Redakcijo, živ sam! Izveštaj sa prve linije fronta Kupa u Nišu! (FOTO) (VIDEO)
Još jedan derbi u finalu Kupa i još jedna vatrena predstava koja je na momenat učinila da se osećam kao u ratnoj zoni
Da se ne lažemo, finale Kupa Radivoja Koraća ne bi bilo ni malo zanimljivo da se nisu sastali večiti rivali Zvezda i Partizan.
Možda bi bilo bolje za srpsku košarku da se nađu recimo Borac iz Čačka i Sloga iz Kraljeva, ali pošto to nije realnost, onda je najbolje ovako! Bar je bilo uzbudljivo!
Bez obzira na to šta sve ovaj duel donosi, svako ko priželjkuje da vidi spektakl mora poželeti ovo finale.
Pre svega jer će tri dana imati o čemu da priča, gde je bio,šta je video sve, a onda i zbog jedno iskustva koje ovakva utakmica donosi.
>>> HAOS U ČAIRU! Baklja pogodila gledaoca, hitna pomoć intervenisala! (VIDEO)
Bio sam i na finalima koje nisu igrala dva rivala i to je više bilo kao matine, jer su na tribinama bili navijači samo jednog od najpopularnijeg srpskog kluba.
Pošto sam gledao i mnogo derbija u finalima, što Kupa, što plej ofa od Jugoslavije, preko SCG i Srbije, ambijent u hali Čair za mene nije bio ni malo nepoznat.
Ali, daleko od toga da nije bilo opasno. Najviše zbog činjenice da hala u Nišu nije baš namenjena ovakvim spektaklima. I jedni i drugi navijači nalaze se tik iznad publike u parteru i to veoma blizu, tako da su predmeti koji su namenjeni igračima protivničke ekipe na terenu često završavali na glavama publike u parteru.
>>> Policija traga za navijačem Partizana koji je bakljom povredio člana Skupštine KSS
Pogotovo su novinari bili na udaru koji su sedeli odmah ispod tribine gde su bili Grobari. U prvih 10 minuta nije bilo toliko strašno jer se čula samo pesma navijača crno -belih (navijači Zvezde su tada ćutali iz protesta jer njihove kolege nisu pustili u halu)
Pogledajte bakljade i jednih i drugih navijača
Delovalo je da će to biti standardni navijački obračun pesmama i prozivkama, koje su već deo kolorita svake utakmice. Buka je bila neopisiva, posle Grobara, i Delije su počele da pevaju kada su njihovi drugovi ušli u halu.
A, onda je krenula bakljada, prvo Zvezdaša koja nije bila toliko opasna za nas, jer je na drugoj strani, ali kada su Grobari popalili svoje bilo je veoma vatreno.
Više sam, kao i većina ljudi u parteru, gledao da mi neka iskraa sa baklje ne padne na glavu, nego što sam gledao meč. A onda se to desilo jedno desetak puta.
Mogu slobodno da kažem da pola utakmice nisam ni odgledao. Što zbog toga što sam gledao da mi ne padne baklja na glavu. što zbog dima koji je napunio halu, pa smo jedva videli i igrače na terenu, a da ne pričam o gušenju od dima.
Bilo je dosta napeto, po malo neprijatno, kako za mene tako i za moje kolege, koje su se nemo gledale iako su ovakve scene videli sto puta. Ali, onda je baklja sa tribine navijača Partizana pogodila gledaoca na drugoj strani partera i pomislio sam -To je kraj.
Sad će da isprazne halu, da se utakmica nekako završi. Ali, najvažnije je ono što se desilo posle toga. Ništa se nije desilo, jadnog čoveka su odneli, a utakmica je nastavljena.
Zvezda se nekako odlepila rezultatski i tako izbegla dramu u finišu u kojoj je mogao da pobedi i Partizan.
Na kraju, kada sam pokušao da se probijem do terena po neke izjave, nisam video klupu ispred sebe. Razbio sam se kao niko i umalo slomio ruku. Ali, sve su to rane sa prve linije fronta na Kupu u Nišu.
Bez obzira što sve ovo spada u neki narodni folklor na koji smo navikli treba istaći da nije normalno da se u ovakvim uslovima igra utakmica. Možda na fudbalskim stadionima i sve ovo ne deluje tako loše, ali u maloj hali može da bude opasno po život.
(D. Stojmenović)