Kako da se sportista izbori sam sa sobom? Zna Andrija Gerić, olimpijski šampion iz Sidneja u novoj misiji

O značaju psihologije u radu sa sportstima u današnje vreme razgovarali smo sa proslavljenim odbojkašem

Izazovi i zahtevi u sportu u današnje vreme veći su nego ikada pre. Ulazak u profesionalne vode ne podrazumeva samo da radite naporno na treninzima, već da svoje veštine unapređujete i van terena.

Istu problematiku imaju i oni koji su tek odlučili da grade svoje karijere i oni već stasali sa nekim ostvarenim rezultatima. Sve je veća potreba da se sportisti pozabave sobom, pa je sportska psihologija i sve važniji faktor u formiranju uspešnog sportiste, koji će makar u jednom momentu naići na borbu, u krajnjem slučaju, sa samim sobom.

Toga je i te kako svestan neko kao Andrija Gerić, sa 20-godišnjom igračkom karijerom iza sebe. Za to vreme je osvojio čak 40 medalja, među kojima je i najvrednija u sportu – zlatna olimpijska.

Gerić je bio član te odbojkaške generacije koja je u Sidneju 2000. godine uzela olimpijsko zlato. Sa takvim iskustvom je logično da može da pomogne današnjim mladim generacijama, i već tri godine radi sa našim i stranim sportistima kao sportski psiholog i sport performans kouč.

- Svoje iskustvo koristim, jer sam neko ko je u sportu prošao sve. Kad mi neko kaže da ima nervozu na Olimpijskim igrama, ja vrlo dobro znam kakav je to osećaj. Ako radim sa nekim ko je u odbojci, nekad se usuđujem da kažem i za neke tehničke i taktičke delove, jer sam za trenera završio 2000. godine. Za ostale sportove, usmeravam sportistu i postavljam mu pitanja zbog kojih on treba da promeni perspektivu, što je i suština „koučinga“. Najčešća rečenica posle toga je: Pa nisam tako razmišljao – rekao je Gerić u intervjuu za Telegraf.

Proslavljeni odbojkaš je završio NLP sportski koučing u Španiji, za koji kaže da je dobar za sportiste zato što do promena dolazi u kratkom vremenskom periodu. Ipak, ne treba zavoraviti na individualne razlike u ličnosti sportiste.

- Zavisi i od godišta. Kod mladih su problemi često u vezi sa tremom i samopouzdanjem. Kod onih koji su već jako dobri, to je u vezi sa brigom za budućnost, i kako da ponove neke rezultate i ostvare ciljeve koje su zacrtali. Radio sam na primer sa devojčicom od 11 godina koja ima sistem kako nešto radi, i koji je zreliji od onog koji ima jedna druga devojka od 24 godine, i profesionalno se bavi tim sportom. Postoji velika razlika kada se radi grupno i pojedinačno. Radio sam i sa timovima i pojedinačno sa igračima, i to je skroz drugačije – priča nam Gerić.

U svojoj karijeri je odigrao više od 900 utakmica, pa je sigurno prava osoba koja može da vam da savet posle ogromnog razočaranja ako, na primer, promašite šut za važnu pobedu.

- Trener može da kaže „zaboravi, idemo dalje“. Kod nekog to funkcioniše, kod nekog ne. Potpuno je ljudski da se razočaraš kad ne uspeš posle toliko vremena i uloženog truda. U takvom nekom slučaju, ja sa sportistom pričam kako on na to gleda. Sve je ovo posao i meni je drago kad su klijenti zadovoljni, i kada se recimo posle šest meseci jave i kažu:"E ono što smo pričali na početku - shvatio sam".

Kada se Gerić sastane sa novim klijentom, razgovaraju sat vremena na prvoj besplatnoj seansi, pa odlučuju da li odgovaraju jedan drugom za rad.

- Imao sam priliku da radim sa čovekom koji se bavi borilačkom veštinom, a ovako kad ga vidite nikad ne biste rekli da bi on mogao da se bavi takvim sportom. Karakteristike ličnosti nisu uvek iste kao one koje dođu do izražaja kada sportista bude na terenu. Ima onih koji u sportu budu nešto sasvim drugo – objašnjava nam Gerić, koji razbija mentalne blokade sportistima i kada imaju problem koji nije direktno u vezi sa sportom, poput odnosa sa porodicom, dečkom, devojkom, medijima...

- Desi se da mi kažu ako su imali problem sa novinarima, i da im je loše prenesena izjava. Ali, koji god da sportista dođe kod mene, makar bio najbolji na svetu, došao je da mu pomognem i ne gledam ga kroz oči "on je prvak sveta“. Ovo virtuelno doba se koristi i za neke sopstvene promocije, pa je celo društvo otišlo u krajnost, a naše pogotovo. Isto tako, šta god da klijent uradi, ja nisam tu da ga osuđujem, nego da mu pomognem da ostvari svoje ciljeve – rekao je bivši odbojkaš, čija su dva klijenta ove godine učestvovala na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Iz zlatne generacije u Sidneju izašlo je dosta pravih sportskih radnika.

- Bili smo generacija u kojoj su ljudi bili ne samo dobri sportisti. Svi smo u dobrim odnosima, neki i u kumovskim vezama. To je bilo jedno lepo vreme, a mislim da je danas obrazovanje sportista u drugom planu, što je pogrešno. Igračka karijera traje deset do 15 godina, i treba da radiš nešto posle. Teže je edukovati se kad imaš porodicu nego kad imaš 22 godine – poručio je Gerić, kog smo za kraj zamolili i da nam prokomentariše 2016. godinu kada je odbojka u pitanju. -

Odbojkaška godina je bila fantastična što se odbojkašica tiče. Lično sam mislio da će uzeti bronzu u Riju, ali su odigrale ceo turnir fenomenalno. svaka im čast stvarno. Mušakrci se nisu kvalifikovali, a činjenica je da su kvalifikacije u odbojci vrlo teške, bukvalno kao mini Evropsko prvenstvo. Nisu bili u dovoljno dobroj formi, i četiri ekipe su bile bolje. Meni lično su Olimpijske igra najvažnije, ali uzeli su tu Svetsku ligu, po prvi put, što je veliki rezultat.

U nedelju 6. novembra, Gerić organizuje radionicu "Mentalne pripreme za sportiste" u Beogradu, na kojoj će zainteresovani imati priliku da nauče male tajne vrhunskih šampiona, a vi možete videti Gerićevo gostovanje u lajvstrim programu Telegraf Now.

(B.M.)