Igrač Čapekoensea je stigao u bolnicu i tražio da umre: Potresne ispovesti spasilačkog tima posle avionske nesreće

"Posle potrage, naši ljudi nisu mogli da dođu sebi od svega što su videli, pa su morali da razgovaraju sa psiholozima," otkrio je jedan od članova Crvenog krsta

Svet se skoro neće oporaviti od bola zbog avionske nesreće u Kolumbiji u kojoj je živote izgubila 71 osoba, među kojima je gotovo ceo tim i stručni štab fudbalskog kluba Čapekoense.

Žrtve se oplakuju, i iz dana u dan stižu novi detalji o uzrocima pada aviona i svedočenja o tome šta se dešavalo po padu aviona.

Svoje iskustvo, prilično uznemiren, ispričao je Antonio Valensija, član logističkog tima koji je na aerodromu u Medeljinu trebalo da se pobrine za delegaciju Čapekoensea.

>>> Biće tim i na nebu: Ovo je najpotresnija slika pred zajedničku sahranu fudbalera Čapekoensea (FOTO)

- Javljeno nam je da neće krenuti iz Sao Paulo Guarulosa, već iz Bolivije. Dolazak aviona je bio predviđen između 20 i 21 čas. Sa kontrolnim tornjem smo komunicirali zbog promene leta, i rečeno nam je da će sleteti oko 20.45. Posle nekog vremena smo videli da nešto nije u redu, a iz tornja su me pozvali i rekli: "Antonio, ne bih da te plašim, ali pilot nam je javio da ima nekih problema. Verovatno neće sleteti ovde". Posle deset ili 15 minuta javili su mi da se avion srušio. Bio sam van sebe od neverice. Pisao sam članovima tima i treneru preko WhatsApp-a, ali niko nije odgovarao. Policija nam je javila da krenemo ka Ceru (mesto gde se avion srušio), automobil nas je već čekao.

- Nismo znali šta da radimo. Prvo što smo morali jeste da se sakrijemo od novinara. Ipak smo autobusom krenuli sa aerodroma. Stigli smo u bolnicu, i jedini smo mogli da vidimo igrače. Video sam i novinara Rafaela Henzela, a poslednji je stigao igrač Neto. Bio je u jako teškom stanju, nije bio pribran i govorio je da želi da umre. Imao je hipotermiju i mnogo preloma. Igrači i novinar su jedini bili u svesnom stanju od svih povređenih. Rafel nam je dao svoju burmu i zamolio da damo njegovoj supruzi, koju smo odmah prosledili delegaciji iz Brazila. U našem timu je bio Brazilac koji je preuzeo komunikaciju sa porodicama. Na samom kraju smo razgovarali i sa ljudima iz kluba i fudbalskog saveza Brazila. Na nama je još bilo da otpremimo tela - završio je plačući Valensija.

"SPASILAČKI TIM JE MORAO KOD PSIHIJATRA ZBOG SVEGA ŠTO SU VIDELI"

Osim Valensije, i član Crvenog krsta Luiz Alfonso je UOLu ispričao kroz suze šta se desilo.

- Stigli smo pola sata posle nesreće, situacija je bila vrlo kritična. Organizovali smo se i krenuli da tragamo za preživelima. Prvo smo našli Alana Rašala, posle sat vremena. Nije bilo nimalo lako jer je avion bio uništen i delovi su bili razbacani. Samo da bismo došli do mesta trebalo nam je 40 minuta pešačenja. Većina tela je bila neprepoznatljiva. Kiša je padala, a magla je ograničavala vidljivost na 2 metra. U jednom momentu smo iz bezbednosnih razloga obustavili potragu. Svi preživeli su pronađeni od strane šest timova. Posle potrage, mnogi čanovi našeg tima nisu mogli da dođu sebi od svega što su videli, pa su morali da razgovaraju sa psiholozima.

U tragičnom događaju preživelo je šest osoba od ukupno 77, posle pada zbog, kako se sumnja, nestanka goriva.

(Telegraf.rs)