VULKAN EMOCIJA kod Kuzmanovića i Rakočevića kada su pričali o pokojnom drugaru (VIDEO)

Prijatelji i saigrači pokojnog Harisa Brkića pričali o stvarima koje malo ko zna iz perioda njihove zajedničke igre u Budućnosti

Šesnaest godina se svakog 15. decembra postavljaju uvek ista pitanja na koja odgovora nema. Jedino što Srbija za sad može da uradi jeste da neguje uspomenu o jednom od najboljih košarkaša koje je imala, a čiji je život prebrzo i tragično završen.

Preporučujemo

Haris Brkić bio je mlad i perspektivan, prevashodno poseban momak. Saigrači sa kojima je igrao i dan-danas ga takvim opisuju.

>>> Prošlo je 16 godina, a ta 2 pucnja u Harisa Brkića i dalje odjekuju! (VIDEO)

>>> Mnogi su bili na probi u Partizanu, ali kada se pojavio ON, znali smo da je pravi! Neispričana priča o Harisu Brkiću (VIDEO)

>>> PLAKAO SAM KAD SU UBILI HARISA: Radonjić na ivici suza govorio o svom nekadašnjem cimeru (VIDEO)

>>> Vanvremenski intervju Harisa Brkića u Tempu 1996. godine: Žao mi je što je ovo nesigurno vreme, okruženi smo kriminalom (FOTO)

- Kao igrač, bio je mađioničar u neku ruku. Izrazito talentovan, igrač koji iznenadi svojim potezom koji niko od nas do tad nije ne video, iako smo svaki dan na treningu bili sa njim. Imao je jako dobar prodor, bio je snalažljiv, eksplozivan. Dosta miran i tih, uvek pozitivan. Sećam ga se po tim njegovim produženim koracima ispod koša, po neverovatnom "faul koš važi" akcijama, i kad je bilo bitno, uvek je dobro igrao - rekao je u razgovoru za Telegraf.rs, Igor Rakočević.

Naš proslavljeni reprezentativac je sa Brkićem delio svlačionicu Budućnosti.

- Ja ga nisam znao toliko blisko, jer sam bio dosta mlađi od njega kad sam došao u klub. Uvek je bio prijatan, povučen, fin, nikad nije pravio probleme ni sa kim na treningu, podržavao je saigrače. Da li je igrao malo ili puno, nikada se nije bunio. Jednostavno, bio je neko kog uvek možeš da zagrliš i da mu kažeš nešto. Meni je i par saveta dao. Ono što je meni ostalo upečatljivo, kada se sve to desilo, odlučio sam u njegovu čast na nosim njegov broj 8 do kraja karijere, iako sam do tada nosio 6 u Crvenoj zvezdi.

- Kad sam to odlučio, meni je sve krenulo. Ne znam da li me je njegova energija gurala kroz karijeru, ali jednostavno jako sam ponosan da sam makar nekim gestom uvek njega to držao. To što se desilo bilo je jako teško je katastrofalno i teško za podneti.

Kako je moguće da današnji klinci nemaju te lucidnosti u igri kao što je Haris imao?

- Današnji treneri nažalost u neku ruku, nesvesno ili svesno, ubijaju talenat. Više vole neku tvrdu, agresivnu igru, a ne opraba će toliko pažnja na talenat, kao što je to recimo u Americi. Drugi problem je što su par pravila u smislu suđenja katastrofalna. Čovek ne može više da napravi roling i uhvati loptu u isto vreme. Time se osakatio najtalentovanije košarkaše za jedan od najlepših poteza u košarci. Isto važi i za taj produženi korak, gde bi odmah sigurno sudili korake, i to više niko ne radi - objasnio nam je Rakočević.

KUZMANOVIĆ: HARISU JE OSTALA JEDNA ŽAL

Zajedno sa Brkićem u vreme najveće dominacije Budućnosti igrao je i Vladimir Kuzmanović.

