Bili smo u Somboru i saznali kako se kalio Jokić: Nije pokazivao volju, braća su bila veći talenti, a onda... (VIDEO)

Jedan momak uspeo je da napravi veliku buku u najtišem gradu Srbije, onom koji najviše voli.

Nikola Jokić potpuno je razdrmao pitomi vojvođanski grad koji je počeo da se budi u skladu sa rasporedom mečeva Denver Nagitsa. "U tem Somboru" priča se samo o sugrađaninu koji 9.000 kilometara dalje slavno pronosi ime grada, toliko da i američki mediji sve ozbiljnije posvećuju pažnju njemu, poreklu i mentalitetu kakav se odavno nije video na NBA parketima.

Preporučujemo

- Nostalgičan sam. Hoću momentalno da odem kući. Znate, ja sam treće dete, malo sam bliži roditeljima nego moja braća. Kada se moja karijera završi, vratiću se tamo. Tamo je superusporeno sve, ne moraš mnogo da izlaziš, sve imaš. Imaš kanal, prirodu, možeš pronaći mir van grada. Prosto volim da budem negde gde mogu da vozim kola bez navigacije. Kako volim da kažem, nigde nije kao kod kuće - kao iz topa je Nikola pre nekoliko dana rekao američkom Bleacherreport-u.

I zaista, u Somboru jeste sve superusporeno, ali srce ljudima zaigra brže kada se spomene Jokić. Naročito je bilo tako kada smo došli u osnovnu školu "Dositej Obradović" sa željom da napravimo rođendansku priču o momku koji 19. februara proslavlja 22. rođendan. Nekoliko sati pre dolaska, bucmasti dečak koji je jurcao kroz hodnike ove iste škole našalio se sa Durantom i Karijem ubacivši 17 poena uz 12 asistencija i rekordan 21 skok.

Raširenih ruku dočekao nas je direktor Simeon Milanov, koji je predavao braći Strahinji i Nemanji, za koje kaže da su čak pokazivali i veći talenat u ranim danima od Nikole, ali im je očigledno i nedostajala "žica" najmlađeg brata za najveće domete. Porodica je u potpunosti stala iza mezimca, koji gradu za veliku ljubav vraća svaki put kada ga poseti. Gospodin Milanov pamti i letošnji dolazak Nikole kada je osvojeno olimpijsko srebro - čitava dva sata izdvojio je da se druži sa najmlađima, fotografiše se i daje autograme.

- To je fino dete i naš đak, imao sam priliku da ga vidim letos. Ne može svakog dana takav talenat da se rodi, naše škole rade kao dragstor, od 8 ujutru do kasnih večernjih sati, deca se bave fudbalom, košarkom, odbojkom, džudom.. i u nekom trenutku se desi da neko ispliva, zasija i ode u svet. Mi se ponosimo. Lepo je kad se čuje u svetu, preko velike bare, to je prilično visok dobačaj - kroz osmeh kaže Milanov.

Priče o Jokiću i tome kako nije mogao da uradi jedan sklek dostigle su već i mitski status, a njegove nestašluke i pristup pamti nastavnica fizičkog Katarina Naumov.

- Nikola možda u tim trenucima nije pokazivao dovoljnu volju i želju. Nije bio baš debeljuškast, bio je malo krupniji dečačić, ali dovoljno da ne deluje kao neko ko će se baviti ozbiljnije sportom. Ali i pored toga se videlo da ima sjajnu tehniku, da ume sa loptom i da je obožava.

- Treći je sin, velika je razlika u godinama između braće i njega, braća su mnogo talentovanija bila, ali jednostavno, nešto se dogodilo u prvoj ili drugoj godini srednje škole, neki 'klik' i onda je pokazao pravi talenat. Ljudi koji su ga preuzeli prepoznali su sve što treba. Naravno da pratimo sve što odigra, videli smo i šta je sada uradio. Svi u porodici gledamo jer se i privatno poznajemo, radujemo se kao da je naše dete iz porodice, tako se ponašamo prema svemu što prikaže - kaže Katarina, dok je njen kolega Robert Katona zašao u detalje.

- Bilo je malo problema sa atletikom i gimnastikom, ali kada su u pitanju ocene, ja sam uvek cenio rad i trud, tako da problema oko ocenjivanja nije bilo, bila je četvorka-petica. Kad dođe obavezno nas poseti, to je pokazao i kada je dolazio poslednji put, veliki je sportista i čovek, posvetio je izuzetno mnogo vremena deci u dvorištu neplanski.

- Razgovarao je sa njima, fotografisao se, bio sam prisutan i kada je napravljen doček. To se ne propušta, to je vrhunac u sportskoj karijeri. Treba doživeti to sa svima koji dele sve sa tobom. Ja još i obožavam NBA pa se supruga čudi kako mogu da ustajem u pola noći da gledam mečeve, ali mi zaista nije teško kad u tome uživam. Uživam i kada čujem da je Jokić njima motiv da se dokažu, da budu bolji...

Školarci i ljubitelji košarke će tokom vikenda imati priliku da uživaju u Jokićevim majstorijama tokom ol-stara u meču talentovanih američkih i svetskih zvezda u usponu, zatim i individualnom takmičenju u veštinama, a čitaoci Telegrafa u još dve priče o Jokiću iz rodnog grada.

(B. Vinulović)