BINIĆ ZA TELEGRAF: Džajić je održao reč i pehar je bio kod mene 7 dana (FOTO)
Na današnji dan Crvena zvezda je, pre 25 godina, postala šampion Evrope, a o tom pohodu ka titulu za naš portal govori nekadašnji napadač crveno-belih Dragiša Binić
Recept za stvaranje šampionske generacije Crvene zvezde svakako nije preko noći napravljen. Počeo je još 1987. godine kada je stvoren taj petogodišnji plan, nadograđivan je iz sezone u sezonu, a mnogi smatraju da je karika koja je nedostajala, šlag na tortu, bio povratak Dragiše Binića.
Vratio je svoje igračke kvalitete po kojima je bio prepoznatljiv, kao i neophodno iskustvo. Isto ono koje nije imao kada je te 1987. godine prvi put obukao crveno-beli dres.
Činio je sjajan napadački tandem sa Darkom Pančevom, što je u intervjuu za Telegraf potvrdio i nekadašnji golgeter iz Skoplja, a upravo je Binić i započeo tu Zvezdinu odiseju.
Ko zna šta bi na kraju bilo da rođeni Kruševljanin nije izjednačio u Beogradu protiv Grashopersa. U razgovoru za Telegraf Binić se vratio 25 godina unazad. Pravo na Marakanu i onaj meč sa Švajcarcima.
- Teška utakmica, prva u tom delu takmičenja. Ne tako atraktivan protivnik, što je uvek bilo najteže. Nisu bili veliko ime. Jednostavno, nije nas htelo na tom meču. Ja sam tada dao sve od sebe, ali moje drugove nije išlo. Srećom, izjednačili smo i da smo kvalitetniji tim pokazali u revanšu - rekao je Binić za Telegraf i nastavio:
- Nije to bilo podcenjivanje koliko je bilo uigravanje. Oni su dobro ušli u utakmicu, a nama nikako nije išlo. Znali smo da imamo tu drugu utakmicu gde smo ušli malo organizovanije. Nismo se pribojavali tog revanša jer smo znali da je kvalitet na našoj strani. I dokazali smo to.
Potom je usledio meč sa Glazgov Rendžersom. Rezultatski je to izgledalo lako, ali...
- Rezultatski jeste bilo lako, ali to je bila jedna od najjačih ekipa u tom vremenu. Cela engleska reprezentacija je igrala u Škotskoj zbog blokade koju su njihovi klubovi imali. Po imenima, svakako jedna od najjačih ekipa koja se takmičila. Mi smo odigrali dobro, a s druge strane Ostrvljanima nije odgovarao naš fudbal - jasan je bio Binić.
I Dinamo Drezden je sa Marakane ispraćen sa tri gola u mreži, s tim što je revanš bio malo drugačiji. Domaći tim je poveo, ali je Zvezda preokrenula. Usledio je i prekid zbog divljanja Dinamovih navijača.
- Dinamo nije mogao da preboli poraz iz Beograda, a nadigrali smo ih i u nastavku. Njihovi navijači nisu mogli da se pomire sa tim rezultatom pa su i prekinuli utakmicu. Ti navijači u Istočnoj Nemačkoj su bili malo zagriženiji u odnosu na Zapadnu. Nikako nisu voleli da gube, pogotovo od jedne ekipe kao što je bila Zvezda. Mi za njih nismo bili veliko ime - priznaje Binić.
Posle Istočne, usledio je put i u Zapadnu Nemačku. Išlo se na noge Bajernu i usledila je jedna od najvećih pobeda u istoriji crveno-belih.
- E, tu smo taktički odigrali sjajno. Ali, ono što mi je ostalo urezano u sećanju i što se prvi put videlo jeste da su navijači nemačkih klubova napuštali stadion 20 minuta pre kraja utakmice. To je pokazalo koliko smo bili nadmoćni tada na njihovom stadionu. Pet godina oni su se oporavljali i nisu mogli ništa da urade, posle tog dvomeča sa nama - rekao je Binić, a potom se osvrnuo na drugi gol Zvezde:
- Moram da napomenem i to da se kod drugog gola u Minhenu videlo da je najbrži igrač sa loptom, kog ja znam, bio Dejan Savićević. Koliko sam ja bio brz bez lopte, nije postojao brži s njom od Deje.
Zanimljiva anegdota prati gostovanje u Minhenu, a tiče se slavlja u hotelu.
- Proslavili smo u našem karakterističnom stilu. Karakterističnom za Srbiju. Pobedu smo slavili u hotelu sa trubačima, a gazda tog hotela je mislio da je okupacija u pitanju. Nije čovek znao o čemu se radi. Bezbroj naših navijača je bilo u Minhenu i sve se to sjatilo u hotel posle - priseća se Binić detalja od pre 25 godina.
Revanš, puna Marakana, fenomenalna atmosfera i spektakl na terenu. Međutim, malo je falilo da Binić ne izađe na teren zbog toga što mu je neko ukrao tablice na kojima je pisalo ''Mafija''.
- Moje tablice su bile specifične registracije i neko iz Uprave kluba je mislio da je to neprimereno. Međutim, vreme je pokazalo da svako registruje auto kako hoće - uz osmeh je rekao Binić:
- Insistirao sma da se to vrati pred utakmicu, a vratio ih je Voja Kis (Voja Lalatović prim.aut). Vratio je i nije bilo nikakvih problema.
Potom se Binić osvrnuo na samu utakmicu.
