Bili su prosek pre dolaska kod Radonjića: Zvezdini centri o kojima priča Evropa

Boban Marjanović, Maik Cirbes, Ognjen Kuzmić oživeli svoje karijere u crveno-belom, pomogli sebi i klubu da bude to što je danas

Jedan od temelja uspeha Košarkaškog kluba Crvena zvezda poslednjih godina velikog uspona je savršen osećaj da izabre igrača na poziciji "petice". 

Preporučujemo

Dejan Radonjić i njegovi saradnici u stručnom štabu gotovo da su bez greške do sada birali centre, sa izuzetkom Sofoklisa Skorcanitisa, i kao po pravilu svaki je na svoj način utisnuo snažan pečat na uspehe i slavlja crveno-belih.

Sa Bobanom Marjanovićem, dovedenim iz Mege (2013/2015) Zvezda je podigla standarde i ono što je odlika velikih: strogo ih se pridržavala i posle odlaska gorostasnog centra u NBA ligu. "Mačke u džaku" nisu mogle da prođu na Malom Kalemegdanu, već samo kvalitet. Naravno, u granicama finansijskih mogućnosti.

- Niko posle Bobija neće biti dovoljno dobar, teško ćemo opet imati takvog centra - takvi i i slični komentari opterećivali su navijače kada se postavljalo pitanje novog čuvara Zvezdinog reketa.

Marjanovićevu ulogu najpre je sjajno preuzeo pokretniji Maik Cirbes (2014/2016), a njegovu Ognjen Kuzmić čiji je letošnji dolazak zvezdaškim krugovima propraćen uz skepsu i sumnjičavost, jer je imao loše sezone u Golden Stejtu i Panatinaikosu, ali se bivši reprezentativac Srbije igrama nametnuo kao jedan od lidera aktuelnog sastava, i što je za sve najvažnije, igra sve bolje.

Kuzmić ni u jednom timu u kojem je igrao pre Zvezde nije imao važnu ulogu, ali ni to nije bila prepreka da ga Zvezda izabere. Isto važi i za Cirbesa koji je imao ulogu drugog centra u nemačkom Bambergu. U Zvezdi, oni su eksplodirali! Zajedničko za sve njih je da su u Zvezdu stigli posle sezona u kojima su tek nagovestili potencijal, a sva trojica su punu igračku afirmaciju stekla upravo kroz Radonjićev sistem.

Priča o Radonjiću i njegovom prepoznavanju vrhunskog centra nije novijeg datuma.

Još dok je kao trener početnik vodio Budućnost umeo je da "nanjuši" potencijal u visokim igračima. Jedan od njih bio je i sadašnji centar Orlanda Nikola Vučević sa kojim je sarađivao 2011. godine, pre nego što se Vučević otisnuo "preko bare".

- Dejo je veliki radnik, zna da izvuče maksimum iz igrača i da mu podigne samopouzdanje. Voli da pruži šansu mladima. Tako je i meni, i to kada mnogi u Crnoj Gori nisu verovali u mene - biranim rečima Vučević je nedavno pričao o svom odnosu sa trenerom.

- Drago mi je da napravio veliki uspeh sa Zvezdom, što je samo još jedan dokaz njegovih trenerskih kvaliteta. U teškim uslovima u odnosu na ostatak Evrope, uspeo je da Zvezdu podigne na visok nivo - dodao je.

Još jedan centar "na glasu" koji je prošao kroz Radonjićeve ruke je i Bojan Dubljević, već godinama uzdanica Valensije. I on je, poput svih gore navedenih veliki iskorak u karijeri napravio upravo tokom rada sa sadašnjim trenerom Crvene zvezde. Bilo je i priča da bi njih dvojica mogla ponovo sarađuju kada se pojavila potreba da Zvezda angažuje centra, ali to se nije dogodilo.

- Dubljević je kvalitetan igrač, dobar čovek i meni jako, jako drag, ali on je u Valensiji i to je to - rekao je Radonjić o svom đaku.

(Telegraf.rs)