Tijana Bogdanović za Telegraf: Za koga navija od večitih, koliko sklekova može da uradi, šta želi da studira?

Osvajačica srebrne medalje iz Rija bila je gost naše redakcije, gde je dala opširan intervju o dešavanjima sa Olimpijskih igara, ali i o nekim ličnim temama sa kojima javnost nije bila upoznata

Tijana Bogdanović je odmah posle povratka iz Rija i velelepnog dočeka ispred Narodne skupštine posetila redakciju Telegrafa. Ona nam je tokom razgovora ispričala nezaboravna iskustva sa Olimpijskih igara, ali i neke činjenice o njoj koje dosad nisu bile poznate.

U narednim redovima pročitajte intervju sa novom herionom srpskog sporta i saznajte za koga Tijana navija od večitih rivala, koji sportisti su je posebno oduševili u Riju, koliko trbušnjaka i sklekova može da uradi, kakav uspeh ima u školi i kakve je probleme imala sa nekim profesorima u prošlosti zbog obaveza koje nose takmičenja i profesionalni sport.

Takođe, opisala nam je i kako skida kilograme i koliko joj to teško pada, kada je počela da trenira i ko je zaslužan za to, na koju poznatu glumicu joj govore da liči...

OLIMPIJSKE IGRE I DOŽIVLJAJI IZ OLIMPIJSKOG SELA

Kako je izgledao sam dolazak u Rio i Olimpijsko selo, bilo je to za tebe nešto novo i kakvi su ti utisci?

- Bila sam spremna na nešto novo i za najveći događaj na svetu. Milica mi je pričala pošto je bila u Londonu pre četiri godine, ali znala sam da će moj doživljaj da bude malo drugačiji. Bila sam oduševljena kada sam došla u Olimpijsko selo među toliko sportista, koje sam pre toga gledala samo na televiziji, i da navijam za njih, i sada da budem među njima, bila je velika čast i zadovoljstvo.

– Radila sam na tome da me zbuni ta atmosfera i da me ne povuče ta euforija, tako da smo bili smireni prvih nekoliko dana do mog takmičenja, a posle smo imali vremena i da se družimo sa ostalima i da obiđemo sve. Bio je i psiholog sa nama i to mi je pomoglo mnogo. Samo orvi dan smo navijali za košarkašice, onda sam dva dana odmarala, pa je onda došlo moje takmičenje i posle Miličino i posle toga smo se družili sa ostalima.

Teže je nešto počeo turnir, prva borba je bila možda i najteža uz finalnu, kako si ti to videla?

– Uvek mi je jedna od najtežih prva borba. Treba se zagrejati, treba se psihički spremiti i izaći među tolike ljude koji su došli da te bodre. Treba izaći na to jedno borilište i da pokažeš ono za šta živiš, ali najteža protivnica mi je bila u drugoj rundi.

– Kineskinja je legenda našeg sporta, ona mi je bila idol i gledala sam njene borbe na Jutjubu, bila je dvostruka olimpijska šampionka. Bila je čast boriti se sa njom. Borila sam se jednom protiv nje ranije i tada me je pobedila sa 12 razlike, što znači da je prekinuta borba. To mi je bila jedna važna lekcija do Rija, iz tog poraza smo mnogo naučili i radili smo na treninzima.

SUZE POČELE JOŠ U AVIONU TOKOM POVRATKA ZA BEOGRAD

Opiši nam tvoj povratak iz Rija posle tako velikog uspeha i svega što se tamo izdešavalo. Šta ti je sve prolazilo kroz misli dok si bila u avionu?

- Kad smo krenuli iz Rija, imali smo 11 sati puta i nekako sam bila mirna, nema telefona, ničega, razmišljala sam o svemu tamo. Malo sam bila tužna što se sve završilo, ovo je ipak deo mog odrastanja, i ostaće mi u srcu zauvek.

- Upoznala sam mnogo divnih ljudi, bila je divna atmosfera među nama, ali sam opet bila presrećna što sam osvojila medalju i što sam ostvarila svoj san, san trenera i Milice. Ona je divna osoba i bila je sve vreme sa mnom. Sanjala je i moje i njeno zlato. Bili smo jedan tim i to nas je činilo šampionima.