- Utakmica je tekla jednim čudnim tokom. Damo gol, imamo nekoliko šansi, ali tu možda Pančev i ja nismo našli neki zajednički jezik. Nekoliko puta sam probio, ali smo bili u raskoraku. Nismo se usaglasili. Potom primamo gol nesretno i onda se Nemci bude. Poveli su sa 2:1, stativa, odbijanje lopte od stative ni kod mene ni kod onog žutog Bendera...Ja vidim loptu kako ide u gol, ali savija i neće tamo. E, onda se tako i vratilo. Kako smo primili, tako smo ga i dali posle - srećno.
- I posle trijumfa u Minhenu nismo olako svatili revanš. Znali smo da sa Nemcima nikad nismo načisto. Na to su nam ukazivale prethodne generacije koje su vodile pa gubile. Imali smo i veliku podršku publike koja je možda bila i sretnija od nas.
- Nemcima nije bilo jasno da je tako organizovano navijanje. Da u jednoj zemlji, za koju su smatrali da smo zemlja trećeg sveta, čeka jedna takva paklena atmosfera.
Kao što kaže na narod, usledio je ''provod do zore.''
- Jedva stvar je bila bitna u tim provodima. Išli smo uvek zajedno. To je i donelo rezultat. Fudbal je kolektivan sport i da nije bilo tog druženja i drugarstva...Ljupko je s nama, takođe, izlazio, ali je Ljupko bio šef na terenu. Na treningu. Nas nisi mogao izbaciti sa treninga, dok danas toga nema kod mlađih igrača. Kada bi sada trener izlazio sa njima, mislim da ne bi imao nikakvo poštovanje. Mi smo to znali da poštujemo.
- Daleko od toga da se nismo sporečkavali, ali je to sve bilo radi dobrobiti tima. Sada fudbaleri ne igraju za tim, čak i ne govore, i to je jedan od gorućih problema srpskog fudbala.
Na red je došao i Olimpik.
- Znali smo da ćemo da pobedimo čim njihov prvi igrač promaši penal - ko iz topa je Binić odgovorio, a potom otkrio kako je pehar završio kod njega na sedam dana:
- Džaja me je uvek, pre svake utakmice, pitao ta mislim, koji će rezultat biti. I ja sam svaki put pogodio. Pred finale, ponovo me je zvao i pitao ''Šta mislim sad?'' Rek'o, prolazimo na penale, ali imam jedan uslov: Ako prođemo i pobedimo na penale, sedam dana da bude pehar kod mene. Prihvatio je i pehar je stvarno bio kod mene tih sedam dana po povratku kući.
- Sedam dana je išao po gradovima. Ja sam smatrao da to narod voli i da bi trebalo da se slikaju. Oni su ga sigurno voleli isto kao i ja.
I danas, posle 25 godina, pominju se priče da je Bernard Tapi pokušao da kupi finale, odnosno da potkupi pojedine fudbalere Zvezde. Binić je, kao i Pančev u intervjuu za naš portal, odbacio te tvrdnje.
- To su izmišljotine. Nas igrače nije mogao da kupi jer mi nismo igrali za novac. Mi smo igrali za 40 - 80 hilajda maraka, a oni za 500.000 dolara. Taj odnos je bio višestuko veći na strani Olimpika. Oni su igrali u zemlji gde su zarađivali za rezultat, dok smo mi morali da napravimo rezultat da bi otišli i zaradili - istakao je Binić.
Kada smo već pomenuli Pančeva, interesovalo nas je kako Binić gleda na saradnju s njim. Podsetimo, Makedonac je istakao da je znao ''da će Bina probiti čim dobije loptu.''
- Nisam video čoveka koji može bolje da se postavi i da da gol. Težak za saradnju, ali niko nije imao bolji njih za gol od njega. Od nas 10 da biramo gde ćemo da stanemo u šesnaestrecu, on dođe 11-ti i lopta se odbije kod njega. Imao je to, znao je da pogodi. Nervoza dok ne pogodi, kada da onda je to bila druga priča - priznao je Binić za Telegraf.
Trenutna situacija u Zvezdi takođe je bila nezaobilazna tema tokom razgovora sa nekadašnjim asom jugoslovenskog fudbala.
- Trebalo bi dovesti još dva, tri igrača sigurno ako žele nešto da urad u Evropie. Finansije su veliki problem. Takmičiš se sa ekipama koje imaju višemilionske budžete. Nemamo više toliko veliku državu da crpimo talente koji, s druge strane, sada brzo odlaze - rekao je Binić:
- Nije mi jasno. Valjda je na prvom mestu da napraviš nešto u svom matičnom klubu, a tek onda ideš preko. Evo, na primer. Starije generacije skoro svi znaju zbog igranja u našoj zemlji godinama. Ako se u lokalu nalaze trenutni igrači Zvezde i Partizana i mi stariji, ljudi dolaze kod nas i traže autogram. Budem u neprijatnoj situaciji jer ne igram fudbal preko 20 godina. ''Tražite od njih, oni su aktuelni igrači''. To govori gde smo.
- Morao si dve do tri godine da budeš najbolji u svom klubu pa da imaš sreću da Crvena zvezda ili Partizan traže igrač na toj poziciji. Ovo danas...Zvezda igra u Ivanjici, gol im da neki stranac i oni ga odmah kupe - aludirao je Binić na Onjila:
- Posle ga nigde više nema. Nije mi jasan taj sistem poslovanja.
Za kraj, pitali smo Binića za mišljenje o regionalnoj ligi.
- Ja sam zagovornik regionalne lige. Niko ne može da mi objasni da ne bi bio pun stadion kada dođu sve one bivše ekipe. To što kažu navijači, ovo, ono...To sve zakon reši, samo ga treba sprovoditi. To bi voleli i igrači i navijači, ali mislim da politika to neće da uradi - jasan je bio Binić.
(Mario Marić)