Fudbaler Zvezde preporučio štopera Grofu Božoviću: Brz, odličan, niko ne može da prođe pored njega...

Mladi Luka Adžić zna kakvo blago čuči u Zvezdinoj omladinskoj školi

Luka Adžić je jedan od fudbalera koji predstavljaju budućnost Crvene zvezde!

Preporučujemo

Od njega se očekuje da u narednom periodu zablista i pokaže da zašto je u finišu polusezone dobijao šansu, ali niko nije mogao da pretpostavi da će mladi ofanzivni vezista ''imati i ulogu skauta.''

Naime, u intervjuu za zvaničan sajt crveno-belih Adžić je otkrio ko bi mogao da bude stub odbrane kluba. U pitanju je Nikola Pejović.

- Pejović je moj najbolji prijatelj još iz perioda kada smo zajedno igrali za petliće. Ne zato što mi je prijatelj, već zato što je vrhunski igrač, njega vidim u budućnosti kao Zvezdinog štopera. Smatram da našoj ekipi nedostaje baš takav igrač, brz je, odličan u odbrani, pored njega protivnički igrači ne mogu da prođu. Odlično se razumemo na terenu. On je igrao desnog štopera, a ja levo krilo i svakom prenosnom loptom je išao na mene - rekao je Adžić i dodao:

- To smo uvežbali i odličan smo tandem, zato bih i voleo da njega vidim u prvom timu. Naravno, zna se ko pravi planove i dovodi igrače u seniorsku ekipu, ali siguran sam da ukoliko bismo igrali zajedno, uz Romanića, Cvetkovića sa kojima se takođe odlično razumemo i igramo dugi niz godina, stvarali bismo neku harizmu i dobru atmosferu na terenu kao kada su u prvom timu bili Grujić, Jović i Jovanović, taj neki trio iz omladinaca. Publika to ume da prepozna i pozdravi i zaista bih voleo da se jednog dana zajedno nađemo u prvom timu.

Godina koja je na izmaku za Luku Adžića nije počela na najbolji način i ni sam nije verovao da će mu njen kraj doneti velike uspehe.

- Bio sam jako srećan kada sam početkom godine saznao da ću zimske pripreme provesti sa prvim timom. Sve je krenulo idealno za mene, međutim dogodila mi se povreda ligamenata kolena zbog koje sam morao da napravim malo dužu pauzu. Za mene je to bio jako težak period, nije lako vratiti se posle operacije, ali naporno sam trenirao i radio i sve se to na kraju isplatilo. Imao sam sreće da me je operisao vrhunski tim stručnjaka u Rimu.

- Svakog meseca odlazio sam na kontrole, i doktori su bili izuzetno zadovoljni napretkom koji sam postizao. To je bilo šest meseci mukotrpnog rada, dva puta dnevno sam trenirao po nekoliko sati. Taj period života nikada neću zaboraviti i znam da je sav napor koji sam uložio doveo do toga da mi kraj godine bude kao iz bajke. Poziv za prvi tim, debi i pobedonosni gol učinili su da zaboravim sve loše što mi se na početku dogodilo.

I pored povrede, na zimskim pripremama je stigao da iskusi kako to izgleda biti  deo prvog tima Crvene zvezde.

- Bilo je nekoliko nas omladinaca, tek smo ulazili u prvi tim i susretali se sa ozbiljnijim pripremama. Svakako je bilo lepo iskustvo za nas, videli smo kako izgleda igranje sa seniorima, pokupili neke dobre navike od njih. Lično sam najsrećniji što sam imao prilike da treniram sa Kataijem koji je zaista majstor sa loptom. To što on ume je prirodni talenat, ne može da se nauči, ali značilo mi je da gleam kako on igra i da kroz razgovor dobijem neke savete. Sebe u budućnosti vidim na njegovoj poziciji, slični smo igrači i nadam se da ću i ja sa toliko uspeha nositi crveno-beli dres.

Letnji period Adžić je iskoristio da se što bolje pripremi za Omladinsku ligu u kojoj je ostvario odličan učinak.