- Sedim tako u avionu i odjednom mi suze same kreću.  Kada smo stigli na aerodrom sve vreme sam plakala. Nisam umela da kažem šta mi je. Samo mi idu suze. Bilo mi je toliko drago i krivo što je to sve završeno. Prelep događaj i doživljaj koji ne može da se opiše rečima.

Jesi li gledala finalnu borbu?

- Nisam još uvek odgledala borbu.

I nemoj, jer je dokazano da je trebalo da uzmeš zlato.

- Nema šanse da je gledam, neću da se sećam toga uopšte.

OSTALA SAM BEZ TEKSTA NA DOČEKU KADA SAM VIDELA ONOLIKO LJUDI, NADAM SE DA ĆE TEKVONDO BITI POPULARNIJI UBUDUĆE

Opiši nam tvoj utisak sa dočeka, kada si videla onoliko ljudi ispred Narodne skupštine?

- To sam sanjala, za to sam živela. Kada je Milica dočekivana i ja sam bila tu na dočeku, i osećala sam se kao da sam ja osvojila zlato. Sada su ljudi mene čekali. Predivno je koliko se ljudi raduje, koliko su srećni zbog mene. U jednom trenutku sam htela da kažem nešto publici, ali od tolikog uzbuđenja nisam znala ni šta da kažem. Kad sam videla da pevaju ''Uzela si zlato Tijana'', bilo je predivno i ostala sam bez teksta.

Imaš li utisak da je tekvondo sada popularniji u Srbiji? Da li će sada da bude veći odjek. Milica kada se pojavila bilo onako, ''uf medalja u tekvondou, šta je to?'' Ovo je sada kontinuitet. Sada bi trebalo da bude mnogo pristupačnije ljudima, da li možda očekuješ da se prenosi Galebov turnir, da to bude dostupnije široj javnosti?

- Ja se iskreno nadam i volela bih da radimo na popularnizaciji našeg sporta. Mislim da su već posle Miličine medalje ljudi počeli da se upoznaju sa pravilima i da se više interesuju. Mnogo ljudi je došlo u naš klub posle toga i zavoleli su tekvondo. Kasnije se to malo stišalo, a sada je opet buknulo kada sam ja uzela medalju. Videćemo kako će biti sada, tek smo se vratili, ali volela bih da se zna za naš sport i da se prati poput košarke, fudbala, tenisa...

Tvoj trener nam je rekao neverovatan podatak da se u Iranu tekvondom bavi više od 100.000 ljudi, to su neverovatne cifre?

- U Iranu je tekvondo jedan od najpopularnijih sportova uz košarku i fudbal. Volela bih da tako bude i kod nas. Mi se trudimo i radimo.

SA 4 GODINE SAM POČELA DA TRENIRAM I ZA TO SU ZASLUŽNI RODITELJI, NOGE SU MI STALNO U MODRICAMA

Kada si ti počela da treniraš tekvondo?

- Sa četiri godine. To je uglavnom zasluga roditelja. Odveli su mene i stariju sestru u jedan klub i tada smo krenule da treniramo i tako smo zavolele sport, te ljude tamo, i to kako je atraktivan sport. Sjajno društvo, pozitivna atmosfera i taj adrenalin kada izađeš da se boriš i da pobediš su uticali na to da ostanem u ovom sportu. Tada sa četiri godine možda nisam ni znala šta je tekvondo i Olimpikske igre, a sada sam osvojila medalju. Tako je brzo prošlo.

Da li se sećaš neke borbe ili treninga da si izašla sa nekim modricama ili povredama koje pamtiš?

- To sam uvek htela da kažem, stvarno za ovih 14 godina nisam imala ni jednu ozbiljniju povredu. Da li je to zato što mi je telo mlado i još uvek se razvija, tako da kucnem u drvo, nije bilo povreda. Znam koliko je Milici bilo teško, imala je tri vezane povrede i to baš pred Svetsko prvenstvo je povredila trbušni mišić. Divim joj se kako je uspela posle svih tih povreda da nastavi i da ostane željna toliko. Da pored svega toga ostane jaka u glavi. Volela bih da više nema povreda i da nastavimo zajedno da radimo.

Što se tiče modrica, noge su nam uvek pune modrica i uvek ima toga, ali navikli smo na to.

BILO JE PROBLEMA U ŠKOLI, JER MNOGIMA NISAM BILA POZNATA RANIJE, ALI ZA RIO SU MI IZAŠLI U SUSRET SVI

Što se tiče školovanja, ti ideš redovno u školu a ne vanredno, ali čuli smo da je bilo problema sa nekim predmetima ranije?

