ETO, I ĐOKOVIĆ IMA LOŠ DAN: Novakova je bila poslednja, ali ne onakva kakvu je žarko želeo

Svi pozvani i nepozvani, kvalifikovani ili “ćoškarski” sportski i psihološki stručnjaci će ekstatično uskočiti u rumor razglabanja uzroka i posledica, a da niko neće zdravorazumski doći do najprostijeg zaključka

Preporučujemo

Jednostavno, dese se i takvi dani…

Svi koji su se bavili nagađanjima na temu – “a šta će biti danas” - a to bi bio skoro svaki čovek na planeti koji zna da je u Londonu upravo u toku stotrideseti Vimbldon, već vrlo brzo posle početka programa mečeva su shvatili da su se previše i prerano “zaleteli” u primamljivu delatnost prognoziranja.

Doduše, povod je retko kada bio tako atraktivan, sadržaj tako neizvestan, implikacije – možda i istorijske.

Specijalno za Telegraf iz Londona, Vuk Brajović

U trenutku kada je ostvario rekordnih trideset vezanih grend slem pobeda, a da pritom nije ispao pre četvrtfinala turnira tog ranga od 2009. godine, zvona na neosvojivoj teniskoj tvrđavi Novaka Đokovića označila su uzbunu.

“Više puta sam bio u ovakvim kriznim situacijama” govorio je naš as i sebi i drugima, i posle prekida meča pri rezultatu od 2:0 u setovima za iznenađujuće solidnog i odvažnog Kverija – kao da tom činjenicom želi i da se osvesti, ali i da upozori svoje protivnike i sumnjičavce da će, i ovoga puta – njegova biti poslednja.

Na neki način je tako i bilo – ali… vratimo se toku nastavka meča, koji je bio sve samo ne – tečan.

Mnogi posetioci ovog impozantnog turnira koji je više nego redovno podložan “korozivnom” dejstvu prolaznih letnjih pljuskova ne pamte ovakav dan – u kome su se mečevi prekidali i po 5-6 puta. Skupljači loptica, istovremeno zaduženi za prekrivanje terena, kao da su i sami odigrali meč – koliko su se zamorili od stalnog navlačenja i skidanja zaštitne prekrivke nežne travnate površine.

Na izmaku strpljenja su bili svi odreda – publika, mediji, prodavci u radnjama zaposednutim kohortama neurotičnih prognanika sa tribina, a tek organizatori – koji su tek pre nekoliko sati odlučili da se po četvrti put u istoriji Vimbldona igra na “narodsku nedelju” zbog brojnih odloženih mečeva prethodnih dana, samo da bi se preneraženo zapitali “Da li će i to biti dovoljno da se turnir završi na vreme ?”

Oni koji tenis posmatraju kao “bitku umova”, tražili su signale i simbole u prvim udarcima Srbina i Amerikanca tokom zagrevanja, po kojima bi zaključili – kako su “subjekti njihovog fokusa” sinoć spavali, šta im je prolazilo kroz glavu dok su anticipirali nastavak ove sportske predstave krajnje iznenađujućeg “prvog čina”.

“Spavao sam kao beba,“ figurativno se izrazio Kveri, koji je proveo veče u društvu onih koji ga najduže i najbolje znaju – roditelja i devojke. Novak je već rano ujutru održao kraći trening na terenu 14, u centralnom delu kompleksa turnirskih terena, na pozitivno iznenađenje svih prolaznika – kojima se ovakva privilegija retko ukazuje.

Da li je tim gestom želeo da pokaže da jedva čeka da meč na obližnjem terenu broj 1 ponovo počne, ili da pridobije naklonost i podršku publike koja – kao što je više puta konstatovano – lako stane iza autsajdera kad taj pokaže zube – tek je Broj Jedan primećen u situaciji u kojoj se retko viđa na Vimbldonu, što je trebalo da ima svoj poseban značaj. I to su prognozeri uzeli u obzir, sa napomenom da je trening bio “ne naročito sadržajan”.

Retko kad su tribine “baksuznog” terena broj 1 bile tako pune za prvi meč dana kao ove subote, a žamor sa istih poput onog u parlamentu pre važnog glasanja.

Svi su jedva čekali da meč počne, uz odobrenje neba – uz tek nekoliko benignih oblaka na obodu vidokruga iznad sportske arene.

Novak je, očekivano, krenuo silovito, dominantno. Posle tek nekoliko sekvenci razmene udaraca sa osnovne linije, i Novakovih uglavnom efikasnih izlaza na mrežu – semafor je prikazivao ohrabrujućih 4:0 za trostrukog šampiona u trećem setu. Ali, onda je nebo odlučilo da preuzme glavnu ulogu, i otpočelo niz skoro bizarnih prekida usled jakih ali kratkih padavina – dovoljnih da svaka prognoza “padne u vodu” i nanovo optimistične Đokovićeve navijače nagna na brigu.

Jer, posle prvog prekida – pri spomenutom rezultatu – Novak je dobio jedan, pa izgubio tri vezana gema – dok napokon nije okončao set u svoju korist sa 6:3. Ispostavilo se – dovoljno da se Kveri “vrati u igru”, i uspostavi mentalni balans za dalji tok meča.

