TRENUTAK KADA JE UŠLA U ISTORIJU: Dehidrirala je pred ciljem, ali nije stala - već postala heroj (VIDEO)

Prošlo je 22 godine od jednog od najvećih sportskih momenata

Mnogi sportisti kažu "to je to" kada izbore svoja mesta na Olimpijskim igrama. Samo oni izuzetni od svog učešća naprave istoriju koja se ne briše.

Ne mora to da bude samo osvajanje medalje, i to će vam biti jasno posle priče o Gabi Andersen-Šis.

Sa 18 godine je emigrirala iz Švajcarske u SAD da bi radila kao instruktor skijanja, a državljanstvo je dobila nakon udaje za Dia Andersena.

Kao atletičarka je trčala pod švajcarskom zastavom, a u domovini je postala šampionka 1972. godine na 3.000 metara. Godinu dana kasnije je postavila najbolje vreme u maratonu u Švajcarskoj.

Pauzirala je karijeru na deset godina da bi 1983. godine pobedila na maratonima u Mineapolisu i Sakramentu, i postigla još bolji rezultat u martonu i trci na 10.000 metara, što joj je donelo plsman na Olimpijske igre u Los Anđelesu.

Upravo tamo je i nastao jedan od najvećih momenata u istoriji olimpijzma.

Gabi je trčala, i propustila poslednju priliku da popije vodu pred cilj. Zbog toga joj je trebalo sedam minuta da pređe poslednjih 500 metara.

Bila je na ivici dehidratacije. Ali imala je 39 godina i ovo joj je bila poslednja prilika da završi maraton na Igrama.

Dok se Gabi bukvalno vukla po stazi, medicinski tim ju je pratio sa strane ali nije želela njihovu pomoć zbog diskvalifikacije.

- Brinula sam se zbog vrućine i vlage, ali to sam stavila po strani i koncentrisala se na trku. Glava mi je i dalje funkcionisala, znala sam kuda treba da idem. Zbog dehidratacije vam se telo ukruti. Govorila sam sebi "probaj da ostaneš", ali moji mišići nisu bili u stanju. Znala sam ako stanem ili sednem da će biti kraj. Bila sam odlučna da dođem do cilja - rekla je atletičarka.

Gabi je pala lekarskom timu u naručje čim je prešla tu liniju. Posle dva sata nege bila je sasvim dobro.

Poruka "nikad ne odustaj" često zvuči izlizano, ali ovaj momenat je njena suština...

(Telegraf.rs)