- Tokom letnjih priprema nisam bio deo prvo tima, upravo zato što zbog povrede još uvek nisam bio dovoljno spreman. To vreme iskoristio sam da se što bolje pripremim za početak Omladinske lige. Mnogo mi je podiglo samopouzdanje to što sam znao da i u prvom timu računaju na mene, kada mladi igrač vidi da je u budućnosti i on projekat kluba to mu svakako mnogo znači. Na samom početku sezone nisam bio standardan, polako sam se vraćao u igru posle povrede. U tih prvih pet ili šest utakmica kada sam ulazio sa klupe ekipa je tražila formu, nismo još uvek bili uigrani. Već nakon nekoliko kola kada sam počeo standardno da igram sve je bilo mnogo lakše.

- Dugo se poznajem i igram sa Lukom Ilićem, Lazarom Romanićem, Stefanom Cvetkovićem i odlično se razumemo, kada smo svi zajedno na terenu delujemo kompaktno i beležimo dobre rezultate, što smo i pokazali svojim igrama pred kraj jesenjeg dela šampionata kada smo i dostigli vrhunac. Ova polusezona je bila odlična za ekipu, kao i za mene lično. Računao sam da će mi ovih šest meseci biti jako teško, da ću i dalje osećati bolove u kolenu, ali sve je ispalo mnogo bolje nego što sam se nadao.

Zapaženu ulogu kapiten Zvezdinih omladinaca imao je i u meču protiv Čukaričkog kada je maestralnim soloprodorom prošao nekoliko protivničkih igrača i asistirao Lazaru Romaniću (pogledajte u priloženom videu na 2:13).

- To je sigurno jedna od utakmica koju ću dugo pamtiti, ne samo po pobedi, već po mnogobrojnim pohvalama koje sam dobio zbog te asistencije. Romanić i ja se odlično razumemo, obojica smo dugo u klubu i igramo zajedno. Zaista mi je dobar prijatelj i uvek gledamo da što bolje sarađujemo na terenu, da ljudi vide da imamo tu „žicu” i nešto zajedničko na terenu.

- Taj prodor protiv Čukaričkog je neki moj momenat inspiracije koji dobijam na utakmicama. Video sam da je on u boljoj poziciji da postigne pogodak od mene i u takvim situacijama uvek asistiram. Kada imam prostora da sam završim ne plašim se da preuzmem odgovornost i sam završim akciju. Ipak niko posle utakmice ne pita ko je namestio gol, već koji je rezultat i ko su strelci.

Izuzetnu čast za Adžića predstavljalo je i to što je ove sezone poneo kapitensku traku.

- Od samog starta kada sam došao u Zvezdu bio sam kapiten. Iako sam najmlađi od igrača koji su moje godište najduže sam u klubu. Bilo je perioda i kada je traka menjala vlasnika, što je normalno, ali uvek sam bio tu. Zato mi je posebno i značilo što sam ove sezone ponovo bio kapiten u omladincima. Ovo je jedini klub u kojem sam igrao, došao sam sa nepunih šest godina.

- Tada je Toma Milićević formirao bazu igrača i mislim da su najmlađa bila generacija '95. Iako su bili tri godine stariji od mene lepo sam se uklopio u ekipu. U klubu sam dočekao i generaciju '97. gde su bili Jović, Jovanović, Stojanović i igrao sa njima dok se nije oformila ekipa od mojih vršnjaka.

Uz Uroša Račića jesenji deo prvenstva provodio je i na treninzima sa prvim timom.

- Na početku sezone, osim što smo trenirali, nismo imali veću ulogu u ekipi. Radili smo naporno i čekali svoju šansu ukoliko ekipi zatrebamo. Kako je vreme odmicalo ispostavilo se da možemo da pomognemo timu što se videlo na pred kraj, ali mislim da ćemo tek u nastavku sezone moći da pokažemo sve svoje kvalitete. Do sada su nas gledali kroz senku omladinaca, kao još uvek neiskusne igrače, ali mislim da će se to vrlo brzo promeniti - jasan je bio Adžić.

(Telegraf.rs)