Pobeđivao Zvezdu i Partizan, a onda je shvatio da od fudbala u Srbiji nema`leba i postao kamiondžija! (VIDEO)

Nekadašnji golman Banata Stefan Stojkov kupio je šleper i počeo da radi kao kamiondžija

Nekadašnji golman FK Banat Stefan Stojkov (23) pronašao je sebe u drugoj oblasti.

Preporučujemo

>>> FUDBALSKO LUDILO! Junajted i Siti nude Barsi za igrača 135 miliona funti, ali ne za onog na koga mislite!

Kada je shvatio da od fudbala nema vajde odlučio se da postane kamiondžija i da živi život na putevima Srbije.

Ponikao je u FK Zlatica, nastupao sa kadetskom i juniorskom reprezentacijom Srbije, bio je  na samitu golmana proglašen najboljim u Srbiji u svome uzrastu.

>>> Mesi legendo, pa šta si to uradio sa 29 godina? (VIDEO)

Sada je ponosni vlasnik šleper koji vozi putevima regiona. Ponekad u slobodno vreme brani za svoj matični klub FK Zlatica.

- Branim u malom klubu, igramo u zrenjaninskoj A ligi. Fini momci, nema pritiska, svi za svoju dušu. Na utakmice stižem, na treninge teško. Desi se da, ponekad, sa šleperom dođem na stadion. U timu Zlatice, baš uživam –  započinje Stefan Stojkov svoju ispovest za Sportski Žurnal

- Prošao sam školu Banata, kod trenera Radovanova naučio puno, puno sam i trenirao, i mimo treninga. Igrao sam u ekipi koja je imala zapažene rezultate u Omladinskoj ligi Srbije, tukli smo Zvezdu, Partizan, OFK-a u Beogradu. Iz generacije, samo je Aleksandar Čavrić isplivao.

Stojkov se seća kako je došlo do toga da batali fudbal

- Kao junior, pola godine bio sam rezerva Marku Kneževiću u prvoj ekipi. Banat je bio prvoligaš, Marko sjajan momak, međutim, nisu mi dali priliku. Čekao sam dok mi nije dojadilo.

- Tapšali su me po ramenu, hvalili i dovodili golmane iz drugih sredina. Da sam dobio priliku na kašičicu, ostao bi. Otišao sam u Jedinstvo iz novog Bečeja, vratio se u Banat i brzo prešao u Mladost iz Lukićeva, Vojvođanska liga. Kad smo igrali u Pančevu i Vršcu, posle utakmica pitali su me protivnički navijači, „mali, šta ćeš ti u ovoj ligi“. Branio sam odlično. Više su me cenili drugi, nego matični klub.

- Brzo sam shvatio da od fudbala nema vajde, da od toga ne mogu da živim. Sa srednjom školom nisam se mogao nigde zaposliti, da čamim na Zavodu za zapošljavanje, a „kobili bi mogao rep da iščupam“, kako se kaže, nije me zanimalo.

- Klubovi su mi nudili 3000 dinara po utakmici, to je bio „plafon“. Jedne večeri sam presekao i zamolio oca Ranka da mi pomogne. Radio je u Rusiji, uštedeo nešto novaca i kad sam rekao da mi kupi polovni šleper, samo što se nije srušio sa stolice. On i mama Jasmina su me podržali i postao sam „svoj na svome“. Ne gledam da li će mi dati „crvenu“.

- Prethodno sam položio za sve kategorije. Fali mi za autobus, nisam napunio 24. i ne mogu da polažem. Neću ga nikad voziti, ali ću položiti, da kompletiram sve u saobraćaju.

Trenutno vozi veštačko đubrivo, seme pšenice, merkantilne poljoprivredne proizvode.

- Hvala, Bogu, ima posla. Ustvari, ko hoće da radi, uvek se nadje posao. Vozio sam i po inostranstvu, Mađarska, Slovačka, Rumunija.

Opširniju priču o Stefanu pročitajte u Sportskom žurnalu

(Telegraf.rs/Izvor: Sportski žurnal)