Vanvremenski intervju Harisa Brkića u Tempu 1996. godine: Žao mi je što je ovo nesigurno vreme, okruženi smo kriminalom (FOTO)
Zaboravljene rečenice tada 22-godišnjeg momka koji je najavljivao veliku karijeru
Haris Brkić - ime koje nikada neće izbledeti, pogotovo ako pitate navijače Partizana!
Na današnji dan, pre tačno 16 godina, talentovani jugoslovenski košarkaš ubijen je ispred dvorane Pionir tokom treninga koji su crno-beli imali. Izašao je napolje i više se nije vratio...
Samo četiri godine pre toga, dok je u prvom navratu nosio dres Partizana, rekao je u intervjuu za Tempo ''Sada mi je dobro, biće još bolje''.
Upravo na taj intervju koji je dao pre, sada već, 20 godina Telegraf vas podseća u specijalu posvećenom godišnjici smrti Harisa Brkića.
>>> Prošlo je 16 godina, a ta 2 pucnja u Harisa Brkića i dalje odjekuju! (VIDEO)
>>> Nikola prekida trening, trese se i govori: "Pucali su na Harisa"! (VIDEO)
>>> PLAKAO SAM KAD SU UBILI HARISA: Radonjić na ivici suza govorio o svom nekadašnjem cimeru (VIDEO)
>>> Kad kažem HARIS, osmeh je na licu... Ali je drugačije, u duši... (VIDEO)
O njemu je govorio o odlasku iz Sarajeva koji ga je spasio lošeg društva, dolasku u Partizan, telefonima koje je obećao Aleksandar Tijanić, manama, vrlinama...Ali pre svega onom legendarnom finalu sa BFC-om iz Beočina.
Podsetimo, Partizan je tada gubio sa 2:0 u seriji i uspeo je prvi da stigne do tri pobede. Brkić je u četvrtom meču udario protivničkog igrača.
- Ispao sam iz koloseka, nisam izdržao. Nije mi jasno šta mi bi. Ne znam kolika će biti kazna, ali znam da sam naučio lekciju. Ostavio sam drugove na cedilu kada sam morao da budem s njima. Ne mogu da se zakunem da to više nikad neću uraditi, ali ću se truditi da više ne dođem u takvu situaciju. Mogli smo da izgubimo titulu na toj utakmici i nikada sebi ne bih oprostio - rekao je Brkić za Tempo pre 20 godina.
U Partizan je došao iz Sarajeva, tačnije iz Bosne. Ljudi koji su ga poznavali pripetili su da se Haris promenio po dolasku u crno-belo jato. VIše nije bio razmažen.
- Sreća moja što sam otišao iz Sarajeva. Nikad od mene ne bi ništa bilo, pogotovo ne košarkaš. Znaš kako je. Društvo, moj grad, jedinac...Dušu dalo za propadanje - rekao je Brkić i obrazložio svoju transformaciju:
- Nevolja me naterala. Buknu rat, ja kod bake u Požarevac. Shvatim da najbolje od svega, ipak, znam da radim - košarku. Dođem u Partizan na probu i oni mi predlože kaljenje u Čačku. Šta ću, prihvatim. Sada vidim da je to najboje bilo za mene. Tamo nikog nisam poznavao, društvo nije moglo da me odvuče...
To ''društvo'' je vrlo lako mogao da stekne po povratku u Beograd. Međutim, nije.
- Nemojte osuđivati mladu generaciju. Ostavljena je sama sebi. Da se odvoje od roditelja ne mogu, da zarađuju za život ne mogu, da izlaze ne mogu...Zato mnogi odlaze glavom bez obzira. Okružen sam sportistima, oni žive bolje od drugih, pa to sve toliko ne osećam. Ipak, žao mi je što ovo više nije sigurno vreme. Što smo okruženi kriminalom. A taj kriminal raste zato što je ljude muka naterala na to. Ne verujem da bi neko iz dobrog otišao u pljačku - jasan je bio Brkić.
Brkić je tokom intervjua otkrio i zanimljivu nagradu koju su košarkaši Partizana trebalo da dobiju posle pobede u finalu.
- Direktor BK Televizije Aleksandar Tijanić obećao je čitavoj ekipi, ukoliko osvojimo titulu, da će nam pokloniti mobilne telefone. MOram priznati da jedva čekam. Onda će dosta toga da bude lakše - bile su Brkićeve reči.
O manama i vrlinama, šta je voleo, a šta ne...
- Najvažnije je što sam smiren. Teško me je iznervirati. Nervira me ljudska nemarnost, kašnjenje, kao i kada me probude popodne. Lako se prilagođavam svemu, nemam komplekse i ne volim da menjam bioritam. Ne volim slavlja, rođendane, skupove... Da sam u centru pažnje.
- Trošio sam novac na garderobu. Na ''501'' ili ''riplej''... Košulje i majice kupujem zato što mi se sviđaju a ne zbog firme. Ne patim od toga. Nisam ljubitelj ni odela i kravata.
U trenutku kada je ovaj intervju rađen, Brkić je imao još dve godine ugovora sa Partizanom. Na pitanje ''šta onda'', rekao je:
- Čekajte da prvo prođu te godine. Otkud znam šta će se sve izdešavati. Evo, opet nas čeka Evropa.
Evropu je umalo pokorio u sezoni 1997/98 kada je Partizan igrao fajnal-for, da bi u sezoni 1999/2000 nastupao za Budućnost. Crno-beli dres je obukao krajem 2000. godine, odigrao još tri zvanične utakmice i, nažalost, tog 15. decemba otišao na put bez povratka.
Bio je to veliki udarac i za jugoslovensku košarku...
Sve intervuje koje smo spremili povodom godišnjice tragične smrti Harisa Brkića naći ćete klikom >>> OVDE.
(M. M)