Za Srbiju nije neuspeh igrati 2:2 protiv Irske: Bez bola nema igre, bez velikog napora nema uspeha ni radosti!

Ko zna, možda taj bod bude i presudan za odlazak u Rusiju

Početak je mirisao na propast! Marakana je zujala prazna, publika se mogla ''na prste'' prebrojiti, a pored imena fudbalske reprezentacije Republike Irske stajao je jedan gol već u 3. minutu!

Preporučujemo

Mnogima je kroz glavu prolazilo ''ništa novo za fudbalsku reprezentaciju Srbije'', iako je u nacionalnom timu pred početak kvalifikacija bilo sve novo - i predsednik saveza, i selektor, i tim, a pre svega atmosfera u javnosti koja je zamenila onu sumornu iz vremena kada je Tomislav Karadžić ''vedrio i oblačio'' srpskim fudbalom.

A onda je usledilo nešto što godinama unazad nismo mogli da vidimo na mečevima srpskih fudbalera - aplauz podrške za Orlove samo nekoliko trenutaka pošto je Hendriks matirao Rajkovića.

Aplauz koji kao da je stidljivo najavio da će se još glasnije čuti posle 90 minuta. Aplauz koji su Slavoljub Muslin i njegovi momci apsolutno zaslužili. Jer, 2:2 protiv Republike Irske nije loš rezultat. Naprotiv, realan je. Bez obzira što je Srbija propustila dva zicera za pobedu, što je naš tim napadao skoro svih 90 minuta i što su gosti iz dve prilike postigli dva gola.

To je cena koju jedan tim, koji je na početku, mora da plati. Da bi bili učesnici nekog velikog takmičenja, Muslinovi đaci moraju da prođu školu potrebnu za to. Na meču protiv Iraca dokazali su da su prvi koraci načinjeni i verujemo da će se igra podizati iz utakmice u utakmicu.

Muslinov pečat selekciji se video i protiv učesnika prethodnog EP. Rani gol koji je Srbija primila nije obeshrabrio Orlove koji su smogli snage da preokrenu. Stvarali su šanse i kada su gubili, potom izjednačili, i kada su poveli, a ono što je svakako ohrabrujuće - jurišali su ka golu i posle šokantnog gola na 10 minuta pre kraja.

Taj voljni momenat srpskih fudbalera mora što pre da se prenese na javnost i navijače. Orlovima je podrška i te kako potrebna. Možda više nego ikada. Jasno je da ovaj remi boli i dan posle odigranog meča. Verovatno će boleti i posle 48 sati, sedam dana, mesec, dva, tri...Boleće i posle utakmica sa Moldavijom i Austrijom.

Boleće zbog tih propuštenih prilika da se nokautira direktan konkurent u borbi za odlazak na SP, ali - ''Bez bola nema igre, bez velikog napora nema uspeha ni radosti.''

I zato glavu gore! Ne smemo da tugujemo zbog toga što smo osvojili ''samo'' bod protiv Irske. Pogađaće Pavlović, Ivanović i ekipa kako vreme bude prolazilo. Bod po bod i ''nakupiće se.'' Ko zna, možda ovaj bod na kraju bude presudan za odlazak u Rusiju.

(M.M.)