ANALIZA TELEGRAFA: Pet razloga zbog kojih je Federer ponovo tako moćan!

Federer je posle iskazane dominacije u četvrtfinalu kada je zgromio Zvereva, sigurno pun adrenalinske samouverenosti koja će mu značiti za polufinale sa Vavrinkom

Za one koji su uspeli da eskiviraju san i jutarnje radne obaveze barem na sat i po, koliko je trajao četvrtfinalni meč muškog singla Federer – Zverev, u suštini ne bi trebalo ništa više da se kaže nego, “sve ste sami videli!”

Preporučujemo

Meč između teniskog “Viljema Tela”, personifikacije švajcarskog kulta preciznosti, i “Robina Huda” u liku odvažnog ruso-nemca, koji je “otimanjem” boljeg plasmana asovima poput Iznera i Marija “vratio” teniskom svetu toliko puno zadovoljstva u sport, trajao jedva nešto više nego jedan set u neizvesnim mečevima. To jasno opisuje koliko je odsutna bila bilo kakva dilema u pogledu konačnog pobednika ovog susreta.

U nameri da, prateći trend koji je ovaj meč postavio, kratko i jasno dešifrujemo 5 glavnih razloga usled kojih je “Fed Ekspres protutnjao” pored Miše – počinjemo odmah od onog ključnog – brzine!

1. BRZINA I NEVEROVATNO KRETANJE FEDERERA

- Federer je pokazao kako brzo razmišlja, anticipira protivnikov potez, priprema se za udarac i rešava poen u svoju korist, a da niko ni na tren i ne pomisli da se upita “pa da li ovaj čovek zaista ima 35 godina?” Ono što Marija nije odlikovalo u meču protiv igrača koji ga je “preduhitrio” u svakom aspektu teniske igre, Federera je služilo i slušalo kao da ga je lično izumeo. Donekle, to je i tačno, jer je Federer “formatirao” uspeh u svojoj karijeri tokom teniske ere u kojoj je cela igra bila brža - brže loptice, brži tereni, brže reakcije.

U sadejstvu sa njegovim neverovatno gipkim (baletanskim, skoro) kretanjem po terenu, brzina njegovih reakcija i raznovrsnih udaraca bacila je Zvereva “u duboku pasivu”, stanje iz kojeg je veoma često bio u raskoraku za primenjivanje njegove strateške igre na mreži, ili ga zaticala “u ničijoj zemlji” i van željenog balansa, kada je i uspevao da izađe na volej.

2. FEDERER VIŠESTRUKO NADMAŠIO TENISKE ADUTE PROTIVNIKA

Sve čime je Zverev raspolagao u smislu njegovih teniskih atributa, Federer je višestruko nadmašivao. Setite se samo koliko puta je Rodžer uzimao važne, prelomne poene i pobeđivao Novaka Đokovića (i brojne druge suparnike, naravno) takozvanom “čip end čardž” igrom, tj. (kratkim) riternom i izlaskom na mrežu za volej.

Da li je Mišin slajs bekhend predstavljao neki problem Rodžeru, na način na koji je potpuno “izbacio iz ritma” Endija? Ma kakvi, Rodžer je u tome višestruko bolji od njega, i to je pokazao toliko puta u razmenama. Ubitačni voleji, Rodžerova specijalnost, pogotovo kada izađe na samu mrežu.

Kombinacija bežećeg servisa i vinera u kontra-stranu? Specijalitet kojim Rodžer redovno rešava sve neizvesne momente u gemu na njegov servis. Miksovanje udaraca, promena dinamike igre, prenošenje težišta igre sa jedne na drugu stranu i taktički završetak poena, Rodžerov repertoar naspram onog koji je imao Zverev je kao da poredite Bečku filharmoniju sa uličnim violinistom.

3. EFIKASNOS SERVISA I RITERNA

U oba registra je Federer daleko odneo prevagu, pogotovo kod riterna. Tek u drugom setu je Zverev uspeo da nađe tempo da bi učinio svoj ritern “ranjivim” po Federera, dok je Švajcarac bukvalno od prvog brejka pri 2:0 u prvom setu napao početni udarac Zvereva, najčešće riternom u bekhend, time uspostavio totalnu dominaciju u daljem toku poena.

