REZIME TELEGRAFA IZ MELBURNA: Jedino je čudan momenat zanosa pred finale Federera i Nadala!

Ono što je najvažniji zaključak sa više nego uspešno okončanog sto petog Australijen Opena je – da svetska teniska scena “pulsira” iznenađenjima, inovacijama, kam-bekovima i brojnim drugim sadržajima i aspektima koji ukazuju na to da će ovo biti posebna godina

Iako se teniski svet još “naslađuje” naslovnim stranama i TV specijalima o “Federerovoj genijalnosti” i mogućem ostvarenju novog “Serena Slema”, malobrojna ali nešto objektivnija teniska publika će se još neko vreme baviti pitanjem “Šta se zapravo desilo na tek završenom Australijan Openu?”

Preporučujemo

>>> Vrlo gospodski komentar Đokovića na finale Federer - Nadal!

I ne toliko zbog prvog susreta sestara Vilijams u finalu jednog od četiri najveća turnira sezone posle više od 10 godina (iako je jednoj od njih mesto bilo skoro rezervisano – izostankom Kvitove i očajnim igrama Halep i Kerber) – već zbog “statističkih specijaliteta” sa ukusom bez presedana…

Specijalno za Telegraf iz Melburna, Vuk Brajović

Za početak – četvrtfinale muškog singla bez prvog i drugog nosioca turnira, isto i u dublu. Umesto njih, “grom iz vedrog neba” Istomin i čovek koji je do pre 2 godine pratio juniore po zabitima fjučersa u Teksasu – Zverev.

Svaka čast obojici – ali, prvorazredna senzacija. Da li su Endi i Novak bili toliko samouvereni da će, i pored toga što se na Gren Slemovima iznenađenja sve više dešavaju, njihovi protivnici “implodirati” i blokirati – čak i kad su osvojili jedan ili dva seta u tim triler-mečevima?

>>> IMPRESIVNE brojke Australijan Opena: Potrošeno 63 km žice za rekete, 23 para blizanaca sakupljali lopte, pojedeno 6 tona sendviča...

Lekcija za poneti je bilo na pretek u Melburnu, i po tome će se sigurno pamtiti…

Fenomen zvani Mirjana Lučić – Baroni. Žena koja je poslednji slični rezultat ostvarila kao perspektivna devojka još krajem prošlog veka, a zatim prošla kroz pakao zlostavljanja u porodici zbog tenisa – da bi uz snagu vere i moć mašte “nanizala” aktuelne šampionke i osvanula u polufinalu protiv time skoro jednako oduševljene Serene Vilijams – zaslužuje posebno mesto u teniskoj istoriji.

Fajterka kojoj nema ravne, italijanska snajka koja pravi opasan rižoto sa pečurkama. Nadamo se da ćemo je videti u ovom izdanju još neki put.

U tom smislu – sve čestitke i Koko Vandevej. Ženski žreb je uvek bio “plodno tle” za neočekivane uspehe igračica koje nisu nosioci – ali se dugo nije desilo da neka od njih tako jako “zakuca” na vrata finala, kao što je bio slučaj sa ovom smelom i smernom igračicom iz zemlje koja je dala najviše učesnika u glavnom žrebu turnira.

Da je bila malo više koncentrisana, i imala tračak sreće više u trećem setu polufinala – možda bi finale protiv Serene bilo zanimljivije i neizvesnije. Ali, i ovako, kapa dole za Koko!

Trijumf petnaestog nosioca među juniorima, i devete među juniorkama: svaka čast mađaru Pirošu i Kostjukovoj iz Ukrajine, potvrda da se toliko toga u tenisu menja od juniorskih dana do “velike scene”.

