Velika ispovest Rafaela Nadala: Plakao sam, rizikovao zdravlje, ali nikad nisam želeo da se predam!

Rafa Nadal otvorio dušu posle velike pobede nad Grigorom Dimitrovim

Još jedan teniski klasik se odigrao večeras na terenu Rod Lejver Arene u Melburnu, predstavivši “živu legendu” belog sporta, Rafaela Nadala i igrača koji je napokon na putu da potvrdi svoj raskošni talenat i potencijal – Grigora Dimitrova.

Četiri sata i pedeset i šest minuta je trebalo da se odluči pobednik u meču tokom kojeg su mnogi zažalili što jedan igrač mora da izgubi. Jer, kao nikada do sada, o drugom finalisti Australijan opena za 2017. godinu su odlučile nijanse, pa i pomalo sreće u vidu nekoliko milimetara traga loptice. Vidno ushićen ovom veličanstvenom pobedom i ponovnim plamanom u finale posle 10 godina, Rafael Nadal se prvi uputio na “šesti set” sa medijima.

SPECIJALNO ZA TELEGRAF IZ MELBURNA, VUK BRAJOVIĆ

 

Upitan da li je mogao da pretpostavi da će on i Rodžer doći do finalnog meča u Melburnu, i oživeti na taj način jedno od najpoznatijih rivalstva u tenisu i sportu svih vremena – Nadal je savršeno iskren:

- Ne, zaista nisam mislio da je ovo moguće. Veoma slično Rodžeru, došao sam ovde da odigram najbolje što mogu i proverim svoju formu posle veoma teške i neprijatne sezone 2016. Tek pre nekoliko meseci, kada sam imao tu čast da ga ugostim na otvaranju moje akademije u Manakoru, obojica nismo bili u stanju ni da valjano odigramo egzibicioni meč, a za dva dana, nastupamo u finalu jednog od najboljih turnira našeg sporta.

- Prošla godina je obilovala teškim trenucima, pehovima, sekiracijom. Odigrao sam veoma dobro u Indijan Velsu, zatim u Monte Karlu, a onda mi se desila povreda na Rolan Garosu, i to takva da nisam mogao ni da izađem na meč.

- Verujte mi, plakao sam kad sam napuštao turnir u Parizu. Ipak, nisam se predavao, želeo sam, uprkos velikom riziku po moje zdravlje, da što bolje da odigram Olimpijadu, i za malo mi je izmakla i medalja u singlu. Na US Openu u Njujorku sam odigrao dosta dobro, iako sam i pre njega osećao da nisam skroz fit, ali sam posle toga jednostavno bio primoran da stanem i omogućim povredi zgloba da se sanira. I, eto, to sve kao da je bilo juče, a danas.

Zamoljen za mišljenje da li će na njega uticati “romantične konotacije” koje se pripisuju ponovnom finalu Federer – Nadal, Rafa decidno odgovara:

- Ne, niti mogu da poredim ovaj meć ni sa jednim drugim koji smo do sada odigrali. Jednostavno, okolnosti koje ga prate su sasvim drugačije od bilo čega pre, i po njima predstavljaju potpuno novi momenat u našem rivalstvu. Mislim da je i Rodžer sličnog mišljenja. Takođe, želim da čestitam sestrama Vilijams na neverovatnom uspehu i plasmanu u finale. Tek će to biti poseban meč, po svemu što on predstavlja, kompletnoj simbolici. Mislim da je ovo jedinstvena prilika da se prirede ovakva dva finala u istoj godini na istom turniru, i da će se ovo teško ikada ponoviti - konstatuje sjajni Majorčanin.

- Današnji meč su odlučile nijanse. Obojica smo odigrali tenis najvišeg nivoa, dali smo sve od sebe. Grigor je igrao fenomenalno, sve pohvale na takvom nastupu. U petom setu sam sebi rekao – uradio si sve što si mogao, i ako se desi da izgubiš – šta ćeš… Ovakvi mečevi vam jednostavno “razvale telo”, ali – to su zahtevi koji se nameću pred igrače na ovom nivou takmičenja. Sada je važno što pre se fizički oporaviti – i u tom smislu mi ne smeta to što će protivnik imati jedan dan više za oporavak. Melburn svakako nije Njujork, gde očekuju od vas da igrate dva meča u dva dana. Zamislite da neko traži od vas da igrate sutradan, posle skoro pet sati ovakvog brutalno iznurujućeg tenisa? Zaključite sami - komentariše zahteve vrhunskog tenisa na ovom nivou Rafa.

- U Melburnu se zaista osećam kao kod kuće, i presrećan sam što sam priredio svoj povratak upravo pred ovakvom publikom, na ovako impresivno organizovanom turniru. Bez energije sa tribina koju sam osećao od svog prvog meča ovde, mislim da bi sve ovo bilo nemoguće. Zato i mislim da su mečevi u pet setova dostojni Gren Slema, i – iako je izuzetno teško odigrati ovakav meč i posle njega se oporaviti za finale – da je to što se igra na tri dobijena seta dostojno ovakvog sportskog spektakla. A meč protiv Federera je vrhunac sportskog umeća i takmičarskog duha u najboljem smislu, izuzetno puno znači za svetski sport u celosti, i promoviše njegove prave vrednosti kroz hronologiju našeg rivaliteta. Ponosan sam što sam u finalu, i, ponavljam – ovaj meč ni o čemu neće podsećati ni na jedan drugi - sa posebnim entuzijazmom najavljuje nedeljno finale veliki Rafael Nadal.

U pogledu mogućeg ishoda finala muškog singla, prisutni eksperti su podeljeni. Neki misle da će obojici igrača biti nikada teže da se potpuno oporave posle iskušenja i fizičkog zamora time što su igrali mečeve od pet setova u polufinalu – ali i da Federer nema neku posebnu prednost time što je dobio jedan dan duže da to proba da sprovede. Takođe, napominje se i da je “blaga” povreda butnog mišića u meču protiv Vavrinke zapravo mnogo ozbiljnije prirode – ili barem faktor koji može omesti Federera da izdrži napore u silovitim razmenama sa Rafom – onome što ga sigurno očekuje. Blaga prednost se, zbog važnosti faktora izdržljvosti, ipak daje Rafi – ali niko više nije naivan ovde u Melburnu da, posle ovoliko iznenađenja u toku turnira, sa izvesnošću tvrdi da zna “čija će loptica biti odlučujuća”…

Obojica igrača su toliko puta bila u ovakvoj poziciji, i mislili biste da dobro znaju šta je potrebno da bi izvojevali pobedu i podigli Gren Slem trofej četrnaesti, odnosno osamnaesti put. Ali, ako vam i Rodžer i Rafa kažu da je sve drugačije ovoga puta – onda im u tome treba verovati. Tako je, na kraju krajeva, i najzanimljvije – i teniski svet već odbrojava minute do ovog epohalnog teniskog doživljaja, koji je već u svojoj najavi negirao sve moguće prognoze i predviđanja… Onda – neka bude – tenis!

(Telegraf.rs)