ŠTA BI BILO DA MIJAT NIJE POGODIO PREČKU? Dobrodošli u paralelni svet 18 godina kasnije (VIDEO)

Nakon što je posle Piksijevog "skraćenog kornera" Komljenović glavom izjednačio protiv Holandije u osmini finala, došao je i čuveni penal, samo tri minuta kasnije, pošto je Jap Stam povlačio Jugovića u šesnaestercu. Svi znamo šta se potom desilo. Mijatović je uzeo loptu u ruke, postavio je na belu tačku, zatrčao se i... POGODIO!

29. jun 1998. godine.

Preporučujemo

U osmini finala Svetskog prvenstva Jugoslavija je u meč sa Holandijom ušla zatvoreno, sa samo jednim napadačem, što su "lale" vešto iskoristile u 38. minutu i povele golom Denisa Bergkampa.

Drugo poluvreme je počelo puno bolje, pošto smo svim silama krenuli u juriš ka golu Edvina van der Sara. To se isplatilo. Slobodan Komljenović je izjednačio u 48. minutu: zabio je gol glavom, nakon "skraćenog kornera" koji je s leve strane izveo Piksi Stojković.

Samo tri minuta kasnije, Vladimira Jugović biva povučen za dres u šesnaestercu a španski sudija Garsija-Aranda bez trunke oklevanja pokazuje na belu tačku, na oči šokiranog Japa Stama.

Svi znamo šta se potom desilo.

Predrag Mijatović uzeo je u svoje ruke i loptu i sudbinu nervnih završetaka čitave nacije.

Postavio je loptu na jedanaest metara.

Zatrčao se s ivice kaznenog prostora.

Opalio je po lopti iz sve snage, kao sivonja, i...

POGODIO!

Lopta je udarila u donji deo prečke i srećno se odbila u mrežu.

Jugoslavija je povela 2-1 i uspela da se do kraja utakmice odbrani od strahovitih naleta Holandije. Najopasnije je bilo u nadoknadi vremena, kada je Edgar Davids sa dvadesetak metara uputio lukavu loptu po zemlji, ali je Ivica Kralj uspeo da vrhovima prstiju spreči da ona završi u mreži.

Konačni rezultat: Holandija 1-2 Jugoslavija

ČETVRTFINALE, 4. JUL: JUGOSLAVIJA - ARGENTINA

Osam godina ranije, sa razlikom od samo četiri dana, Argentinci su izbacili Jugoslaviju sa Svetskog prvenstva u Italiji nakon uspešnijeg izvođenja jedanaesteraca (meč je u regularnom toku završen rezultatom 0-0).

Sa namerom da se osveti, jugoslovenska reprezentacija predvođenja Piksijem, Dejom, Mijatom, Mihom i Jugom stigla je na stadion Velodrom u Marseju.

Meč je počeo u 16:30 časova, spektakularno po Jugoslaviju. Jedna precizno izvedena kontra u petom minutu utakmice, kontra koja je krenula od Mihajlovića preko Savićevića do Mijatovića, donela je ranu prednost našoj selekciji.

Samo osam minuta kasnije, na oko 25 metara daleko od gola "gaučosa", Dijego Simeone je oborio Branka Brnovića a sudija Oven Pauel je dosudio slobodnjak za našu ekipu. Mihajlović je silovitim udarcem savladao Karlosa Rou i udvostručio prednost.

Argentina je bezuspešno pokušavala da se vrati u meč, ali su Piksijeva minijatura u njihovom šesnaestercu i vešto plasiranje lopte u nebranjeni ugao gola rezultirali trećim pogotkom u 77. minutu, nakon čega su Argentinci jednostavno digli ruke i prestali da igraju.

Konačni rezultat: Jugoslavija 3-0 Argentina

POLUFINALE, 7. JUL: BRAZIL - JUGOSLAVIJA

Ponovo stadion Velodrom i ponovo Južnoamerikanci, i ponovo bivši prvaci sveta. Brazil je stigao u Francusku sa namerom da odbrani titulu, a imena poput Tafarela, Ronalda, Rivalda, Bebeta, Leonarda, Roberta Karlosa i Dunge sa pravom su ih svrstavala u glavne favorite.

A oni su to i dokazali. Igrao se 16. minut kada je Bebeto pronašao Ronalda koji se našao sam ispred Kralja. Tih je godina postojao samo jedan mogući ishod situacije u kojoj se Ronaldo nalazi sam ispred nekog golmana.

Brazil je poveo 1-0.

Nije mnogo prošlo, a "karaoke" su već vodile 2-0. Roberto Karlos je uputio neverovatan šut sa razdaljine od preko 30 metara i savladao dekoncentrisanog golmana reprezentacije Jugoslavije.

Brazil je poveo 2-0, a sa tim se rezultatom otišlo i na poluvremene.

