Dragutin Topić: Biću najveći navijač naših atletičara na EP!

Kako vreme protiče postajem svesniji svojih uspeha za koje sam donedavno smatrao da su „normalni“, ali nije baš tako

Rekorder, šampion Evrope, šestotstruki učesnik Olimpijskih igara, sportsmen, legenda! Ljubitelji atletike širom sveta sa nestrepljenjem čekali su njegov nastup jer znali su da će dobiti autentičnu, uvek novu i neponovljivu atletsku priču u režiji „letećeg Topa“ !

Preporučujemo

Dragutin Topić, veliki as, sportista koji je ime Srbije pronosio širom planete, o svojoj karijeri, uspehu, razočarenjima…

Karijera je bila bogata i dugotrajna. Šta je osnovni postulat da sportista bude u takmičarskoj formi toliki niz godina?

- Da bi karijera bila dugotrajna i uspešna ona zavisi od više faktora, ali po mom skromnom mišljenju ona pored talenta, koji sportista mora da poseduje, mora da bude pažljivo isplanirana još u najranijem sportskom dobu! Za to je zadužen naravno trener, a u mom slučaju to je bio Mihajlo Švraka, genije svog zanata! Kada talenat, trenerovo znanje, i trud samog sportiste prožet samoodricanjem sažmete, dobijete jednu dugačku i uspešnu karijeru.

Sa 22 godine postavljen je državni rekord, do danas nenadmašen i petnaesti rezultat svih vremena u svetu (238 cm). Sećate li se tog skoka?

-Naravno da se sećam, žao mi je što tog dana nisam imao ama baš nikakvu konkurenciju jer sam siguran da bih pod sportskim pritiskom tog dana skočio i svetski rekord!

AFERA DOPING MI JE UNIŠTILA ŽIVOT U JEDNOM MOMENTU

Učesnik ste čak šest Olimpijskih igara. Svojevrstan rekord. Da li ste ponosni na taj podatak?

 -Kako vreme protiče postajem svesniji svojih uspeha za koje sam donedavno smatrao da su „normalni“, ali nije baš tako. Kada ste u jednom eksplozivnom sportu kao što je skok u vis trajali šest olimpijskih ciklusa onda ste stvarno unikatni.Ponosan sam na svake svoje Olimpijske igre!

Epizoda s dopingom, srećom nije ostavila traga. Očigledno je bilo da niste namerno koristili zabranjene supstance, ali je usledila dvogodišnja suspenzija (2001.). Kako ste se tada osećali, s obzirom da niste bili krivi? Savet mlađim takmičarima?

-Afera sa dopingom mi je uništila život u jednom momentu. Optužen i osuđen za nešto što nisam učinio, pogotovo ne u momentu kada sam bio toliko mentalno superioran u odnosu na konkurenciju, i kada sam bio jedini ozbiljan kandidat za osvajanje titule svetskog šampiona.

KAKO SAM POBEDIO U ZAKUCAVANJU

- Ali, bio sam usamljen, iz jedne zemlje koja je uporno uništavana i omalovažavana samo zato što se nije odricala svoje istorije. U prvi mah sam bio skrhan, dotučen, razapet, ali Božjom promišlju sam se digao i nakon dve godine vratio u vrh.

- Inače, sada kako vreme odmiče i javljaju se nove činjenice o sistematskim dopingovanjima velikih sila, raznoraznim spletkama i zaverama, korupcijom onih koji su se zakleli na čast i poštenje, shvatam zašto sam kažnjen, jer sport, nažalost, nisu uvek samo vrhunska ostvarenja, već i globalna politika.

U sezoni 92/93. bili ste registrovani za košarkaški klub „Spartak“ iz Subotice i dva puta ste bili pobednik u Ol Stars takmičenju u zakucavanju. Da li ste nekada zažalili što niste ostali u košarci, kao finansijski daleko jačem sportu od atletike?

-Volim košarku, fenomenalan sam odbojkaš, talentovan za mnoge sportove, ali sam svestan da sam izabrao jedini pravi i mogući sportski put da bih bio to što sam bio i što jesam, a to je da budem skakač u vis! Novac mi nikada nije bio motiv!

Atletika u vaše vreme i atletika sada u nas i u svetu. Sličnosti i razlike?

-Svetska atletika je u velikoj krizi, ljudi koji su je vodili u poslednjih nekoliko decenija su je srozali na nedopustivo nizak nivo, i ja sa žaljenjem gledam na to. Ovo je moj sport, moj život, a nedostatak vizije sportskih čelnika su nas dovele do toga da se sada borimo za golu egzistenciju na prenatrpanom sportskom medijskom nebu, bežeći od pogubne istine i skrivajući se od odovornosti. Verovali ili ne, atletika u Srbiji ima jasniji cilj i jasniju sliku budućnosti od onih koji upravljaju našim sportom u svetu, i ponosan sam na to, ponosan da smo svetla tačka u ovom mraku u koje su nas drugi uveli.

Bliži se Evropsko atletsko prvenstvo u dvorani u Beogradu. Imamo svoje adute. Računamo i na medalje. Koliko i u kojim disciplinama?

- Neću i ne želim da prognoziram ničije medalje jer nemam svog sportistu-učesnika na ovom prvenstvu koga bih mogao prokomentarisati i čiji bih uspeh-neuspeh mogao prognozirati. Nezahvalno je i nemoralno govoriti u tuđe ime. Kao navijač ću cepati svoje glasne žice za svaku našu devojku i svakog našeg mladića koji obuku dres reprezentacije! Želim im svu sreću ovoga sveta!

Poznati smo kao gostoljubiv narod i sjajni organizatori velikih takmičenja. Kako animirati našu publiku da dođe u Kombank arenu i bodri takmičare?

- Ja sam kupio 20 kompleta karata, za svoju porodicu, sebe i svoje najdraže, siguran sam da će svaki iole sportski pismen čovek poželeti da dođe u Arenu i bude deo evropskog atletskog krema! I bodri naše asove! Ubeđen sam da će hala biti premala za sve zainteresovane! Voleo bih samo da se u jutarnjim časovima, kada su na program kvalifikaciona takmičenja, kapije Arene budu otvorene za naše školarce da besplatno uđu i uživo vide istinske heroje!

Ulaganje u sport. Kako i na koji način. Ima li modela u inostranstvu i da li su primenljivi kod nas u Srbiji ili je sve prepušteno slučaju, talentu i improvizaciji?

- Ulaganje u srpski sport mora da se reši jasnom zakonskom regulativom, da se nađe zajednički interes investitora (čitaj sponzora) i države. Samo tada će sport ponovo procvetati u punom sjaju. Ruku na srce, država Srbija je u poslednjih nekoliko godina enormno mnogo uložila u infrastrukturu i vrhunski sport, ostalo je nerešeno krucijalno pitanje, a to je školski sport. Tu treba jasna vizija , jer iz školskog sporta se stvaraju budući šampioni.

Može li i u Srbiji da se desi Tenis, ali u atletici, s obzirom da su oba individualni sportovi?

- Teško, iako su individualni sportovi, tenis i atletika nemaju baš mnogo zajedničkih tačaka. Pa sama atletika je simbioza desetak različitih sportova koje međusobno imaju vrlo malo zajedničkih komponenti. Iako laiku to sve izgleda isto, to nije čak ni slično... A komercijalno gledano, tenis je oduvek bio sport bogatih, dok se atletikom bave oni malo gladniji... Još mnogo vode treba da prođe ispod mostova da bi se ova dva individualna sporta medijski i finansijski izjednačila.