Ispovest momka koji je skautirao Jokića: Jedne stvari sam se plašio, ali se rizik Denvera na kraju isplatio (VIDEO)

Rafal Juc ima zadatak da putuje po Evropi i nađe savršene kandidate za NBA ligu. Ovo je njegova priča...

Nikolu Jokića nećemo gledati na ovogodišnjem All-staru, ali već dogodine bi mogla da bude druga priča. Tek kada je trener Denvera Majkl Maloun dao pravu priliku, srpski reprezentativac uspeva da pokaže sav svoj potencijal, zbog čega je svake večeri sjajnija, veća NBA zvezda.

Kada je Somborac iz Mega Leksa otišao u najjaču ligu na svetu, i u njegovom slučaju je postojala ona neizvesnost u vezi sa tim kako će se uklopiti u sistem, navići na stil igre, da li će se već posle jedne godine vratiti... jer su se mnogim stranim igračima, ne samo srpskim, upravo takve stvari dešavale.

Međutim, Jokić je stigao u klub koji je, ispostaviće se, samo čekao nekog košarkaša kao što je on.

>>> Ovaj momenat iz Londona niste videli: Jokić je pitao ima li koga iz Srbije, a odgovor je izazvao maestralnu reakciju (VIDEO)

Nagetsi su novi Sparsi, koji su "patentirali" dovođenje ne-američkih igrača sa Manuom Đinobilijem i Tonijem Parkerom. Danas, osim Jokića, u redovima Nagetsa su Italijan Danilo Galinari, Emanuel Mudiaj iz Konga, Jusuf Nurkić iz Bosne i Hercegovine, Huan Ernangomez iz Španije, a donedavno i Žofri Lovernj iz Francuske.

Od kada je Tim Koneli kao generalni direktor stigao sa svojim članovima 2013. godine u klub, počeo je obrt ka stranim igračima koje su ostali timovi propuštali.

- Teško je naći igrača tamo gde niko ne zna gde su. Ovih dana, uz društvene mreže, ne možete da propustite igrača - rekao je potpredsednik kluba i slavni Litvanac Arturas Karnišovas.

Svaki menadžer može da vidi čitavu karijeru igrača na svom laptopu za svega nekoliko sekundi. Problem koji sada postoji na skautingom na međunarodnom nivou je obrnut - sada je preveliki broj informacija dostupan.

- Vaša lista kontakata u svakom regionu mora da bude temeljna, jer sada igrači dolaze iz svakog dela planete. Morate da znate ljude, od trenera do direktora i agenata - objasnio je slavni Litvanac Karnišovas.

Koneli je dugo bio međunarodni skaut, a Karnišovas jedan od najboljih igrača u evropskoj košarci pre nego što je počeo karijeru u menadžmentu. I dalje redovno putuju "preko bare", ali njihov glavni čovek ovde je Rafal Juc, 24-godišnji Poljak, koji je vrlo brzo pokazao svoje kvaitete i prodornost.

- Rafal je najpopularniji lik u Evropi, povezan je sa svima tamo. Rano se afirmisao, a kada vam priča o nekom igraču, sednete i hvatate beleške - objasio je Elan Vinokurov, vlasnik jedne skauting i konsultantske firme za NBA timove.

Juc se zaljubio u košarku kao tinejdžer, ali je brzo shvatio da ne može da gradi karijeru kao igrač. Radio je u poljskom košarkaškom savezu već sa 17 godina, a onda se priključio stručnom štabu juniorske reprezentzacije. Potom se zaposlio u "Jurohupsu", najvećoj skauting agenciji u Evropi, gde je postao direktor. Pripremao se da završi fakultet 2014. godine kada je dobio poziv Denvera da radi za njih, sa svoje 22 godine.

- Prijatelji mi često govore da sam plaćen da gledam košarku i da to zapravo nije posao. Ipak, verujem da mnogi ljudi koji misle da je ovo kao san ne bi dugo potrajali u ovom poslu. Morate da bude strastveno zaljubljeni u košarku jer gledate hiljade utakmica tokom godine, a većina njih je daleko od NBA kvaliteta. To nije posao "od 9 do 5", morate da budete dostupni 24/7. Kada sam kod kuće, gledam makar dve utakmice dnevno, i u stalnom sam kontaktu sa trenerima, agentima, igračima i kolegama u SAD - rekao je Juc u intervjuu za "The Ringer".

Skauti za NBA ligu rade na dva fronta - procena i rangiranje igrača za draft, i praćenje najboljih mladih igrača.

- Iskusniji skaut mi je jednom prilikom rekao da kasnim onda kada primetim igrača u momentima kada se već pokazao. Morate da imate širu sliku kada procenjujete igrača van SAD. I ne samo njega, već trenera, konkurenciju, saigrače takođe. Zato mnogi NBA klubovi nemaju još hrabrosti da skautiraju evropske košarkaše - objašnjava Poljak.

Američki igrači su lako dostupni i vidljivi u okviru koledža, ali je prava umetnost naći nekog dobrog Evropljanina. Ne postaju svi u isto vreme profesionalci, od zemlje do zemlje zavisi kvalitet liga, odnos i rad sa igračima se isto tako razlikuje... U Jokićevom slučaju, koji je primećen kao igrač mladog kluba koji nastupa samo u Jadranskoj ligi, Juc nije sumnjao u igračke kvalitete, ali su pod znakom pitanja bile atletske karakteristike, i da li će uspeti da ih unapredi u NBA ligi.

- Nikola je bio klasičan primer igrača koji je kasno počeo da se bavi košarkom, naglo je porastao i trebalo mu je malo vremena da bi se izdefinisao kako treba. S njim smo rizikovali. Ali, ipak smo očekivali da će se razviti u vrhunskog igrača, i to se desilo ranije nego što smo nadali. Sve zasluge idu Nikoli. On je jedan od igrača koji ekstremno naporno radi i opsednut je košarkom - otkrio je Juc.

Poljak inače smatra da nije dovoljno da razumete igrača samo na terenu, i najbolji utisak stiče tek po upoznavanju igrača. Obraća pažnju na to koju fintu najviše voli, koliko diže u teretani, ali i kako komunicira sudijama, kako reaguje na tok meča dok je na klupi i sve ostale "sitnice" koje pokazuju njegov karakter.

- Svi mogu da vide vrlo brzo kako košarkaš igra. Sve ostale stvari su važne. I koliko god da to lako zvuči, ali treba da našete igrača koji voli da igra. To je prvi zahtev - objasnio je Karnišovas, a Juc je u jednoj slikovitoj rečenici opisao suštinu svog posla.

- Jednom mi je neko rekao: statistike su boje na slici, snimak priča priču, a tvoje oči drže pažnju za čitanjem.

(B.M. - b.mekic@telegraf.rs)