Greške koje su se “omakle” Novaku u tom periodu podsećale su na seriju onih kojima je skoro “prepustio” drugi set upornom dugajliji iz SAD, nisu bile karakteristične ni po čemu za standardnu Novakovu igru. Loši riterni na servis, kratki ili u aut – često i posle drugog servisa, brojne neiskorišćene brejk – lopte (što je naseg asa najviše iritiralo), previše učestale neiznuđene greške u poenima, i to na inače pouzdani bekhend - bili su na repertoaru koji je izvodio “neki drugi orkestar”, a ne onaj kojim Nole inače suvereno diriguje.

Sa druge strane, ni Kveri ni blizu dobre igre, ali uz snažan i precizan servis kao “pouzdanog saveznika” pri spasavanju većeg broja brejk- lopti, u stanju da napravi vezu između jučerašnjeg šok-rezultata i danas marljivo prikupljenih poena i gemova.

Kako se mučno odvijao tok četvrtog seta, isprekidanog novim kišnim pauzama, tako se zebnja uvlačila među Novakove navijače.

Previše, ali previše propuštenih šansi, vidna nervoza prouzrokovana pre svega istim – ali izgleda i nekim drugim faktorima – dovode do 6:5 za Kverija i novi kišni interludij – ali u najgorem mogućem trenutku za Đokovića. Jer, i da osvoji servis i ostane u setu – sledi taj-brejk, a u njemu – kao veliko oprobano “artiljerijsko oruđe” – čeka Kverijev servis.

Ipak, stvari počinju najbolje što je moguće po Novaka; brzo izjednačenje na 6:6, i odmah brejk na početku taj-brejka. Da li je Kveri ipak ranjiv i u najjačem segmentu njegove igre, kada je najpotrebniji? Može li ovo biti dovoljno za konačni Novakov povratak u rezultatski ekvilibrijum meča, i uspostavljanje preko potrebne psihološke stabilnosti – koja bi trebala da, u ovakvom razvoju situacije od sinoć do ovog trenutka – pruži odlučujuću prevagu za konačni, pozitivni ishod meča, po scenariju viđenom toliko puta?

Nažalost, ne.

U ironičnom isčikavanju sudbine, posle nekoliko veoma loše odigranih poena sa obe strane – ali više sa Novakove – na semaforu se ukazao isti rezultat kao u taj-brejku prvog seta juče – 6:5 za Kverija, uz njegov servis. Novak je tada uspeo da ga izjednači. Ovaj put – ipak – to se nije desilo.

Po ko zna koji put loše odigran bekhend je završio u autu. U jednom delu publike – muk. U drugom – fiesta.

Novakova i jeste bila poslednja, ali ne ona i onakva kakvu je on žarko želeo na putu do projektovanog osvajanja svog trinaestog Grend Slema.

Umesto toga, da ponovimo, Đoković je napustio Vimbldon u trećem kolu, prvi put pre četvrtfinala jednog ovakvog turnira posle 2009.

Posle Novakovog obraćanja medijima, jednaki broj nedoumica se širio etrom.

Uz kurtoazne čestitke protivniku na solidnoj igri, baziranoj na iskustvu i već oprobanim elementima igre kojom je dobijao još neke igrače bolje rangirane od sebe u karijeri, Đoković nije hteo da ulazi ni milimetar u razmatranje nekih važnijih razloga od slabe igre zbog kojih je doživeo ovako težak poraz.

Samo nagovestivši i svetskim i srpskim medijima da je jedan od razloga za lošu partiju bio “zdravstvene prirode”, kao i prateći umor – pokrenuta je lavina spekulacija, koja je do ovog momenta već više puta obišla prečnik cele planete.

Tenis se, sada je to jasno, posmatra kao neka vrsta “šaha sa lopticom”, i svi pozvani i nepozvani, kvalifikovani ili “ćoškarski” sportski i psihološki stručnjaci će ekstatično uskočiti u rumor razglabanja uzroka i posledica, povoda i konsekvenci, budućih eventualija i “izvesnih ishoda” – a da niko neće zdravorazumski doći do najprostijeg zaključka – da je moguće da svako ima loš dan, pa, eto, i Novak Đoković.

I to ne prvi, niti poslednji. Možda je i zato Novak, uz jasnu revulziju time što je primoran da odgovara na često banalna i shematska pitanja o svom porazu - u situaciji kada je iznenada primoran da potraži novi oslonac za sledeći korak ka ostvarenju svog karijernog sna – osvajanja jedne Grend Slem titule više od i dalje sjajnog Rodžera Federera – i bio “u inat” previše kratak u onome što je imao da kaže ovim povodom.

Ali, i ova igra ima i svoje – narodski rečeno - “treće poluvreme”, koje treba odigrati šampionski, bez obzira na sve.

I, zaista, nismo navikli na to da dva puta krunisani najbolji sportista sveta “nije svoj” – dva dana uzastopce.

Bilo bi sada lako reći – “Nole, stani malo, uzmi…”- i da, već u sledećoj sekvenci, sve bude savršeno.

Novak je, izgleda, nas i ceo svet navikao na to – i zbog toga što nam je takva čuda priređivao tako često, a naročito u ovoj – i dalje najboljoj sezoni ikada jednog tenisera – trebali bismo da mu budemo zahvalni i da ga slavimo i nadalje.

Ali, da vidimo šta će on sam sebi imati da kaže posle Vimbldona 2016!

(Telegraf.rs)