Muta Nikolić otkrio ključan problem srpske košarke koji svi "stručnjaci" zanemaruju!

Iskusni trener i pomoćnik selektora Saše Đorđevića ističe da srpska košarka mora da se razvija po regionima i da odatle dolaze asovi

Srbija se sa pravom zove "zemlja košarke" i to nije slučajno.  Kad nam je već fudbal katastrofalan, ljudi su se nekako prethodnih decenija vezali za basket. To se videlo i sada na Olimpijskim igrama u Riju. Vaterpolisti su ušli u finale, svi su bili srećni, odbojkašice su ušle u finale, svi su bili srećni.

Preporučujemo

>>> Za koga to Teodosić kaže ''On je moj kapiten'' u reprezentaciji?

Kada su košarkaši ušli u finale, slavilo se po ulicama svih gradova od Kosmeta do Banja Luke. Eto to govori koliko narod voli magičnu igru pod obručima.

>>> ĐORĐEVIĆ O JOKIĆU: Od Divca nismo imali centra takvog stila, na EP mu Denver nije dao!

Ali, činjenica je da košarka u Srbiji i nije na tom nivou na kojoj igra reprezentacija. Praktično košarka živi samo u Beogradu, u ostalim gradovima u Srbiji preživljava ili je na veštačkom disanju.

O tome govori i asistent u reprezentaciji Srbije, Miroslav Muta Nikolić koji je otkrio da se vrhunski asovi stvaraju van Beograda u unutrašnjosti i tako je bilo decenijama.

-Krivo mi je što se košarka po unutrašnjosti gasi, a tamo nastaju vrhunski igrači. Ta deca iz manjih mesta bolje igraju i više se bore, jer kad si "gladan" onda izgaraš. Evo primera: Od vrhunskih srpskih igrača samo su Moka Slavnić i Saša Đorđević iz Beograda, svi ostali su dolazili iz unutrašnosti.

- Tamo škole košarke treba da se prave i održavaju. Ta deca vole da igraju i da se dokažu a nemaju gde - rekao je Nikolić za Alo.

On je dodao da mu je najviše krivo što se ugasio Radnički iz Kragujevca

- Jedan od najtežih trenutaka mi je bilo gašenje mog kragujevačkog kluba Radničkog. Bili smo na jednu loptu od Evrolige i tad mi je bilo teško - otkrio je Nikolić.

Međutim, nije veliki problem stvaranje igrača u unutrašnjosti, već njihov prerani dolazak u Beograd. Klubovi iz glavnog grada prosto otimaju igrače manjim klubovima iz Srbije, jer ovi ne mogu da se bore sa ponudama jakih i zvučnih klubova.

Tako klinci iz unutrašnjosti dođu u Beograd sa 12, 13 godina i budu talenti do 18. godine i posle nestanu. A da su ostali u Čačaku, Prokuplju, Kraljevu, Leskovcu, Vranju, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nevesinju, verovatno bi imali više šansi za uspeh.

Gledajući unazad Nikolić je u pravu jer kada se pogleda mesto porekla naših vrhunskih igrača videćete da je retko ko iz Beograda, ali su dolazili u glavni grad i pravili karijere. Setimo se: Radivoja Koraća (Sombor) Dragana Kićanovića (Čačak), Dražen Dalipagić (MOstar) Vlade Divca (Prijepolje) Žarka Paspalja ( Pljevlja) Zoran Savić (Zenica) Ratko Radovanović (Nevesinje), Predrag Danilović (Sarajevo), Željko Rebrača ( Apatin) Dejan Bodiroga (Zrenjanin) Predrag Stojaković (Slavonska Požega)

Što se tiče sadašnje reprezentacije samo su trojic momaka ponikli u Beogradu: Bogdan Bogdanović, Stefan Marković i Vladimir Štimac.

(Telegraf.rs)