KOLUMNA Milojko Pantić: Malo je krava, neka crkne i komšija

Zašto se bilo čije igranje prijateljskih fudbalskih utakmica sa selekcijom Kosova tumači kao priznavanje nezavisnosti, a igranje zvaničnih rukometnih utakmica naših klubova sa ekipama sa Kosova u evropskim kupovima to nije?

Na talasima svake od gotovo 1000 srpskih radio-stanica (što je dokaz da je taj medij preživeo tehnološku revoluciju) svakodnevno se može čuti pesma čiji refren glasi: "Ma digni ruku, digni obadve, digni ruke od svega, nemaš kartu ni do Prištine".

Nikako mi ne ide u glavu kako to da "dežurni branioci" Kosova nisu do sada pitali autora Nešu Galiju šta je tim rečima hteo da kaže? Da li to i "Galija" poziva na priznanje "takozvane" države Kosovo. Jer "subverzivnih" i "antisrpskih" elemenata ima na svim stranama sveta. Ima ih i u Svetskoj fudbalskoj federaciji. Dapače, što bi rekli Hrvati, na čelu im je lično predsednik Fife Sep Blater. Hoće čovek da dozvoli Kosovarima igranje fudbala (prijateljskih utakmica) i da time prizna nezavisnost Kosova. Tu su, međutim, naši fudbalski branitelji, koji iz principa ne dozvoljavaju da Kosovari igraju fudbal sa drugima. Mogu samo sami sa sobom.