U vimbldonskom kampu sa teniskim fanaticima: Svašta tamo možete da nađete (FOTO)

Nude se sva zadovoljstva koja pravi i poprilično veliki zvanični vimbldonski kamping već godinama pruža

Na Vimbldonu postoji kazivanje da onaj ko nije nikada čekao u redu za karte – nije osetio pravi duh ove viševekovne jedinstvene sportske manifestacije. Naravno, to nije “tek neki red” (iako su brojni redovi iz Londona stekli notoritet širom sveta, kao npr. na ulaz u muzej “Viktorija i Albert” nedeljom), nego jedan od celovito osmišljenih pratećih programa Vimbldona, koji skoro uvek ima “hepiend” za svoje iskušenike.

Specijalno za Telegraf iz Londona, Vuk Brajović

Preporučujemo

Prolazak kroz već legendarnu kapiju reda uvešće vas u meander raznoraznih zadovoljstava, kandidovaće vas za sijaset nagrada i nagradica kojim ćete dekorisati vaš retrovizor, kuhinju, dečiju sobu, kućicu za pse… S obzirom da je reklama na teniskim terenima ovog impozantnog turnira zabranjena (sa izuzetkom proizvođača loptica kojima se on igra), sponzori i partneri obilato koriste “Vimbldonski red za karte” da tu prirede pravi vodvilj promotivnih programa i sadržaja. Ješćete, pićete, pogađaćete – ali ćete i igrati tenis na improvizovanom terenu – i svo to vreme će vaše mesto u redu biti – zagarantovano.

Za one kojima je vimbldonski ”trip” deo njihovog godišnjeg “bivouak” programa, gde oni spajaju boravak u prirodi sa protokolom čekanja za karte – nude se sva zadovoljstva koja pravi i poprilično veliki zvanični vimbldonski kamping već godinama pruža.

Kako je sve što ima veze sa vimbldonom uvek pedantno uređeno, tako su i sami šatori poređani po brojevima koji su u tom redu prijavljeni i u čekanju za karte na biletarnici – za koje važi poseban protokol u odnosu na “pešake” u spomenutom redu.

A u kampu su teniski fanatici iz celog sveta, svih generacija, sličnih svetonazora i uvek raspoloženi – bilo padala kiša ili sijalo sunce.

Poljanče na kojem su postavljeni šatori, izvučenih linija za postavku, prolazak, dostavu i van-kamperske aktivnosti i nije tako tvrdog tla, niti je trava vimbldonski “štucovana”, ali to nije obeshrabrilo Krega i Džona (inače čak sa Novog Zelanda) da “opale” partiju “kamperskog tenisa”, preko zategnutog kanapa u prostoru za igre.

Naravno, već su preuzeli uloge i imena nekih od omiljenih teniskih asova – iako ni jednom ni drugom Kveri nije bio previše interesantan, čak i posle epohalne pobede protiv Novaka Đokovića. Krejg i nema loš forhend, još kad se uzme u obzir da loptica odskače proizvoljnom putanjom, ali svako ko uspe da pogodi “teren” – uobičajeno i osvoji poen.

- Pozovi Novaka jednom da odigra set sa nama ovde - veselo će Džon, kad je čuo da smo iz Srbije. “Hoću, nego šta!”

Put njih gledaju zvanične supervizorke kampa, veselo odmahujući glavama čim se čuje neki slogan premoći ili trijumfa.

- Hvalisavci, kao deca su - kažu supervizorke, i prenose nam informacije o kampu.

- Trenutno imamo 800 popunjenih pozicija, što redovno normiramo sa projektovanim brojem slobodnih karata koje će biti u ponudi za ovaj segment posmatrača do kraja četvrtfinalnih mečeva. Karte za polufinala ovim ljudima neće biti dostupne, ali je dobro to što je procenat konverzije izdavanja karata skoro 100 odsto svake godine. U načelu, trudimo se da kamp ograničimo na 1000 jedinica, zbog dostupnih karata – ali i reda, higijene, snabdevanja - prenose nam koncept postavke i vođenja kampa ljubazne supervizorke.

Koji korak u stranu, i nalećemo na pravu tenisku mrežu za format dečijeg razvojnog tenisa 10S, oko koje Pet i Majk brižljivo izvlače linije samolepljivom trakom, koja se nekim čudom prima na travu.

- Najduža linija terena je oko 8 koraka, a osnovna linija oko 3 - prenosi naj Majk, dok pedantno “trasira” poligon za skorašnje takmičenje.

- Iako u načelu jeste dečiji teren, ovde igramo svi – a pogotovo je omiljen među onima koji ne mogu baš puno da trče - prenosi nam Pet, namignuvši u pravcu Majka, očito pristalice “kratkih poena” i servis – volej igre na ovom mikro terenu.

Ponosni na prave uglove koje su potrefili lepljivom trakom, ova dvojica entuzijasta kreću na njihovu prvu nagradu dana – kriglu piva i tuširanje po ceni od pet funti u obližnjem veslačkom klubu.

I tako protiču kamperski dani ove grupe retko posvećenih entuzijasta, na korak od kapija “Ol ingland lon tenis (end kriket) klaba” i njihovih idola, svih generacija. Neki se nadaju da će imati tu retku sreću da, pored mečeva na terenima van stadiona, u prolazu vide aktuelne najbolje igrače i igračice sveta, kako se kreću između stadiona i svlačionice.

Nekima je, pak, glavni cilj da još jednom vide učesnike mečeva veterana i starih asova tenisa kakvim ga oni pamte – Ivaniševićev teledirigovani servis, Enkvistove stamene voleje, Fereirine parajuće bekhende, Kešovu “trkačku” traku za kosu, Filipusisovu hrabru igru u polju…

- Tenis je čisto uživanje - kaže vremešni Fred, dok nas ispraća iz zone kampinga, sa napomenom da bi mnogo voleo da vidi Srbiju jednog dana.

- Vidimo se u Srbiji, Fred Peri - otpozdavljamo mu u duhu našeg humora, oduševljenom što smo ga, makar i u “fori”, asocirali na jednog od najvećih domaćih tenisera svih vremena.

I, da – sunce je napokon obasjalo Vimbldon, na četvrtu “narodsku nedelju” u istoriji u kojoj će se “beli sport” igrati na svim terenima ove teniske svetkovine. Neka to bude lep znak za sve one koji će slaviti i proslaviti viteško nadmetanje majstora reketa iz celog sveta i narednih sedam dana, u ovom magičnom ambijentu vanvremenskih vrednosti!

(Telegraf.rs)