BRAĆA GRBIĆ - LEGENDE: Posle Vanje, i Nikola stiže u Kuću slavnih! (FOTO)
21. oktobar biće jako važan za srpsku odbojku i naš sport u celini
Kada kažete Grbić, pomislite na uspeh, zar ne?
Imamo priliku da najpoznatiju braću s ovim prezimenom "u paketu" vidimo u Kući slavnih.
Nikola Grbić, proslavljeni odbojkaški reprezentativac i selektor reprezentacije Srbije, nominovan je za člana odbojkaške „Kuće slavnih“ u Holiouku, u Masačusetsu.
U saopštenju se navodi da su nominovani članovi 31. klase odbojkaške Kuće slavnih, u kojoj će, na svečanosti 21. oktobra biti proglašeni, osim Nikole, odbojkašica Danijela Skot – Aruda iz SAD, Misti Mej Trenor iz SAD i Emanuel Režo iz Brazila, igrači beach – volley i trener Man Bok Park iz Južne Koreje.
Podsetimo, Vladimir Grbić, takođe nekadašnji reprezentativac, a danas prvi potpredsednik OSS, član je odbojkaške Kuće slavnih od 2011.
ČIME JE NIKOLA ZASLUŽIO MESTO MEĐU BESMRTNIMA?
Nikola Grbić je 1997. proglašen za najboljeg igrača Evrope, a 2013. je primljen u Odbojkašku aleju slavnih u Miliču, u Poljskoj.
Karijeru je počeo u GIK Banatu iz Zrenjanina, a zatim je igrao u Vojvodini iz Novog Sada. Internacionalnu karijeru je počeo 1994. odlaskom u Gabeku iz Montikjarija, a zatim je igrao za Trako iz Katanije, pa ponovo za Gabeku iz Montikjarija, Alpitur Kuneo, Sisli Trevizo, Asistel Milano, Kopru iz Pjaćence, Itas Dijatek Trentino, Bre banku Lanuti Kuneo i Zenit iz Kazanja.
Osvojio je dve titule prvaka Italije (2008. – Trentino, 2010. – Kuneo), titulu prvaka Rusije (2014. – Zenit), tri Kupa Italije (1999. – Kuneo, 2000. – Sisli, 2011. – Kuneo), dve titule pobednik Lige šampiona (2000. – Sisli, 2009. – Trentino), dva Super Kupa Evrope (1997. – Gabeka, 1999. – Kuneo), titulu pobednika Kupa Kupova (1998. – Kuneo), pobednika Top Tims Kupa (2006. – Pjaćenca) i pobednika Kupa CEV (Kuneo).
Nikola Grbić je sa reprezentacijom osvojio 19 medalja od 1995. – 2010. Na Olimpijskim igrama je osvojio zlato (2000. – Sidnej) i bronzu (1996. - Atlanta), na Svetskim prvenstvima srebro (1998. – Tokio) i bronzu (2010. – Rim), na Evropskim prvenstvima zlato (2001. – Ostrava), srebro (1997. – Ajndhoven) i četiri bronze (1995. – Atina, 1999. – Beč, 2005. – Rim, 2007. – Moskva), u Svetskoj ligi četiri srebra (2003. – Madrid, 2005. – Beograd, 2008. – Rio de Žaneiro, 2009. – Beograd) i dve bronze (2002. – Belo Horzonte, 2004. – Rim), kao i tri bronzane medalje u Svetskom Kupu izazivača (1996.), Svetskom Kupu šampiona (2001.) i Svetskom Kupu (2003.).
Proglašen je za najboljeg tehničara SP 2010. u Italiji, a pre toga je izabran u najbolju postavu SP 2002. u Argentini. Proglašen je za najboljeg servera Svetskog Kupa izazivača 1996. u Japanu, kao i za najboljeg tehničara Svetskog Kupa 2003. u Japanu. 2009. je proglašen za najboljeg tehničara Finalnog turnira Svetske lige u Beogradu. Na prvenstvima Evrope, četiri puta je proglašavan za najboljeg tehničara: 1997. u Ajndhovenu, 2001. u Ostravi, 2003. u Berlinu i 2005. u Rimu.
(Telegraf.rs)