstvo, to mi nije zvučalo kao nešto što bi Novak koga ja poznajem trebao da kaže. Igračima i velikim šampionima poput njega, tenis je dimenzija u kojoj su se oni najviše ostvarili, koji je obeležio njihov život.

- Biti takmičar i želeti pobedu je nešto što ja poistovećujem sa ljubavlju i strašću za životom, za onim najkvalitetnijim što tokom njega možemo da osetimo, da pružimo i da nam bude uzvraćeno. Gubiti u tenisu je sastavni deo te sportske priče, ali veliki šampioni poput njega su to i nastali kroz njihov poseban odnos prema duhu igre i takmičenja, iskreni pre svega pred samim sobom u smislu toga koliko je tenis značajan za njihovu ličnost.

- Mislim da ne postoji čovek koji voli tenis na svetu, a da ne želi da Novak ponovo povrati svoju strast i posvećenost ka pobedama i velikim rezultatima, i lično sam uveren da će on već uskoro ponovo biti na tom putu - naglašava na kraju naše “teniske peripatetije” jedan od najuspešnijih teniskih trenera svih vremena.

Pozdravljajući se sa Tonijem Nadalom, primili smo njegove poslednje reči kao savršeno dobronamerne. Naravno, svesni smo toga koliko za Rafaela i njega znači aktivna konkurencija sa Endijem, Rodžerom i Novakom – između ostalih. Jer, teniskim asovima ovakve “konfiguracije” nedostaju njihovi glavni konkurenti, kao reper, inspiracija, motivacija, cilj za dalja karijerna ostvarenja i napredak. Osetio je to Novak prošle godine, kada se “osamio” na vrhu, što je možda imalo mnogo veći podsvesni negativni uticaj nego što je iko mogao da proceni.

U svakom slučaju, a naročito posle serije iznenađujućih rezultata sa početka ove ATP sezone, sa prvim igračem sveta Endijem Marejem u glavnoj “negativnoj” ulozi, čini nam se da je pred nama sezona puna zanimljivih obrta, neočekivanih rezultata i brojnih amplituda u nastupima i formi glavnih protagonista svetske teniske scene.

Prva pojava Novaka Đokovića na njenom vrhu usledila je posle jednog takvog talasa; zašto se to ne bi ponovilo i sada, kada se, po sopstvenom iskazu, kod njega vratila “glad za pobedama”? A sa svakom sličnom situacijom – ponovo otkrivamo kolika je draž u neizvesnosti…

(Vuk Brajović)