Opet preživeo horor u Novom Pazaru: Zvezdinog direktora fizički napali u loži, a 1993. mu raskrvarili lice (VIDEO)
Istina o svemu šta se dešavalo u loži stadiona kraj Jošanice tokom meča Novog Pazara i Crvene zvezde
Kao fudbaler, ali i sada kao funkcioner Crvene zvezde, Blažo Raosavljević će samo zbog dobrih rezultata po dobrom pamtiti Novi Pazar.
Ako izuzmemo te rezultate, možemo slobodno reći da je sportski direktor crveno-belih proživljavao pravu torturu na stadionu kraj Jošanice.
Pre 23 godine su mu presekli kapilar i raskrvarili mu čitavo lice, a u nedelju je doživeo veliku neprijatnost (neprijatnost je verovatno blaga reč) u svečanoj loži tokom meča Novog Pazara i Zvezde.
Naime, kako Telegraf saznaje, Raosavljevića je bez ikakvog osnova najpre verbalno vređao, a zatim i fizički napao, predsednik Novog Pazara Kemal Mehmedović.
Sve je počelo kada je sudija Milan Ilić dosudio penal za crveno-bele, a prvi čovek Pazaraca se okrenuo i provocirao sportskog direktora Zvezde. Zatim je na poluvremenu fizički napao Raosavljevića pokušavši da ga udari. Nije uspeo, ali ga je uhvatio za glavu i odgurnuo.
Razlog je potpuno neverovatan i vrlo verovatno nije pravi. Predsednik Pazaraca je bio kivan što je Raosavljević uzeo da prezalogaji parče pice u sudijskoj nadoknadi prvog poluvremena. Iako se sportski direktor Zvezde nije branio, obezbeđenje je stiglo po nalogu i sramno ga izbacilo iz lože.
Zvuči malo ironično, ali Raosavljević je u nedelju i sjajno prošao ako se uzme u obzir onaj horor koji je pretrpeo 1993. godine kao igrač Prištine.
- Jedva sam spasio živu glavu, igrao sam tamo i ništa mi nije žao jer sam igrao za Srbiju. To je bila utakmica više politička, nego sportska i drago mi je što sam dao sve od sebe za Srbiju. U drugom poluvremenu su me gađali kamenjem, kestenjem…sve u glavu. Trpeo sam i ”cepao” da ih dobijem jer je ceo stadion bio u turskim zastavama. Nisam se plašio - rekao je Raosavljević svojevremeno za Telegraf i dodao:
– To je život. Sve sam to prošao i mnogo sam jači. To su životna iskustva koja te ojačaju. Sećam se, ja u autobusu. Taman sam krenuo da zagrizem bečku šniclu kada je kamen razbio prozor. Parče stakla mi saseče kapilar i krv krenu da šiklja. Arkan je poludeo. Hoće da se vrati sve da ih pobije. Jedva sam ga smirio.
(M. Marić)