Zašto bi trebalo da se svi skinemo Đokoviću sa vrata?

Treneri i teniske legende bi trebalo da imaju malo više odgovornosti u svojim nedovoljno potkovanim izjavama, koliko god da (misle da) poznaju najboljeg srpskog tenisera. Zaslužuje on malo više poštovanja, zar ne?

Preporučujemo

"Bato, penzija".

"Sad lepo da nas ne brukaš, penzija i ćao".

"Vreme je za penziju. Ovakvim sramoćenjem ništa ne dobija".

Ova tri komentara nalaze se ispod izveštaja o porazu Novaka Đokovića u drugom kolu Australijan opena. Momak nije ni napunio 30 godina. I posle svega što je uradio, kako da ne pomisliš - je l' moguće ovo?

>>> PET razloga zbog kojih je Đoković ispao sa Australijan opena

Vidim, mnogi se utrkuju da objasne pad najboljeg srpskog sportiste svih vremena. Ponoviću - najboljeg sportiste koje je ova Srbija ikada imala. I dodaću - a da nije doprinela ni pet odsto tome.

Da, Novak Đoković više nije onaj isti vanzemaljac, za kog apsolutno nijedan teniser nije imao rešenje. Nekako sam stekla utisak da baš taj blistavi period jedne teniske ere naš zaboravni narod ipak neće zaboraviti. Iz turnira u turnir, skupio je više mečeva u karijeri i od svih članove "velike četvorke".

Te činjenice su i dalje tu: rekorder po broju masters titula, igrač sa najboljim odnosom pobeda i poraza u istoriji tenisa, sva četiri gren slema pehara su u jednom momentu bili u njegovim rukama (što se nije desilo od 1969. godine), jedini igrač koji je zaradio sto miliona dolara samo od turnira...

Osvajanje Rolan Garosa posle čak tri izgubljena finala turnira koji mu je jedino falio dovelo je do pitanja svih nas, a pogotovo Novaka: šta sad? Tu situaciju je najbolje objasnio u svojoj analizi Stiv Tignor, američki teniski konsultant i kolumnista, koji piše za “tennis.com” i Vimbldon.

"Za sportistu nije normalna situacija da mu ponestane ciljeva, ili prepreka koje mora da prevaziđe, i to se samom Đokoviću ne sviđa. Jedini protivnik mu je on sam, a to se često pokazalo kao najteži protivnik od svih".

Gde i kako pronaći motiv kada si ostvario sve za šta si se godinama trudio? Život posvetiš nečemu, penješ se na planine i onda odjednom- nema više. Osvojio si i Mont Everest. Uz dužno poštovanje svima vama koji prozivate Đokovića da "ide za parama" i što kupuje stanove po Americi, ali nešto nisam sigurna koliko vas bi se menjalo sa njim, s obzirom za kakvu se žrtvu opredelio od momenta kada je prvi put uzeo reket u ruke. Isto tako ne verujem da ste taj momenat "ima se, može se" isticali u prvi plan u komentarima kada je redom osvajao pehare, rušeći svoje najveće rivale kao da su u pitanju igrači za nekoliko desetina mesta ispod njega. Isti ti rivali pokazuju razumevanje za svaki respekt.

Da me ne shvatite pogrešno, recite šta mislite. Samo, Novak je zaslužio malo više poštovanja, zar ne? Komentari na portalima u trenucima razočaranja zbog neuspeha su, u krajnjem slučaju jedna manje bitna stvar. Ali posebna su priča izjave ljudi koji su sarađivali sa njim.

Posle džentlmenskog rastanka na kraju 2016. godine, Boris Beker se javio sa oštrijom kritikom Đokovića baš posle tog poraza od Denisa Istomina. "Bravo" za izabran momenat.

- Sve vreme je izgledao potpuno nonšalantno na terenu, a to nije Novak kojeg poznajem! Više bih voleo da ga vidim kako lomi reket, cepa majicu, čini nešto da pokaže emociju. Nije sramota gubiti mečeve - rekao je Beker. Ponovio je i da Novaku tenis nije bio prioritet, i da je to bio glavni razlog za kraj njihove saradnje. Da podsetim da je Đoković angažovao proslavljenog nemačkog gren slem šampiona ne da bi mu pomogao oko slajsa, već da bi ga psihički spremio za velika finala istih tih gren slemova. Bekerova uloga je, ispostavilo se, ispunjena, a poslednja izjava mi deluje kao činjenje usluge svetskim medijima...

Naši treneri i mnoge teniske legende bi trebalo da imaju malo više odgovornosti u svojim nedovoljno potkovanim izjavama, koliko god da (misle da) poznaju najboljeg srpskog tenisera. Već mesecima se provlače tri "goruće teme".

Da li stvarno treba da polemišemo o tome je ishrana problem Đokoviću? Zar bilo ko od nas bolje zna od Novaka i njegovog tima šta je najbolje za njega?

Da li stvarno treba da u prvi plan ističemo, priznaću, pomalo čudnog spiritualistu Pepea Imaza? Zar niko nije pomislio da Đokoviću treba "switch" u mentalnom pristupu tenisu - ili ne samo tenisu?

I na kraju, da li stvarno treba da licitiramo u kakve je privatne probleme Novak upao? Sa tim se bori svako od nas na svoj način - zašto ne bi i on?

Probajte da odgovorite na ova pitanja, i 'ajde da ostavimo čoveka malo na miru. Umesto da "batu" kog u zvezde kujemo već godinama, a ništa mu ne dugujemo, šaljemo u penziju...

(B.M. - b.mekic@telegraf.rs)