Kasnije se mnogo pričalo o tome šta se zapravo desilo u svlačionici, a činilo se da svaki igrač ima neku svoju verziju oko toga šta je zapravo izrečeno. Svi su se međutim složili oko jednog: Piksi, Dejo, Mijat i Miha su digli duh reprezentacije koja je od prve sekunde drugog poluvremena bila neprepoznatljiva u odnosu na onu iz prvog dela igre.

Bio je to povratak u meč brži od onog u osmini finala protiv Holandije. Brazilci su još u svojim glavama bili na odmoru kada je Slaviša Jokanović primio loptu i dodao je Zoranu Mirkoviću. Zoran Mirković je uputio jedan dugačak pas ka Predragu Mijatoviću. Lopta nije došla do njega, jer je glavom reagovao Žunior Bajano. Žunior Bajato je, međutim, loptu samo spustio na poluvolej Vladimiru Jugoviću. Juga je opalio po lopti koja je uletela u same raklje gola.

2-1!

Od tog trenutka, na terenu je postojala samo jedna ekipa. Jugoslavija.

Igrao se 66. minut kada je Goran Đorović klizeći prekinuo Rivaldov pas ka Leonardu na sredini naše polovine terena, podigao se i gurnuo loptu napred ka Mijatoviću koji je utrčao s naše strane terena i time izbegao ofsajd.

U trku ka golu niko nije mogao da ga sustigne, lobovao je istrčalog Tafarela, i brazilski mediji su u nedeljama koje su usledile beskrajno raspravljali o tome zbog čega je njihov tim dozvolio sebi tako visoko postavljenu odbranu u trenutku u kojem su imali vođstvo a Jugosloveni tako strašno kidisali sve vreme.

A upravo je tihi heroj ove akcije, Goran Đorović, postao i heroj cele utakmice. Savićević, koji je ušao umesto Stojkovića, izveo je korner u 84. minutu, Đorović je bio najviši u skoku i mreža brazilskog golmana se još jednom zatresla.

2-3!

Brazil je svim silama do kraja utakmice pokušao da dođe do izjednačenja, Jugoslavija se u potpunosti povukla, ali je rezultat ostao nepromenjen.

Konačni rezultat: Brazil 2-3 Jugoslavija

Jugoslavija je po prvi put u svojoj istoriji ušla u finale Svetskog prvenstva u fudbalu. Ceo svet se sada pitao: mogu li Jugosloveni i da osvoje trofej?

FINALE, 12. JUL: JUGOSLAVIJA - FRANCUSKA

Utakmica na stadionu Francuska je počela tvrdo, i završila se tvrdo.

Domaćin šampionata je dominirao tokom većeg dela meča što se poseda lopte tiče i nije dopuštao Jugoslovenima da se razmašu, ali se praktično ništa vredno pomena nije događalo.

Bila je to utakmica za zaborav, i bila bi zaboravljena da se nisu dogodile dve stvari.

Igrao se 57. minut kada je Emanuel Peti poslao loptu Zinedinu Zidanu koji je šutom sa ivice šesnaesterca iskoristio rupu u jugoslovenskoj odbrani koja se nenadano pojavila i poslao loptu u mrežu nemoćnog Kralja.

Stadion je eksplodirao, a Francuzi na tribinama su u potpunosti nadjačali nominalne domaćine finala.

Jugoslavija je nakon toga pokušala da uzvrati, ali su snažna francuska odbrana i sredina - Tiram, Desai, Lebef, Lizarazu, Dešam, Karembe, Peti - sekle krila svakoj našoj akciji u povoju.

A onda, baš dok su Francuzi širom svoje zemlje i sveta počinjali da slave svoju prvu titulu prvaka sveta, dogodilo se nešto što apsolutno niko nije očekivao.

Autor ovog teksta se jako dobro seća eksplozije oduševljenja do koje je došlo ispred malog ekrana na kojem je sa prijateljima gledao finale. Stameni i oprezni Lilijan Tiram je u 93. minutu u šesnaestercu oborio Predraga Mijatovića i marokanski sudija Said Belkola je pokazao na belu tačku.

Nije postojala nikakva sumnja oko toga ko će kazneni udarac izvesti.

Predrag Mijatović uzeo je u svoje ruke i loptu i sudbinu nervnih završetaka čitave nacije.

Postavio je loptu na jedanaest metara.

Zatrčao se s ivice kaznenog prostora.

Opalio je po lopti iz sve snage, kao sivonja, i...

PROMAŠIO!

Lopta je udarila u prečku i nesrećno se odbila ispred linije gola, pa dalje van šesnaesterca.

Sudija je momentalno svirao kraj.

Francuska je postala prvak sveta u fudbalu.

Jugoslavija nije.

(O. Š.)