PLAKAO SAM KAD SU UBILI HARISA: Radonjić na ivici suza govorio o svom nekadašnjem cimeru (VIDEO)

Dejan Radonjić je za Telegrafov specijal evocirao uspomene na Harisa Brkića, 16 godina posle njegovog ubistva, a emocija sa kojom je govorio na pomen njegovog imena retko kada je mogla da se vidi na licu trenera crveno-belih u javnim nastupima

Šokrani su bili svi zbog ubistva Harisa Brkića, od njegovih saigrača, bivših saigrača, košarkaške javnosti, navijača, do svih građana Srbije i šire. Zato, uspomena na njega nikada ne sme da izbledi, i Telegraf se potrudio da to bude tako i na godišnjicu strašne tragedije pričali smo sa članovima Harisove porodice, prijateljima, bivšim saigračima...

Preporučujemo

>>> Prošlo je 16 godina, a ta 2 pucnja u Harisa Brkića i dalje odjekuju! (VIDEO)

>>> Mnogi su bili na probi u Partizanu, ali kada se pojavio ON, znali smo da je pravi! Neispričana priča o Harisu Brkiću (VIDEO)

>>> Nikola prekida trening, trese se i govori: "Pucali su na Harisa"! (VIDEO)

>>> Kad krene na prodor znali smo da je koš+faul! Zašto niko od klinaca ne izvodi "Harisov ulaz"? (VIDEO)

Jedan od njih bio je i Dejan Radonjić, trener Crvene zvezde, a nekada klupski kolega Harisa Brkića, kada su u Budućnosti branili boje podgoričkog kluba. Nekoliko meseci pre tragičnog ubistva, Radonjić i Brkić su delili sobu na pripremama.

Dejo je o svom nekadašnjem cimeru pričao sa jasno izraženom emocjom na licu, delovalo je da mu se oči na pomen teških trenutaka o Harisu pune suzama i da bi svakog trenutka mogao da zaplače. Kao što je plakao kada je čuo vest o njegovom ubistvu, što je i priznao u intervjuu za Telegraf.

HARIS I JA SMO BILI CIMERI MESEC DANA, BIO JE SJAJAN MOMAK - POSEBAN NA TERENU, ALI I VAN NJEGA

Kakva je vaša prva uspomena na Harisa Brkića, bili ste saigrači. Kakav je bio kao igrač, kao saigrač, kakav je bio momak?

- Želim da kažem da je Haris bio jedan sjajan momak. Da je bio vanserijski talentovan igrač, ali eto, nažalost, nije uspeo do kraja da pokaže sve što je mogao, a ja sam imao prilike da igram s njim i da to sve vidim. Sticajem okolnosti, viđali smo se i češće od toga, jer smo živeli u istoj zgradi, dva ulaza pored.

- Nekoliko meseci pre nego što se to desilo, zbog okolnosti u trenažnom procesu u Podgorici, gde smo morali da odemo na neke predpripreme van grada, bili smo zajedno cimeri skoro mesec dana. Tako da i dalje mnogo toga pamtim vezano za njega.

Možete li da se setite neke anegdote za to vreme dok ste bili cimeri? Šta posebno pamtite kada je on u pitanju?

- On je bio poseban na terenu, ali je bio takav i van terena. Sjajan za druženje, uvek je bilo interesantnih momenata i detalja. Razgovarali smo mnogo o stvarima koje su vezane za košarku, ali i van toga, ne bih sada nešto posebno izdvajao.

KRENUO SAM KA HOTELU U KARANTIN I ZAZVONIO JE TELEFON...  ČUO TU UŽASNU VEST, BILO JE I SUZA

Da li vam se nekada žalio na neki problem?

- Ne, on nije bio taj tip. Sve i da je nešto trebalo, mislim da to ne bi uradio, jer jednostavno nije bio takav. S obzirom na to da smo mnogo vremena provodili zajedno, nisam stekao utisak da postoji bilo kakva problematika.

Možete li da se setite tog trenutka kada su vam javili da je upucan, gde ste tada bili?

- Mi smo tih godina, pred svaki meč u Podgorici išli u karantin u hotel Crna Gora... Ja sam od kuće krenuo prema hotelu i zazvonio je telefon... Stigla je ta užasna vest. Kada smo došli tamo u hotel svi su pričali o tome. Nisam znao detalje, oni su bili upoznati već više. Bilo je užasno svakako.

Bilo je i suza?

- Jeste, bilo je - odgovorio je Radonjić, a delovalo je da bi mogao svakog trenutka da pusti novu.

Da li je to jedan od najtežih momenata u vašoj karijeri?

- Jedan stvarno težak momenat koji je po lošem ostao u sećanju do kraja života.

NIJE TRENIRAO PRED MEČ SA FORTITUDOM (JEDAN OD NAJJAČIH TIMOVA TOG VREMENA) I ODEMO U ITALIJU I ON IH BEZ TRENINGA SAM POBEDI

Koliko je teško izvesti taj njegov čuveni produženi korak, taj Harisov ulaz?

- On je do te mere bio talentovan da je u svakom trenutku mogao da pronađe rešenje za sve situacije. To su bile stvari za koje u tom trenutku mislim da nije bilo igrača koji su mogli da sve reše. Sećam se dobro situacije da je u nekim našim situacijama teškim i utakmicama u Evroligi, da je trebalo da idemo u Italiju da igramo protiv Fortituda, koji je tada bio sa fenomenalnim timom, gde se nije znalo ko je bolji od kog igrača. Dobili su nas u prvom delu i mi smo išli tamo posle neke pauze. On i ja smo bili van trenažnog procesa. Ja sam bio bolestan, a on nije trenirao.

- I odigrali smo jedan meč koji je bio tada najveće iznenađenje u dužem periodu, ne samo te sezone. On je u poslednjoj četvrtini maltene šest situacija rešio na neverovatan način, ne samo tim njegovim čuvenim potezom, nego i na druge načine. Rešavao situacije, dao 12 odlučujućih poena za pobedu, posle maltene prvog treninga ujutru na dan utakmice da tako nešto uradi... Ali on je bio to, on je mogao to, imao je to u sebi. On je bio takav, mogao je da igra protiv najboljih igrača i da bude bolji od svih.

BIO JE IGRAČ KOJI JE TREBALO DA OBELEŽI EPOHU, TAJ HARISOV ULAZ NI DANAS NE MOŽE SVAKO DA IZVEDE

Koliko je teško bilo braniti taj Harisov ulaz, verovatno ste tokom treninga to pokušavali?

- Nažalost, ta karijera je prekinuta... On je bio igrač koji je trebalo da obeleži jednu epohu, imao je to u sebi i bilo je uživanje gledati sve to na treninzima što on može da izvede.

Zašto se taj ukršeni korak ne praktikuje toliko često u modernoj košarci?

- Mislim da su malo i pravila otežala situaciju, sve se češće to sudi da su koraci, a on je po tome bio prepoznat, i to nije mogao svako da izvede, niti danas može svako da izvede, posebno ne onako kako je on to mogao.

Kako komentarišete to da se 16 godina kasnije još ne zna koji je motiv, ni ko je počinilac tog zločina?

- Ne znam, ne bih mogao to da komentarišem jer nisam u materiji, ali nadam se da će to da se reši, posebno zbog njegovih roditelja - završio je Dejan Radonjić.

Sve intervuje koje smo spremili povodom godišnjice tragične smrti Harisa Brkića naći ćete klikom >>> OVDE.

(Dušan Uštević)