U čak 23 poena pri riternu više od Zvereva je bio uspešniji, što je statistika koja ne ukazuje ni na šta drugo nego, ubedljivu pobedu, bez neizvesnosti. Osim što mu je prosečni servis sa 5 km bio brži od protivnikovog, Federer je realizovao 31 viner više od Zvereva, najčešće iz situacija koje su se “otvarale” posle njegovog odličnog, mudro raspoređenog i duboko plasiranog servisa.

4. STRATEGIJA I PLAN IGRE

Iako je, po očekivanju, imao više planova igre pripremljene za izazov u vidu snage, nepredvidivosti i lucidnosti koja krasi nastupe Zvereva – onaj osnovni je bio savršeno plodonosan. Federer se bukvalno “ostrvio” na bekhend-stranu Zvereva, potiskivao ga sve više i više nazad, činio njegovu igru slajseva sa te strane bezopasnijom iz razmene u razmenu, i onda odigravao nedostižan viner u manje branjenu stranu da “zapečati” poen i sudbinu Zvereva u ovom meču.

Kad je trebalo, “miksovao” je to sa nešto više spinovanim udarcima u njegov forhend, kao i uspešnim lobovima kada bi se “duel” na mreži sveo na odigravanje jednog velikog “vinera” odluke. Zverev nije imao kreativnog prostora niti vremena da proba da ponovi igru koju je primenio u prethodnim kolima, a često je, u tim situacijama, pravio pogrešne ili ishitrene poteze, i ulazio u loše serije “hazarderskih” udaraca sa samo jednim mogućim ishodom. Strategija i primene iste, čista desetka za Federera.

5. PSIHOLOŠKA SPREMNOST

Već krajem prvog instant-seta je bilo jasno da Zverev nema osim tanku liniju psihološke stabilnosti, mentalne snage i telesne svežine da suprotstavi Federerovom “blickrigu” na tom polju. Zverev je gubio brejk-poene i gemove isuviše lako, ili “proćerdavao” povremeno stečene prednosti i dobre razmene čudnim odlukama i potezima, dovodivši sebe više puta “na milost i nemilost” na mreži i bilo gde drugde na terenu agilnom Federeru.

U drugom setu je probao da “auto-generiše” neki novi nivo energije, uspevao da brejkuje Federera i čak priđe na korak osvajanju tog dela igre, ali se isuviše puno puta vraćao iz “lova na mreži” bez ičega drugog osim zujajućeg zvuka Federerove plasirane loptice koja proleće pored njega, što ga je ipak obeshrabrivalo i iscrpljivalo sve više.

Sa druge strane, Federer je bio smiren, odmeren i brutalno efikasan po jedinstvenom standardu koji je održavao tokom celog meča, spreman da podnese i mnogo više “štete” nego što mu je Zverev na kraju naneo.

- Čestitam Miši na sjajnom turniru koji je imao u Melburnu, i drago mi je da je prevazišao težak period u karijeri i vratio se u vrh našeg sporta sa ovako inspirativnim i uzbudljivim stilom igre - izjavio je Federer u svom prvom obraćanju oduševljenoj publici u Melburnu.

To je svakako bilo lepo, primereno situaciji i džentlmenski od njega, pogotovo što je Zverev u ovo četvrtfinale “poneo sa sobom” igru koja je bila poklon koji je Federer samo mogao da poželi. Jer, intenzitet dominacije koju je Federer uspostavio kroz svoju apsolutnu superiornost u svim segmentima ovakve igre mu je dao adrenalinsku samouverenost pred polufinalni meč sa Vavrinkom, i verovatno “finale iz mašte” sa Nadalom, i sve to za samo devedesetak minuta, koje ga skoro nisu ni umorile. Vanserijski as kalibra Rodžera Federera itekako dobro ume da proceni vrednost takvog “plena”, i sada nema nameru da tek tako propusti stečenu prednost u svom pohodu ka osamnaestoj tituli na Gren Slem turnirima.

Kao što je i rekao u opraštanju od publike i Džima Kurijera po završenom meču, ''Moja deca su se isprva radovala što njihovo letovanje u Australiji traje što duže. Sad im je možda krivo što neće uskoro ići na skijanje u Švajcarsku, ali, žao mi je, sada je ovo meni najvažnije.”

I logično da je tako, pogotovo što se tako dugo čekalo...

(Telegraf.rs)