- Bilo je problema, jer niko nije znao za neke moje rezultate i nisam bila toliko poznata. Iako sam imala treće mesto na svetu, prvo mesto na Evropskom prvenstvu, ali pošto tekvondo nije toliko popularan, profesori nisu toliko obraćali pažnju na mene.

- Ipak, sada sam zamolila za poslednja dva meseca kada smo se spremali za Rio, stvarno sam ih zamolila sve. Imam fantastičnu razrednu koja je vodila računa o svakom profesoru i rekla da svako ko može, da mi malo popusti, jer treba dnevno imati 2-3 treninga, plus treba da skidaš kilažu i na to treba nešto i da naučiš. Stvarno mi je nekada bilo svega preko glave.

- Drago mi je da smo uspeli da izdržimo i to i školu i Rio. Da nisam imala podršku škole, stvarno ne bih mogla da uradim ovo što sam uradila. I direktor i razredna su bili uz mene. Ostala su mi tri predmeta na razrednom ispitu, tako da sam ta tri ispita završila malo kasnije, ali nekim ubrzanim procesom, jer u avgustu opet ne bih bila tu. Volela bih ovom prilikom da se zahvalim svim profesorima, jer su poslednjih meseci vodili računa da mi pomognu.

Kojim uspehom si na kraju završila razred?

- Vrlo dobrim, prosek 3,5.

Je l' sada nastavljaš vanredno četvrti razred ili regularno? Ipak je teško sve to uklopiti?

- Regularno. Nije mi bilo toliko teško da uklapam pre Olimpijskih igara, a za Igre sam ipak želela da zadržim fokus samo na tome. Nisam ni mogla da razmišljam, bio je veliki stres na meni.

ŽELJE ZA STUDIRANJEM: VASPITAČICA, KNJIŽEVNOST, SPORTSKA MEDICINA

Imaš li ideje za dalje školovanje, šta bi želela da upišeš?

– Volim rad sa malom decom, moguće da upišem za vaspitača, volim i književnost, takođe, prvu godinu sam završila u medicinskoj školi, možda i da ostanem u sportu kao fizioterapeut…

Kad kažeš da voliš književnost, šta jedan tekvondo majstor može da preporuči sada kada ljudi idu na odmore, za put avionom?

– Neke knjige koje ja volim da čitam su knjige o psihologiji. Knjige ''Tajna'' i ''Heroj'' su mi pomogle da ostanem fokusirana na svoj cilj, da želim to svim srcem i da ako verujem u to, da će se to ostvariti. Te knjige bih preporučila, jer mogu da pomognu u svakom aspektu života.

LJUDI SU ČULI DA VOLIM SLATKIŠE I POSLE DOČEKA SAM DOBILA PUNU SOBU ČOKOLADA

Čitali smo da voliš slatkiše, šta imaš da kažeš za to, pošto moraš ujedno i da vodiš računa na kilažu?

- (Smeh) Volim slatkiše, ali ljudi su to mnogo ozbiljno shvatili. Sad posle ovog dočeka sam dobila toliko slatkiša, da mi je puna soba. Neću stići to da pojedem za narednih godinu dana. Ali hvala im na svemu tome. Jeste da volim čokoladu, ali toliko ne mogu da pojedem.

- Slobodno vreme volim da provodim sa svojim sestrama. Imam dve sestre i brata. Takođe i sa prijateljima, iz ove škole, iz stare škole, prijatelji iz kluba... oni su uvek uz mene i jednostavno nisam imala vremena da budem sa njima, pa bih volela sada to da nadoknadim, jer su svi bili uz mene, slali su poruke i pružali mi podršku.

TRBUŠNJACI, SKLEKOVI, ZGIBOVI

Koliko možeš da uradiš trbušnjaka, sklekova i zgibova?

- Nezgodno pitanje, prvi put sam ga dobila. Trbušnjaci mi nisu problem njih mogu da uradim koliko trener kaže.

- Pet serija po 50 bih mogla da uradim, mada najčešće radimo tri serije po 30 ili 5 serija po 30. Sklekova mogu dvadeset da uradim, a zgibova jako malo. Od ostalih vežbi imamo i neke specijalne vežbice za neke sitne mišiće, koje radimo sa kondicionim trenerima.

