ŠTA ĆE BITI S BARSOM AKO KATALONIJA BUDE NEZAVISNA? Sabrali smo sve moguće opcije i varijante (FOTO)

Uprava i navijači FK Barselone bi trebalo dobro da razmisle o "jahanju" talasa nacionalističkog zanosa, pošto bi to moglo da bude pucanje u sopstvena kolena: u slučaju nezavisnosti ovaj bi klub mogao da se nađe u situaciji da iz jedne od dve najjače evropske lige zaigra u seoskoj

Ako se 17. septembra ove godine bude održao referendum o nezavisnosti Katalonije pod pokroviteljskom i u organizaciji vlade ove španske autonomne pokrajine, i ako Katalonija bude glasala za nezavisnost, i ako Madrid prizna rezultate tog glasanja (dakle, postoji mnogo "ako"), osnovno pitanje 18. septembra rano ujutru neće biti vezano za budućnost katalonske i španske i evropske ekonomije, neće biti pitanje članstva Katalonije u Evropskoj uniji, i tome slično.

Preporučujemo

Osnovno pitanje 18. septembra rano ujutru nakon katalonskog DA nezavisnosti biće sledeće: šta se sada dešava sa FK Barselonom?

Da, Barsa je toliko u krvotoku Katalonije i toliko je važna za njihov etnički identitet da je ovo pitanje svih pitanja. I ne samo to, cela Katalonija diše za Barsu, ona je važna za njihove svakodnevne živote, i to nije tek neka sporedna i nebitna stvar.

Sudbina ovog fudbalskog kluba je bez presedana što se Katalonaca tiče.

Sudbina Espanjola, koji se nalazi na dalekom drugom mestu po popularnosti u ovoj pokrajini, proporcionalno je manje važna. Ovaj klub se obično posmatra kao prošpanski element u katalonskom društvu, klub koji je uvučen u borbu koja ga ne zanima i koji insistira na tome da je Katalonija nešto više od FK Barselone.

Barsa je sa druge strane aktivni propagator katalonskog nacionalizma i nezavisnosti; u prošlosti, uprava ovog giganta je menjala mišljenje što se toga tiče, ali je danas čvrsto na poziciji da katalonski narod ima pravo da odluči o tome u kojoj zemlji želi da živi, u Španiji ili u Kataloniji. Mnogi igrači otvoreno zagovaraju otcepljenje, a navijači Barselone nikada nisu menjali mišljenje, oni su uvek znali šta hoće: nezavisnost.

Uprava Barse insistira na tome da oni ni na koji način nisu doprineli ovoj situaciji i da je to jednostavno volja naroda, da katalonski narod progovara o Kataloniji kroz svoju ljubav prema fudbalskom klubu koji najveći broj stanovništva pokrajine podržava.

Možda su u pravu, ali možda bi trebalo i da razmisle o "jahanju" tog talasa nacionalističkog zanosa, pošto bi to moglo da bude pucanje u sopstvena kolena.

Jer, šta ako se Katalonija otcepi, gde će Barsa da igra, u kojoj ligi? Katalonskoj? Pa, to je vic! Treći najbolji katalonski tim je Đirona koju u proseku gleda 5.500 ljudi. Barselona B je četvrti najbolji. FK Barselona bi mogla u slučaju nezavisnosti da se nađe u situaciji da iz jedne od dve najjače evropske lige zaigra u seoskoj.

To je toliko suludo da to čak niko i ne uzima kao opciju, ali se ne može ignorisati ta mogućnost. Ako se to desi, Barselona može da se oprosti od svoje veličine jer je Barselona velika upravo zato što je u Španiji. Te dve stvari su neodvojive i potpuno ignorisane od strane slepih katalonskih nacionalista.

A fudbalski Madrid - u nameri da natera Katalonce da se dobro zamisle i da promene mišljenje o samostalnosti - preti da Barselona neće moći da igra u Primeri ako Katalonija napusti Kraljevinu Španiju. Uprava La Lige se poziva na zakon koji uređuje participaciju u profesionalnim sportskim nadmetanjima po kome jedine ne-španske ekipe koje mogu da igraju u španskim takmičenjima jesu ekipe iz Andore.

Naravno, ovo je pomalo i glup argument. Pomenuti zakon nema nikakvu potrebu da navodi katalonske klubove jer su katalonski klubovi španski. Katalonija ne postoji kao suverena država; zbog čega bi je španski zakon navodio kad je to španska pokrajina? Zatim, zakoni se neprestano menjaju, ko kaže da se i ovaj zakon ne može promeniti? Zbog čega bi on bio munja u kamenu?

Lako je sada pretiti, ali ako se nezavisnost dogodi priča možda uzme potpuno drugačiji tok. Ono što proteklih pola veka imamo u Španiji jeste dominacija dve ekipe: madridskog Reala i Barselone. Povremeno Atletiko Madrid, Bilbao ili Valensija razbiju monotoniju, ubaci se možda još neki klub, ali generalno kada se pogleda spisak šampiona vidimo samo dva imena.

I sad zamislite šta bi se desilo sa Primerom kada bi Barsa otpala: imali bismo dominaciju samo jedne ekipe, Reala. Ako bi FK Barselona bila veliki gubitnik nezavisnosti, osuđena na seosku ligu, ni Primera ne bi mnogo bolje prošla. Zarada od TV prava, poseta na stadionima, sponzorski ugovori, atraktivnost prvenstva, sve bi to doživelo slobodan pad.

Navijači Reala se možda smeškaju zbog moguće propasti Barse, ali istina je da Realu treba Barselona baš kao što i Barseloni treba Real. 

I ne samo Real, FK Barseloni treba La Liga, a to je nešto što je ona u svojoj aroganciji nastaloj iz veličine potpuno zaboravila, uverena da će sve biti OK.

Postoje ideje o tome da se ovaj klub, u slučaju nezavisnosti i nemogućnosti da nastavi da se takmiči u Primeri, priključi možda francuskoj ili portugalskoj ligi, ali to nije nimalo jednostavno izvesti, uostalom, UEFA ima svoja pravila koja važe i za njene ljubimce. Još je komplikovanije uzdanje u nekakvu panevropsku ligu, koja je još uvek daleko.

Ironija je u tome što bi Espanjol, taj bastion španjolstva u pokrajini koja sve dublje ponire u zlo nacionalizma, mogao možda da ispadne i veći gubitnik od Barselone. Zašto? Pa, premda je scenario crn u slučaju nezavisnosti, Barselona ipak jeste gigant i neće joj manjkati udvarača koji će želeti da je ubace u svoje prvenstvene redove. Sa druge strane, kome realno i nažalost treba Espanjol?

(O. Š.)