PET faktora za trijumf Zvereva nad Marijem!

Dobrim servisom i pratećim volejem je uspevao da se izvuče iz situacija u kojima je protivnik imao po tri brejk lopte (čak 62% spašenih brejk lopti

Iako je epska pobeda pedesetoplasiranog i starijeg od teniske braće Zverev nad prvim nosiocem turnira i aktuelnim svetskim brojem jedan, Endijem Marijem, prvorazredna senzacija i, kao takva, druga na Austrelijen Openu u razmaku od samo nekoliko dana – ovoga puta je nekima to bilo manje iznenađenje nego ono koje je servirao “stelt – igrač” Istomin protiv ponosa zemlje Srbije.

>>> Telegraf pitao Zvereva posle pobede nad Marijem da li ima poruku za Đokovića! Kad bude čuo odgovor Nole će ga obožavati!

Specijalno za Telegraf iz Melburna – Vuk Brajović

Naime, Telegraf.rs je predvideo da je ovakav rezultat izvestan, prateći sjajnu igru Miše Zvereva u dublu sa našim asom Zimonjićem u prvim kolima tog žreba.

Sa posebnim zadovoljstvom ćemo se pozabaviti sa pet razloga zbog kojih je Miša Zverev eliminisao Endija Marija u četvrtom kolu Austrelijen Opena 2017.

Prvi razlog: “Upalio” je strateški faktor iznenađenja – Zverev je igru protiv Marija od početka postavio potpuno drugačije od svega što inače imamo priliku da gledamo. Iako je do sada važilo uverenje da Marej voli da igra protiv levorukih igrača, i da protiv njih postiže dobre rezultate – Zverev je shvatio da to neće biti dovoljno uticajan “remetilački faktor” da bi se pobedio stameni Škot. Umesto da se upušta u “lemanje” loptice po sistemu “ja mogu jednu više od tebe”, lukavi nemac ruskog porekla je miksovanim, polu-jakim ali dubljim udarcima u razmenama, “čikao” Marija da napadne, i time mu oduzeo dosta snage. Marej je navikao da se “hrani” od snage loptica koje protivnici šalju ka njemu, i te “kontra-udare” iz defanzive doveo do savršenstva.

Ali, šta se desi kada protivnik krene da igra drugačije, kada u razmenama odigra 90% bekhend-slajseva, konstantno miksuje snagu i pravac udaraca, a onda izađe na mrežu i odigra drop-volej kao da mu je reket “od sunđera”? Zverev je, kako kažu klinci u kraju, “bacio Mareja u neznanje” primenom takve strategije – što je milionski svetski teniski auditorijum posmatrao sa izrazom totalne neverice tokom celog meča.

Jedino je Ivan Lendl video kuda sve ovo vodi, i bio još više namršten u Marejevom boksu nego što to inače biva – već od kraja prvog seta. A statistika je rekla svoje – u svim registrima osvojenih poena pri razmenama (0 do 4, 5 do 8 i više od devet udaraca u razmeni) ubedljivo bolji je bio upravo - Zverev.

Drugi razlog: Zverev je dobro rasporedio snagu – Nemoguće je odigrati meč na Grend Slemu protiv igrača impresivne fizičke snage i, za njega, trenutno najjačeg voljnog momenta u karijeri kao što je Marej – a da se ne računa na to da on može uzeti barem jedan set – pa i da mu “dibidus” ništa ne polazi za rukom. To je Zverev znao, ali i osetio – u drugom setu. Ono što je i Džim Kurijer u svom komentaru meča rekao posle tog dela igre je da je “kod Zvereva sve u redu”, i – iako je izgubio drugi set – njegova igra je ostala konstantna.

Zverev se povukao na “rezervni teniski položaj”, podneo ceremonijalnu žrtvu koja je njemu bila svakako više dobrodošla u ranijoj nego u kasnijoj fazi meča – i vodio računa o tome da “i dalje ima suvog baruta u cevi” za nastavak ovog asimetričnog dvoboja. Koliko je to bilo važno – ocrtalo se u rezultatu trećeg seta (ubedljivih 6:2 za Mišu), momentima kada je spašavao brejk-lopte u trećem i četvrtom setu, i održavao stečenu prednost hrabrom i virtuoznom igrom u odlučujućem setu.

Treći razlog: Fenomenalno je odigrao na mreži - … a za igrača koji gaji stil igre “servis-volej” i često voli da napadne čim odigra dublju loptu na protivnikov bekhend – to ne može biti važnije. “Nema veze to što je on izašao 118 puta na mrežu danas, već kako i šta je odigrao na toj poziciji,” bio je pun hvale Endi Marej za volej-igru protivnika na konferenciji za medije. Iako Marej važi za igrača koji voli da “ima metu” na mreži, Zverevovi voleji nisu išli tamo gde bi Marej voleo da budu, i njihovog “kreatora” nije pokolebalo to što su Marejeve paralele više puta “prozujale” pored njega. To je, evidentno, bila još jedna “sveta žrtva” – odnosno – kako je sam Zverev rekao na konferenciji za medije – “To je način na koji ja igram, jedini koji znam i šta sam danas nameravao da radim”. Srećom po njega, bio je - izuzetan.