Ima li i gimnastike u vašim treninzima?

Ne, nije kod nas to zastupljeno, mada sam ja dosta razgibana i to mi pomaže u borbama.

IVANA ŠPANOVIĆ I VATERPOLISTI SU ME NAJVIŠE ODUŠEVILI U RIJU

- Bila mi je velika želja da upoznam Novaka Đokovića, ali on je nažalost rano završio takmičenje i otišao je iz Rija pre nego što smo mi došli. Ali imam sliku sa Ivanom Španović. Ona je zaista jedna neverovatna osoba. Toliko je navijala za nas i mi za nju. Stvarno joj se divim, nije samo sjajan sportista, nego i sjajna osoba. Nju sam jako želela da upoznam, imala sam priliku jednom ranije da je vidim, i sada u Olimpijskom selu smo se lepo upoznale, zaista fenomenalna devojka.

Jel ti još neko od ostalih sportista?

- Vaterpolisti su mi jako prirasli srcu. To su neverovatni ljudi. Nisam mogla da verujem koliko su se radovali našim uspesima, a onda smo mi proslavili njihovu medalju. Stvarno divni ljudi. Ima i starijih i mladih. Jakšić je moje godište, a ima i starijih... to je takav spoj ljudi da ja ne mogu da verujem. Oni su mi ostali najupečatljiviji i u najboljem sećanju.

Jeste li pravili neku zajedničku žurku da proslavite medalje?

- Nismo, ali nadam se da ćemo uskoro da se organizujemo.

TAKMIČENJA POSLE RIJA

Gran pri sledi u decembru, to je sledeće takmičenje na koje ideš?

- Mi obično imamo četiri Gran prija godišnje, oni služe za skupljanje bodova za Olimpijske igre. Finale Gran prija nosi 40 bodova. ove godine ćemo imati samo jedan Gran pri, zato što su Olimpijske igre već prošle. Još nisam razmišljala kakve planove i kakva takmičenja ću imati. Znam samo za to Gran pri finale, ali se još ne zna gde će biti održano.

Je l' moraš da paziš na ishranu?

- Volim da pojedem slatko, to je nešto što mi stvarno prija, ali nije da se ''ubijam''. Imamo nutricionistu, koji je i kondicioni trener, Duško Ilić, i on nam daje program ishrane i toga se držimo pred takmičenje.

Je l' se desi da imaš više kilograma od 49, što je tvoja kategorija? Bilo je na sajtu Olimpijskih igara nekih takmičarki u tvojoj disciplini gde im je pisalo da imaju 52 kg?

- To je verovatno regularna kilaža, koju inače ima. Meni najteže pada to skidanje kila, moraš da vodiš računa za doručak, ručak, večeru šta jedeš i koliko jedeš. Koliko vode piješ.

- Mesec dana ili dva ranije krećem sa skidanjem kilograma. Pred Rio smo počeli dva dana ranije, da bih se navikla da treniram i da se borim sa tom kilažom. Zato sam se tamo osećala jako i stameno i dosta sigurno, jer već neko vreme imam tu kilažu. Nije bilo kao na nekim takmičenjima, kada sam naglo skidala kilograme. Sad smo sve odradili kako treba. Imali smo ceo profesionalni tim, psihologa Mariju, kondicionog trenera i nutricionistu Duška Ilića, naravno na prvom mestu trenera Dragana Jovića i Milicu koja je bila moj sparing partner.

NAVIJAM ZA PARTIZAN, GOVORILI SU MI DA LIČIM NA MEGAN FOKS, NE STIŽEM DA IZLAZIM

Za koga navijaš? Zvezda, Partizan, Napredak, Vojvodina...?

- Partizan.

Da li ti je neko rekao da ličiš na Megan Foks?

- Jesu, jednom ili dva puta mi je neko to rekao.

Da li stižeš da izlaziš u Beogradu?

- Jako slabo, tu su i takmičanja i treninzi i škola. Ali nekada se organizujem sa društvom i popijemo piće.

Rođena si u Kruševcu, koliko dugo živiš u Beogradu?

- Mama i tada su iz Aleksandrovca, i živeli su tu kada sam ja rođena, pa zato Kruševac. Ali živela sam u Aleksandrovcu samo jednu godinu i kao mala sam se preselila Beograd i ceo život živim u Beogradu.

(Dušan Uštević)