Nažalost, našu Olgu Danilović, petog nosioca, neugodna i baksuzna povreda je udaljila sa takmičenja, na kome je objektivno imala veliku šansu da potvrdi svoj kvalitet i rezultate sa prethodnih turnira. No, obradovao nas je Olgin osmeh posle svega toga; ipak je ona šampionska sorta, i – biće dana za megdana…

Ivo Karlović – najveći server svih vremena – još jednom je oborio svoj rekord po neodbranjenim početnim udarcima. Sedamdeset osam asova protiv Zebaljosa (koji je dodao 28 svojih), ukupno sto sedamnaest dok je ostao u turniru… Možda nema najbrži servis na svetu, niti na ovom Slemu (Raonić sa 236 km/h), ali - i šta će mu? Ivo je čudo, a – izgleda – može i bolje od ovoga. Fusnota – posle meča sa Argentincem ga uopšte nije bolela ruka, već malo – leva noga…

Publika – po odzivu u prvoj nedelji, rekordna (preko 500,000 posetilaca) – što veoma raduje sve kojima je tenis u srcu. Za muško polufinale i finale, frenetična, kao nikada do sada. Na momente čak i nefer – pogotovo prema Stenu Vavrinki.

Fascinirani smo time koliko se Rodžer Federer “božanski” voli, više nego kad bi bio “Ozi”. Za njim, Rafa Nadal – ali za tri koplja niže. Da su u finalu bili Endi i Novak – za Škota bi se navijalo zbog veza sa maticom, ali i da se pomogne da osvoji prvi put trofej Normana Bruksa. Za Novaka – iz poštovanja prema šest osvojenih titula u Melburnu, i simpatija zbog aktivnosti njegove fondacija na “Dečjem danu” turnira.

Ali, kada živ čovek vidi ono što je publika priredila na mečevima Federer – Vavrinka i Nadal, odnosno Nadal i Dimitrov – ne može da se ne zapita – da li je jedno prava strast, a drugo – teniska kurtoazija prožeta poštovanjem za prikazano majstorstvo…?

Organizacija – besprekorna, pedantna – ali uvek sa dozom prijatne opuštenosti, predusretljvosti, pažnje. Na Australijan Openu stotine i hiljade zaposlenih rade dan-noć, i u to smo zaista mogli da se uverimo kad nam se završi radni dan (po centralnoevropskom vremenu…) u 5-6 ujutru. Melburn Park je ubedljivo najmoderniji, najopremljeniji, najsadržajniji teniski kompleks na svetu – i od prošle godine je dobio bukvalno novi soliter za upravnu zgradu Australijske teniske asocijacije, proširene kapacitete za trening, nove ulaze i tranzitne pravce za Rod Lejver i Margaret Kort arene, potpuno remodeliran izgled kompleksa pri osnovnim terenima (sa lokalnom verzijom “Marej Hila” sa Vimbldona), nove tribine za sve terene van pet glavnih arena (pet!), novu Zabavnu zonu za decu i porodice, sve sa malom pozorišnom scenom…

Svi prihodi od prodaje suvenira turnira idu u fond za razvoj australijskog tenisa i Gren Slema – i uz izdašno finansiranje belog sporta od strane federalne i državnih vlada – impresivne svote koje se investiraju u tenis mogu se videti i osetiti.

Jedina “mrlja” na svemu sjajnom što je organizator uradio i ovog januara je bila potreba da se “podiđe” publici, i - čak i na tviter nalogu i zvaničnoj ceremoniji dodele trofeja - izjavi da je “ovo finale koje su svi toliko željno očekivali”. Čudan momenat zanosa za brojni tim profesionalaca koji je uvek bio poznat i cenjen po svojoj objektivnosti, nešto o čemu će se sigurno dosta pričati do sledećeg druženja u Melburnu.

Antiklimaks ženskog finala – ma koliko “dirljvo” izgledao prizor starije Venus i trofejnije Serene na finalnom meču ženskog singla, toliko je bio i odsutan takmičarski faktor – što je velika šteta za ovaj deo žreba, inače prepun emocija. Kako se to već i desilo – to jest, pošto Koko Vandevej nije uspela da osvoji i drugi set protiv Venus u polufinalu i nastavi neverovatan niz pobeda – publika se “zadovoljila” koreografijom takmičenja u meču pulena vizionara, oca Ričarda.