Četvrti razlog: Servis ga je služio kada je najviše trebalo – iako je statistika uspešnosti prvog servisa i osvojenih poena na isti kod obojice skoro identična(66%, 66%-65%), Zverev je imao znatno bolji koeficijent između asova i duplih grešaka (7-2 naspram 10-6) i, naročito važno, osvojenih poena na svoj drugi servis (46% - 36%).

Dobrim servisom i pratećim volejem je uspevao da se izvuče iz situacija u kojima je protivnik imao po tri brejk lopte (čak 62% spašenih brejk lopti), dok je u tom registru Marej zaostao (53% spašenih, odnosno samo 38% konvertovanih). I kada se dešavalo da se igra posle servisa razvije – Zverev je osvajao poen u 10 razmena više nego što je to polazilo za rukom Mareju, statistički pokazatelj koji je veoma neuobičajen za jednog od najboljih igrača sa osnovne linije na svetu svih vremena. Mišin servis sa leve strane sa velikim “kikom” u stranu predstavljao je oružje protiv kojeg Marej nije mogao redovno da primenjuje svoj odličan ritern u dubinu, već je često morao da ga “juri” da bi ga uopšte i vratio – i time otvarao teren Zverevu za izlazak na mrežu i lakše poene u razmenama koje bi usledile.

Peti razlog: Fenomenalna fizička pripremljenost i srčanost – Da je bilo ko pre Australijen Opena rekao da će ovo biti turnir na kome će igra “servis – volej” doživeti renesansu - “penzionisana” promenom standardnih loptica na turneji sa bržih ka sporijim i pojavom Nadala, Mareja, Đokovića i plejade pripadnika njihove generacije i škole tenisa – verovatno bi bio ismejan. Jedan od razloga za to je i potrebna fizička pripremljenost da se igrač upusti u tu “avanturu” – to jest – da pored svega što savremeni stil igre sa osnovne linije iziskuje, smogne snage i ostvari mentalni fokus da istrčava i precizno odigrava ove izuzetno teške udarce, bez garancije da će se takav pristup isplatiti. No, Zverev nije mnogo mario za takve predrasude.

Igrač koji je, de fakto, već bio sa obe noge van profesionalnog tenisa – i u jednom periodu sveo svoje prisustvo na turneji na praćenje njegovih mladih naslednika kao “partner za razigravanje” na fjučersima i ostalim nižerazrednim turnirima po svetskim teniskim zabitima, u Melburnu “nije imao šta da izgubi”. I ne samo to, nego je – od teniskih “obračuna po teksaškoj prašini” do ponovnog nastupa na Grend Slemu u otmenom Melburn Parku – dokazao svetu i pokazao sebi da u njemu ima “još udarca”, i – izborivši do nedavno nezamislivu poziciju pedesetog igrača sveta odličnim nastupima krajem 2016. – sa izuzetnim samopouzdanjem “isporučio” svoju igru na terene na južnoj obali reke Jare.

Izbaciti drugog najopasnijeg servera teniske scene danas – Džona Iznera – ovako rano u žrebu turnira na tvrdoj podlozi – trebalo je da bude dovoljno veliko “upozorenje” teniskom “establišmentu” da se “zver otela kontroli” i da svi odreda trebaju da pripaze. “Odigrao sam peti set protiv Iznera u stanju delirijuma!” izjavio je Miša, Novakov i Endijev vršnjak – čije lice – iako danas ozareno – ocrtava toliko više iskušenja i muka nego što bi “teniskih” dvadeset i devet godina trebalo. Da li će ovaj šarmantni fajter, koga odlikuje “slovenska duša” (na terenu i sa svojim timom govori i dalje ruski) i lucidnost u nadigravanju – praćeni nemačkom voljom i izdržljivošću – imati priliku da bljesne u sledećem kolu i ostvari rezultat koji bi bio testament njegovom potencijalu sa početka – i neverovatnoj upornosti i samopouzdanju u aktuelnom momentu njegove vaskrsle karijere – to će biti pitanje kojim će se baviti ceo teniski svet u naredna dva dana.

A na pitanje dopisnika Telegrafa “Da li danas ima neku specijalnu poruku za Novaka?” – kome su Marejevom ranom eliminacijom svakako poboljšane šanse da se u predvidivo vreme vrati na prvo mesto rang liste – Miša Zverev se široko nasmejao i zagonetno rekao “Nadam se da se danas oseća veoma dobro!” Šmeker, nema šta!

(Telegraf.rs)