- Izvanredan. Jedan od onih igrača za kog ne možete da verujete da ste sa njim u ekipi. Nikad nisam krio divljenje prema tome šta je radio. Ne kažem da nije bilo još takvih igrača, i prosto je imao jednu dimenziju čuvenog produženog koraka, to je adio najbolje. Jak na driblingu, u šutu... preteča modernih igrača. I verovatno jedan od najtragičnijih dana u srpskoj košarci. Zaista imam jedno lepo sećanje, što sam igrao sa njim godinu dana, što smo se uklopili u ekipu koja je još rekorder po broju pobeda u nizu - rekao nam je Kuzmanović.

U sezoni je ekipa ostvarila svih 27 pobeda u šampionatu SRJ.

- Nekako se uvek šalimo kad se prisetimo tih dana i kažemo da su nam treninzi bili jači od većine utakmica. Neretko smo Haris i ja bili u suporotnim petorkama, i bio je izazov igrati protiv njega - rekao je Kuzmanović, i potanko nam objasnio kakvo je prijateljstvo imao sa Brkićem.

- Dosta je povučen, imao je drugačije faze, nije svaki dan bio isti. Ako nekad nije raspoložen, nikog drugog ne ugrožava time. Imao sam jednu dozu bliskosti sa njim, jer smo i on i ja noći provodili uz kompjuter igrajući igrice. Pa se dešavalo u pola tri ujutru da zazvoni telefon, on se iznervirao što mu je zablokirao kompjuter, pa sedne u kola. I onda obojica osvanemo na treningu posle neprospavane noći. Bio je zabavan, duhovit.

- Mislim da mu je ostala neka žal što nije uspeo da se probije u reprezentaciju, apsolutno mislim da je kvalitetom to zaslužio. Čovek sa kojim nisam imao problem ni u igri, ni na terenu, nikakve prljavštine, uvek dobra komunikacija u društvu. I dalje neverica da ga nema...

Tog užasnog dana pre 16 godina se Kuzmanović jasno seća.

- On je već prešao u Partizan, i prvo nismo razumeli o čemu nam pričaju, jednostavno nismo mogli da prihvatimo informaciju, mislili smo da je pogođen jer je slučajno bio tu. Usijani su bili telefoni, tu je svako svakoga zvao, i samo smo sedeli i čekali da čujemo šta je. Onog momenta kad smo saznali zvanično šta se desilo, ja sam bio prilično van sebe, u smislu nisam mogao da verujem, i sve sam čekao da to neko demantuje ili javiti da je njemu bolje. Pa su stizale detaljne informacije, i ja tu noć nisam spavao.

- Do pre mesec dana smo bili saigrači, i nisam mogao da prihvatim da mu se to desilo. Verovali smo da to što je bio jak sportista da će biti dovoljno da se oporavi, nažalost tri dana kasnije smo čuli da je preminuo.

Nekadašnjem Brkićevom saigraču posebno je teško pala utakmica koju je Budućnost morala da odigra bukvalno dan posle smrti bivšeg saigrača.

- Ali taj osećaj da smo mi morali sutradan da odigramo utakmicu (Partizan nije morao)... potpuno prazan. Izašli smo na teren, a meni je on konstantno bio u glavi. Sve vreme sam razmišljao čega se sve odrekao, šta je sve prošao, koliko je taj profesionalno život bio težak... koliko ljudi to ne vide, nego samo one bolje stvari. Toliko odricanja, i da mu se desi to što mu se desilo, ne mogavši da shvatim zašto se to desilo. Tu utakmicu smo odigrali bedno, iako smo pobedili. Najporaznije mi je bilo kad je neko iz publike dobacio da smo bili nikakvi i da se vučemo po terenu. Bio sam u momentu... ne baš da prekinem karijeru, nego da odem od svega toga dok se ne zaželim košarke.

Sve intervuje koje smo spremili povodom godišnjice tragične smrti Harisa Brkića naći ćete klikom >>> OVDE.

Razgovore vodio: Đorđe Radivojević

(Telegraf.rs)