Da li ste znali da je njegov metod treninga bio taj da Serena i Venus hvataju pasove lopte za američki fudbal? Ako i jeste, retko koja informacija koju su obe dale na konferencijama za štampu pred finale je bila više zanimljiva. I, zato, Serena je završila “formalnost” ovog meča sa po jednim brejkom u oba seta – i teniskom svetu je ostala za uspomenu fotografija zagrljenih sestara na mreži posle meča. Da ne zaboravimo i paket-poklon “Er Džordanki” koji je Sereni lično poslao “leteći Majkl” brzom poštom – za otvoriti pred TV kamerama za prvi intervju posle finala… “Wow, amazing..!” reče Serena, i tako to…

“Najveći meč svih vremena” – glasila je reklama za finale Federer – Nadal, meč za koji obojica asova – tako nedavno, na otvaranju Rafine akademije u Manakoru krajem prošle godine, ne bi ni sanjali da je bio moguć, a kamoli verovali. Ovo je “ispovest” obojice aktera, definitivno najpopularnijih tenisera današnjice – koje “svetlosne godine” dele od Mareja, Đokovića, Del Potra, Nišikorija, Conge i ostalog “društva”. Gledajući unazad ka tome kako su tekla zbivanja u njihovom delu žreba – fascinantno je kako su se složile karte da do tog meča i dođe. Na primer, sam Federer je rekao da je u Melburn došao da “proveri formu posle šestomesečnog oporavka i da malo “namuči” favorite”, a Rafa – nešto veoma slično.

>>> Australijsko finale Federer - Nadal je najgledaniji teniski meč u Evropi!

Ipak, ispadanje Endija i Novaka – kao i teški mečevi koje su Rodžerovi i Rafini protivnici u završnim kolima imali pre njih – pogodovao je obojici majstora koji su znalačkii i mudro “dizali formu” kako je turnir tekao. I, u polufinalu, kada je bilo najpotrebnije – obojica su briljirali, na ekstatično oduševljenje svojih poklonika na Rod Lejver Areni.

Finale je, kao što je bilo očekivano, bilo spektakl samo po sebi – a nešto manje u smislu same igre. Rafa je bio previse pasivan, pogotovo u momentima kada se lomio meč u petom setu – kad se bukvalno “raspao” posle Federerovog vraćenog brejka. Rodžer – sjajno postavio taktiku na osnovnoj liniji, a sa “ulaskom u teren” i agilnijom igrom na mreži – dominirao u većem delu meča. Ipak, iako su njegovi bekhend – vineri bili, uz precizan prvi servis, najubojitije oružje “na programu” te večeri – taj udarac je takođe bio uvršten u statistiku kao onaj koji je doveo do najvećeg broja neiznuđenih grešaka.

Iako je meč “obilovao” atraktivnim razmenama sa osnovne linije – što je element dobrog “šoua” za publiku (a, zapravo, trening rutina za asove ovog kalibra) – na momente se videlo zbog čega je Rodžer bio u pravu kada je na ceremoniji rekao da je ovo “možda poslednji put da možete me vidite u ovoj situaciiji”. Jer, dosta toga viđenog u dvoboju ova dva sjajna asa je, pogotovo u svim osim finalnog seta, bilo podsećanje na zlatne dane njihovih karijera. Kao što je sjajna reporterka sa ATP i WTA turneje, kanađanka Karol Bušar, rekla u komentaru na nivo tenisa u finalu – “Endi i Novak gledaju ovaj meč, i sami sebi govore – čoveče, šta smo mi propustili…” – tako misli i jedan veliki broj izveštača sa “svetskog teniskog karavana”.

Ipak, Rodžer je pokazao zašto je suvereni vlasnik rekordnih 18 Gren Slem trofeja, istinska živa legenda ovog sporta i PR velemajstor svog i tuđeg zanata – i ovom pobedom na najbolji mogući način produžio “vek svoje teniske vladavine”.

Ono što je najvažniji zaključak sa više nego uspešno okončanog sto petog Australijen Opena je – da svetska teniska scena “pulsira” iznenađenjima, inovacijama, kam-bekovima i brojnim drugim sadržajima i aspektima koji ukazuju na to da će ovo biti posebna godina. A to je zaključak, poruka – koju su milioni zaljubljenika u ovaj sport – jedva čekali da čuju!

I, zato, spremite se za uzbudljvi “teniski tobogan”, gde god želeli da uđete u njega – u Nišu, Sofiji, Madridu, Monte Karlu, Akalpulku, Parizu ili Gštadu! Srećna vam nova teniska 2017!

(Telegraf.rs)